Ugledni evropski diplomata Lukas Furlas uputio je protest najvišim zvaničnicima EU i istakao da je sprečavanje dolaska poglavara SPC na sveto tlo Kosova i Metohije drastično kršenje verskih sloboda i ljudskih prava!
Pod nebom natopljenim molitvama, tamo gde vekovima odjekuju zvona Pećke patrijaršije, poslednjih godina odjekuje i velika nepravda. Vlasti u Prištini donele su odluku da zabrane ulazak patrijarhu srpskom Porfiriju na Kosovo i Metohiju, onemogućivši mu da kroči u svetinju koja vekovima čuva duhovni i istorijski identitet srpskog naroda. Ovaj bezumni čin izazvao je ogorčenje ne samo među pravoslavnim vernicima, već i u međunarodnoj zajednici.
Podsećamo, u maju prošle godine kosovske vlasti na prelazu Merdare nisu dozvolile patrijarhu srpskom Porfiriju i sedmorici arhijereja SPC da uđu na teritoriju Kosova i Metohije kako bi prisustvovali svečanom početku rada redovnog godišnjeg zasedanja Sabora u Pećkoj Patrijaršiji. Reakcija međunarodne zajednice tada je izostala.
Skoro godinu dana kasnije, pojavio se glas razuma. Među prvima, snažan glas protiv ove nepravde podigao je ugledni kiparski diplomata i novinar Lukas Furlas, aktuelni predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom. U pismu upućenom najvišim zvaničnicima Evropske unije – Antoniju Kosti, Ursuli fon der Lajen i Roberti Mecoli – Furlas jasno i nedvosmisleno osuđuje ovu zabranu kao drastično kršenje verskih sloboda i osnovnih ljudskih prava.
- Ovakvo ponašanje se ne može i ne sme tolerisati - poručuje Furlas, podsećajući da su međunarodni sporazumi, poput Briselskog sporazuma iz 2013. godine, doneti sa ciljem da omoguće slobodu kretanja i verskog delovanja. Međutim, prištinske vlasti ove sporazume tumače isključivo u skladu sa sopstvenim interesima, odbijajući da prihvate i poštuju prisustvo poglavara Srpske pravoslavne crkve u njegovom istorijskom sedištu.
Furlas je apelovao na Evropsku uniju da preduzme hitne mere i izvrši pritisak na vlasti u Prištini kako bi se patrijarhu Porfiriju omogućilo da slobodno posećuje svetinje i vrši svoju duhovnu misiju.
- Evropska unija ne može da ćuti pred ovom grubom nepravdom. Zaštita verskih prava i očuvanje sekularizma su principi o kojima se ne može pregovarati i zahtevaju hitnu akciju - naglasio je ovaj evroposlanik.
Podsećamo, patrijarh Porfirije je 25. februara 2025. godine u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu razgovarao sa Furlasom, upoznavši ga sa teškom situacijom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i stalnim pritiscima kojima je izložena Srpska pravoslavna crkva.
Pećka patrijaršija nije samo arhitektonsko blago, već i živi simbol postojanja srpskog naroda na tim prostorima. Kao duhovna kolevka i mesto gde su mnogi srpski patrijarsi ustoličeni na tron, ona nije tek spomenik, već svedok vere, istorije i stradanja. Onemogućavanje patrijarhu Porfiriju da uđe u nju nije samo administrativna odluka – to je pokušaj da se prekine nevidljiva nit koja spaja prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda.
U ovom vremenu iskušenja, srpski narod ostaje postojan u svojoj veri, uveren da nepravda nikada ne može imati poslednju reč. Jer svetinje nisu samo kamen i malter. One su molitva koja se ne može učutkati, svetlost koja se ne može ugasiti.
Mališani iz srpskih enklava proslavili krsnu slavu sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve, a sledeće godine – ako Bog da – slavlje u Pećkoj patrijaršiji. Poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, uskraćenoj slobodi kretanja i svetinjama koje su pod stalnim pritiskom – evropski parlamentarci obećali su da će preneti njegovu poruku u Brisel. Jedan od najstarijih srpskih manastirskih kompleksa, uklesan u stenu pre osam vekova, postaje žrtva nemara i nelegalnih radova. Hoće li biti kasno kada se svi konačno osvrnemo? Manastir koji je kolevka srpskog pravoslavlja, postao je svedok uzvišenog događaja – vladika Ilarion služio je liturgiju i zamonašio iskušenicu, čime je obitelj ove svetinje postala bogatija za još jednu podvižnicu vere.
Foto: SPC
Aktuelno iz SPC
21:34 | 21.01.2025
BURA EMOCIJA! Drugi dan slave, patrijarh Porfirije ugostio decu sa Kosova i Metohije i poručio: „DOGODINE U PEĆI DA SLAVIMO“
Aktuelno iz SPC
09:08 | 27.02.2025
PATRIJARH PORFIRIJE PRED EVROPSKIM ZVANIČNICIMA: Nepravda boli, ali vera ostaje neuzdrmana
Aktuelno iz SPC
22:00 | 05.03.2025
NOVI VANDALSKI NAPAD NA SRPSKE SVETINJE NA KOSOVU: Grob Svetog Petra Koriškog raskopavan, a sada uništavaju njegovu isposnicu iz 13. veka
Aktuelno iz SPC
23:18 | 10.03.2025
SVETLOST PRAVOSLAVLJA OBASJALA KOSOVO: Pećka patrijaršija dobila novu monahinju, vladika Ilarion iskušenici Slobodanki Marković dodelio monaško ime Sofija
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
