Priča igumanije manastira Sokolica, izgovorena pred vernicima u crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju, ostaje trajno podsećanje na snagu vere u večni život.
U srcu svakog pravoslavnog vernika duboko leži verovanje u tajnu smrti – trenutak kada se duša oslobađa telesnog okova i kreće ka večnosti. Ova tajna, kao i svaki susret sa Bogom, obavijena je svetlom i tugom, radošću i patnjom. Tako su 2013. godine, na duhovnoj tribini u crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju u Beogradu, prisutni imali priliku da čuju iz usta igumanije manastira Sokolica, mati Makarije, dirljivu priču o tome kako je umrla njena majka.
Priča koju je podelila sa svima bila je više od obične ispovesti; bila je to poruka ljubavi, vere i nade, koja je duboko pogodila sve prisutne, rasplakavši ih i ostavljajući ih sa pitanjima koja će dugo nositi u srcu.
- Godine 1963. moja majka je umrla u noći između Svetog Trifuna i Sretenja - započela je mati Makarija svoju priču, čiji svaki deo nosi težinu ljubavi prema roditeljima, ali i neizmernu veru u večni život. Dok su svi slušali, nije bilo ni jednog oka koje nije zasuzilo, jer je mati Makarija govorila o tome kako nije bila uz svoju majku u poslednjim trenucima njenog života.
Bila je u Grčkoj, daleko od doma, daleko od majčinskog zagrljaja, ali je u duši nosila svakodnevnu molitvu za svoju majku. Njene reči, ispričane sa velikim poštovanjem prema duši svoje majke, bile su duboko emotivne.
- Tražila sam od moje najstarije sestre, koja je posle postala monahinja Mihaila, da mi opiše poslednje njene trenutke. I ona je rekla da je naša majka tražila parče hleba. Jer mi smo bili velika sirotinja… Tražila je parče hleba i sa parčetom hleba je umrla.
Zvučalo je kao scena iz jednog od najtežih perioda srpske istorije, ali i kao podsećanje na snagu ljubavi koja ne traži mnogo, već samo hleb, simbol skromnosti i istine u njenom životu.
Zatim je mati Makarija nastavila, citirajući poslednje reči njene majke pre nego što je prešla prag večnosti:
- Poslednje što je ona izgovorila, bilo je: „Kako si mlad i lep i koliko gusaka imaš!“ – Znači, Sveti Trifun je došao po nju.
Za sve prisutne, ova priča nije bila samo priča o smrti. Bila je to priča o snazi vere i o tome kako, čak i u poslednjim trenucima, Božija milost stiže, upravljajući naše korake prema svetlosti. Mati Makarija je s dubokom verom podelila sa svima još jedan izuzetno važan trenutak iz svog duhovnog života, koji podseća na to da smrt nije kraj, već samo početak.
- Kad sam to ispovedila ocu Emilijanu, igumanu Simonopetre, on mi je rekao: „Ti nemaš razloga da se moliš za dušu svoje majke, već da se moliš njoj da se ona tebe seti tamo gde se ona sada nalazi.“
Ove reči ulile su snagu mati Makariji i podstakle je da dalje razmišlja o smrti kao o tajni, o misteriji koja se razjašnjava samo onima koji imaju Pečat dara Duha Svetoga.
- Svi oni koji imaju Pečat dara Duha Svetoga, koji su živeli u Hristu, oni se raduju - govorila je mati Makarija, podsećajući sve prisutne na to da smrt nije strašna, već je ona korak ka večnom domu, gde je Božija ljubav najjača.
Ona je završila svoje predavanje rečima vere u postojanje tog nevidljivog, ali snažnog sveta – sveta svetlosti i ljubavi.
- I najzad, izlazak duše – smrt, to je velika tajna… - zaključila je mati Makarija, ostavljajući prisutne da razmišljaju o ovoj velikoj tajni, o putu duše, o tome kako smrt nije kraj, već samo prelaz u večnu svetlost, koju je Bog pripremio za svakog od nas.
Ova lekcija omiljene monahinje Kosova i Metohije, ali i cele Srbije, o smrti, ali i o životu, o ljubavi koja ne zna za kraj, o veri koja nas vodi kroz najtamnije trenutke, i o svetlosti koja nas čeka na kraju tog putovanja, dirnula je srca i duše svih prisutnih. A mati Makarija… Mati će nastaviti da živi u našim molitvama i sećanjima, kao podsećanje na snagu koju daje vera i ljubav prema Bogu, prema svetiteljima, i prema onima koji su nas napustili, ali zauvek ostali u našim srcima.
Andrej Mihajlović iz Gračanice, talentovani mladi pevač koji peva od pete godine, redovno nastupa na humanitarnim koncertima.
Jedan od najstarijih srpskih manastirskih kompleksa, uklesan u stenu pre osam vekova, postaje žrtva nemara i nelegalnih radova. Hoće li biti kasno kada se svi konačno osvrnemo?
Manastir koji je kolevka srpskog pravoslavlja, postao je svedok uzvišenog događaja – vladika Ilarion služio je liturgiju i zamonašio iskušenicu, čime je obitelj ove svetinje postala bogatija za još jednu podvižnicu vere.
Ugledni evropski diplomata Lukas Furlas uputio je protest najvišim zvaničnicima EU i istakao da je sprečavanje dolaska poglavara SPC na sveto tlo Kosova i Metohije drastično kršenje verskih sloboda i ljudskih prava!
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", svetitelj piše o suprotnostima koje žive u čoveku tokom Velikog posta, o odnosu duha i tela, te o načinu na koji post vodi ka preobražaju duše i tela u skladu sa voljom Božijom.
U zaštićenoj zoni nadomak Prizrena izvedeni su nelegalni građevinski radovi koji prete opstanku isposnice. Stručnjaci su na terenu procenili razmere štete, dok monasi Visokih Dečana s tugom posmatraju kako vekovno duhovno utočište trpi posledice nesavesnih zahvata.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Metodija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Jankit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Tome apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Od hramova do krsnih slava u domovima, ovi znaci vere imaju duboku simboliku, ali Crkva upozorava na granicu između pobožnosti i narodnih verovanja koja se udaljavaju od njenog učenja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za utorak 2. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači reči apostola Pavla o vaskrsenju, uz sliku novog života koji ne briše čoveka, već ga preobražava u nešto što nadilazi truležnost i kraj.
U hramu Svetog arhangela Mihaila u Dardi, liturgiju je služio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim, čije su reči bile duhovni putokaz za svakoga ko traga za smirenjem i istinom.
Pred smiraj svog ovozemaljskog života, monahinja je ostavila poruku koja je rasplakala sestrinstvo manastira. Simbolika njenog čina nosi snažnu poruku o veri, nadi i onome što dolazi posle…
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Od hramova do krsnih slava u domovima, ovi znaci vere imaju duboku simboliku, ali Crkva upozorava na granicu između pobožnosti i narodnih verovanja koja se udaljavaju od njenog učenja.
Nema izuzetaka kada je u pitanju krštenje upokojenih.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Hristos je decu postavio kao primer svima koji žele da zadobiju Carstvo nebesko.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
