Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
U crkvenoj svakodnevici, gde se sporovi najčešće rešavaju tiho i daleko od javnosti, retko se dogodi da jedno predavanje i jedan virtuelni projekat pokrenu talas vidljivih reakcija. Upravo to se desilo nakon što je Misionarsko odeljenje Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke održalo panel o veštačkoj inteligenciji, a potom manastir Tumane objavio javno saopštenje oštrog tona i jasnih optužbi. U središtu rasprave našao se Tumenko – digitalni pomoćnik manastira, koji je prethodnih meseci izazvao i interesovanje i nedoumice.
Granice upotrebe veštačke inteligencije u crkvenoj misiji
U Domu omladine Beograda okupili su se teolozi i stručnjaci za tehnologiju da razmotre granice prihvatljive upotrebe veštačke inteligencije u crkvenoj misiji. Prezviter dr Oliver Subotić, prof. dr Dragan Novković i dr Nenad Badovinac govorili su iz različitih uglova o tome šta AI može doneti — ali i gde se moraju povući jasne linije.
Suglasili su se da veštačka inteligencija može pomoći u tehničkim poslovima: prevođenju tekstova, pronalaženju referenci, kreiranju ilustracija. Međutim, jedno je bilo izrečeno bez oklevanja: AI ne sme postati zamena za živog čoveka. Učesnici su istakli da Crkva ne sme ući u prostor gde algoritam preuzima ulogu duhovnika, jer bi to narušilo samu prirodu odnosa između vernika i pastira.
U tom kontekstu pomenut je i projekat "Tumenko", četbot koji manastir Tumane koristi kao informativnu podršku posetiocima. Izlaganja su bila kritički intonirana — ne prema manastiru, već prema konceptu da digitalni lik može ostaviti prostor za pogrešno razumevanje, posebno u trenutku kada se internetom šire lažni snimci „sveštenika“ i „monahinja“ generisanih veštačkom inteligencijom.
Reakcija manastira Tumane: "Tumanko ne menja živog čoveka"
Nekoliko dana nakon tribine, manastir Tumane, predvođen igumanom Dimitrijem, objavio je saopštenje naslovljeno “Polusitina je gora od laži” u kojem je izrazio nezadovoljstvo načinom na koji je njihov projekat predstavljen. Bratstvo tvrdi da je na panelu izostavljena ključna činjenica: njihov stav je od početka bio jednoznačan — Tumanko ne menja živog čoveka niti živi odnos.
Po njihovom mišljenju, da je ta rečenica makar jednom pomenuta, ton rasprave bio bi dobronamerniji. Umesto toga, manastir je osetio da se projekat stavlja u negativan kontekst, posebno uz pozivanje na „Svetogorski stav“ — „Što je brzo, to je od đavola“ — koji, kako navode, nije primeren temi tehničkog alata namenjenog jednostavnoj komunikaciji sa vernicima.
„Da se to kroz pomenutu diskusiju barem provuklo, osetila bi se dobronamernost. Posebno nas čudi pozivanje na svetogorski stav ‘što je brzo to je od đavola’, implementirano u ovu temu — čini se zlonamerno“, navodi se u saopštenju.
Manastir optužuje misionare za udaljenost od naroda
U drugom delu saopštenja manastir prenosi ozbiljniju primedbu — da bi Misionarsko odeljenje, umesto bavljenja visokotehnološkim pitanjima, trebalo češće da se sretne sa ljudima i odgovori na osnovne nedoumice u veri. Navode primere vernika koji dolaze u manastir, a nisu sigurni kako se pravilno osene krsnim znakom ili ulaze u hram sa kućnim ljubimcima.
- Ovo odeljenje bi, po našem mišljenju, trebalo sa internet platforme da siđe u običan narod i pozabavi se pitanjima osnova vere. Mnogo ljudi iz Beograda i okoline susrećemo u manastiru Tumanu, koji ne znaju pravilno da se osene krsnim znakom, insistiraju na uvođenju kućnih ljubimaca u hram - navodi bratstvo.
Optužba za podršku podelama u Crkvi
Najostrije formulisan deo saopštenja odnosi se na to što su učesnici tribine, prema tumačenju manastira, stali „uz one koji pozivaju na podelu u Crkvi“, aludirajući na izjave protojereja Brajovića iz Ostroga.
- Sveukupno može se zaključiti da učesnici ove tribine podržavaju protu Brajovića iz Ostroga, koji je zauzeo stav ‘Mi ovde dobri (u Crnoj Gori) i oni u Srbiji loši’. Porazmislite, poštovani oci, da niste vi ti koji doprinose podelama u ovim smutnim vremenima, stajući uz one koji pozivaju na deljenje Srpske Pravoslavne Crkve, kao pomenuti prota uz kivot Svetog Vasilija - zaključuje se u saopštenju koje potpisuje iguman manastira Tumane, arhimandrit Dimitrije, sa bratijom.
Foto Nebojša Mandić, Dimitrije Plecevic,Dragan Kadic, Nemanja Pancic, Nikola Mutic
Manastir Tumane
Isti cilj, različiti putevi: gde se zapravo nalazi suština spora?
Iako tonovi deluju uzburkano, suština spora nije u teologiji, već u osećaju manastira da je nedovoljno i netačno predstavljen u diskusiji koja se ticala njihovog projekta. Misionarsko odeljenje, prema svom izveštaju, nije odbacilo Tumenka, niti ga proglasilo kanonski spornim. Njihova kritika bila je opšteg karaktera — upozorenje na opasnost zamene duhovnog odnosa tehnologijom.
Tumane, s druge strane, tvrdi da je upravo to i njihov stav, ali da nije prenet javnosti. Kao da dve strane govore o istoj stvari, ali nestižu da se čuju.
Ovaj spor ne predstavlja raskol, već podseća da Crkva danas vodi bitku na dve ravni: da ostane verna svojoj suštini i da pronađe način da priđe čoveku koji živi u digitalnoj epohi. Tumane i Misionarsko odeljenje zapravo se kreću istim putem, samo različitim koracima — jedni kroz praksu u manastiru koji dnevno prima hiljade vernika, drugi kroz pokušaj da definicijama i granicama spreče zloupotrebe.
Da li će ova razmena stavova voditi dijalogu ili novim nesporazumima, zavisiće od spremnosti da se o istoj temi govori bez sumnji i unapred formiranih optužbi. Jer u crkvenoj zajednici, kao i u svakoj ljudskoj, najveće rane ne otvara razlika u mišljenju, već osećaj da glas jedne strane nije saslušan do kraja.
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
U redovima za pričešže čekalo se više od sat vremena, vernici su dobili blagoslov i poruku igumana Dimitrija da je Tumane postalo duhovna bašta u vremenu smutnje i otuđenosti.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
