Priča igumanije manastira Sokolica, izgovorena pred vernicima u crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju, ostaje trajno podsećanje na snagu vere u večni život.
U srcu svakog pravoslavnog vernika duboko leži verovanje u tajnu smrti – trenutak kada se duša oslobađa telesnog okova i kreće ka večnosti. Ova tajna, kao i svaki susret sa Bogom, obavijena je svetlom i tugom, radošću i patnjom. Tako su 2013. godine, na duhovnoj tribini u crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju u Beogradu, prisutni imali priliku da čuju iz usta igumanije manastira Sokolica, mati Makarije, dirljivu priču o tome kako je umrla njena majka.
Priča koju je podelila sa svima bila je više od obične ispovesti; bila je to poruka ljubavi, vere i nade, koja je duboko pogodila sve prisutne, rasplakavši ih i ostavljajući ih sa pitanjima koja će dugo nositi u srcu.
- Godine 1963. moja majka je umrla u noći između Svetog Trifuna i Sretenja - započela je mati Makarija svoju priču, čiji svaki deo nosi težinu ljubavi prema roditeljima, ali i neizmernu veru u večni život. Dok su svi slušali, nije bilo ni jednog oka koje nije zasuzilo, jer je mati Makarija govorila o tome kako nije bila uz svoju majku u poslednjim trenucima njenog života.
Bila je u Grčkoj, daleko od doma, daleko od majčinskog zagrljaja, ali je u duši nosila svakodnevnu molitvu za svoju majku. Njene reči, ispričane sa velikim poštovanjem prema duši svoje majke, bile su duboko emotivne.
- Tražila sam od moje najstarije sestre, koja je posle postala monahinja Mihaila, da mi opiše poslednje njene trenutke. I ona je rekla da je naša majka tražila parče hleba. Jer mi smo bili velika sirotinja… Tražila je parče hleba i sa parčetom hleba je umrla.
Zvučalo je kao scena iz jednog od najtežih perioda srpske istorije, ali i kao podsećanje na snagu ljubavi koja ne traži mnogo, već samo hleb, simbol skromnosti i istine u njenom životu.
Zatim je mati Makarija nastavila, citirajući poslednje reči njene majke pre nego što je prešla prag večnosti:
- Poslednje što je ona izgovorila, bilo je: „Kako si mlad i lep i koliko gusaka imaš!“ – Znači, Sveti Trifun je došao po nju.
Za sve prisutne, ova priča nije bila samo priča o smrti. Bila je to priča o snazi vere i o tome kako, čak i u poslednjim trenucima, Božija milost stiže, upravljajući naše korake prema svetlosti. Mati Makarija je s dubokom verom podelila sa svima još jedan izuzetno važan trenutak iz svog duhovnog života, koji podseća na to da smrt nije kraj, već samo početak.
- Kad sam to ispovedila ocu Emilijanu, igumanu Simonopetre, on mi je rekao: „Ti nemaš razloga da se moliš za dušu svoje majke, već da se moliš njoj da se ona tebe seti tamo gde se ona sada nalazi.“
Ove reči ulile su snagu mati Makariji i podstakle je da dalje razmišlja o smrti kao o tajni, o misteriji koja se razjašnjava samo onima koji imaju Pečat dara Duha Svetoga.
- Svi oni koji imaju Pečat dara Duha Svetoga, koji su živeli u Hristu, oni se raduju - govorila je mati Makarija, podsećajući sve prisutne na to da smrt nije strašna, već je ona korak ka večnom domu, gde je Božija ljubav najjača.
Ona je završila svoje predavanje rečima vere u postojanje tog nevidljivog, ali snažnog sveta – sveta svetlosti i ljubavi.
- I najzad, izlazak duše – smrt, to je velika tajna… - zaključila je mati Makarija, ostavljajući prisutne da razmišljaju o ovoj velikoj tajni, o putu duše, o tome kako smrt nije kraj, već samo prelaz u večnu svetlost, koju je Bog pripremio za svakog od nas.
Ova lekcija omiljene monahinje Kosova i Metohije, ali i cele Srbije, o smrti, ali i o životu, o ljubavi koja ne zna za kraj, o veri koja nas vodi kroz najtamnije trenutke, i o svetlosti koja nas čeka na kraju tog putovanja, dirnula je srca i duše svih prisutnih. A mati Makarija… Mati će nastaviti da živi u našim molitvama i sećanjima, kao podsećanje na snagu koju daje vera i ljubav prema Bogu, prema svetiteljima, i prema onima koji su nas napustili, ali zauvek ostali u našim srcima.
Andrej Mihajlović iz Gračanice, talentovani mladi pevač koji peva od pete godine, redovno nastupa na humanitarnim koncertima.
Jedan od najstarijih srpskih manastirskih kompleksa, uklesan u stenu pre osam vekova, postaje žrtva nemara i nelegalnih radova. Hoće li biti kasno kada se svi konačno osvrnemo?
Manastir koji je kolevka srpskog pravoslavlja, postao je svedok uzvišenog događaja – vladika Ilarion služio je liturgiju i zamonašio iskušenicu, čime je obitelj ove svetinje postala bogatija za još jednu podvižnicu vere.
Ugledni evropski diplomata Lukas Furlas uputio je protest najvišim zvaničnicima EU i istakao da je sprečavanje dolaska poglavara SPC na sveto tlo Kosova i Metohije drastično kršenje verskih sloboda i ljudskih prava!
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", svetitelj piše o suprotnostima koje žive u čoveku tokom Velikog posta, o odnosu duha i tela, te o načinu na koji post vodi ka preobražaju duše i tela u skladu sa voljom Božijom.
U zaštićenoj zoni nadomak Prizrena izvedeni su nelegalni građevinski radovi koji prete opstanku isposnice. Stručnjaci su na terenu procenili razmere štete, dok monasi Visokih Dečana s tugom posmatraju kako vekovno duhovno utočište trpi posledice nesavesnih zahvata.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U hramu Svetog arhangela Mihaila u Dardi, liturgiju je služio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim, čije su reči bile duhovni putokaz za svakoga ko traga za smirenjem i istinom.
Pred smiraj svog ovozemaljskog života, monahinja je ostavila poruku koja je rasplakala sestrinstvo manastira. Simbolika njenog čina nosi snažnu poruku o veri, nadi i onome što dolazi posle…
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Pravoslavlje poziva da u svakom čoveku vidimo ikonu Božju, da pokušamo da razumemo, a ne da sudimo.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
