Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
U crkvenoj svakodnevici, gde se sporovi najčešće rešavaju tiho i daleko od javnosti, retko se dogodi da jedno predavanje i jedan virtuelni projekat pokrenu talas vidljivih reakcija. Upravo to se desilo nakon što je Misionarsko odeljenje Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke održalo panel o veštačkoj inteligenciji, a potom manastir Tumane objavio javno saopštenje oštrog tona i jasnih optužbi. U središtu rasprave našao se Tumenko – digitalni pomoćnik manastira, koji je prethodnih meseci izazvao i interesovanje i nedoumice.
Granice upotrebe veštačke inteligencije u crkvenoj misiji
U Domu omladine Beograda okupili su se teolozi i stručnjaci za tehnologiju da razmotre granice prihvatljive upotrebe veštačke inteligencije u crkvenoj misiji. Prezviter dr Oliver Subotić, prof. dr Dragan Novković i dr Nenad Badovinac govorili su iz različitih uglova o tome šta AI može doneti — ali i gde se moraju povući jasne linije.
Suglasili su se da veštačka inteligencija može pomoći u tehničkim poslovima: prevođenju tekstova, pronalaženju referenci, kreiranju ilustracija. Međutim, jedno je bilo izrečeno bez oklevanja: AI ne sme postati zamena za živog čoveka. Učesnici su istakli da Crkva ne sme ući u prostor gde algoritam preuzima ulogu duhovnika, jer bi to narušilo samu prirodu odnosa između vernika i pastira.
U tom kontekstu pomenut je i projekat "Tumenko", četbot koji manastir Tumane koristi kao informativnu podršku posetiocima. Izlaganja su bila kritički intonirana — ne prema manastiru, već prema konceptu da digitalni lik može ostaviti prostor za pogrešno razumevanje, posebno u trenutku kada se internetom šire lažni snimci „sveštenika“ i „monahinja“ generisanih veštačkom inteligencijom.
Reakcija manastira Tumane: "Tumanko ne menja živog čoveka"
Nekoliko dana nakon tribine, manastir Tumane, predvođen igumanom Dimitrijem, objavio je saopštenje naslovljeno “Polusitina je gora od laži” u kojem je izrazio nezadovoljstvo načinom na koji je njihov projekat predstavljen. Bratstvo tvrdi da je na panelu izostavljena ključna činjenica: njihov stav je od početka bio jednoznačan — Tumanko ne menja živog čoveka niti živi odnos.
Po njihovom mišljenju, da je ta rečenica makar jednom pomenuta, ton rasprave bio bi dobronamerniji. Umesto toga, manastir je osetio da se projekat stavlja u negativan kontekst, posebno uz pozivanje na „Svetogorski stav“ — „Što je brzo, to je od đavola“ — koji, kako navode, nije primeren temi tehničkog alata namenjenog jednostavnoj komunikaciji sa vernicima.
„Da se to kroz pomenutu diskusiju barem provuklo, osetila bi se dobronamernost. Posebno nas čudi pozivanje na svetogorski stav ‘što je brzo to je od đavola’, implementirano u ovu temu — čini se zlonamerno“, navodi se u saopštenju.
Manastir optužuje misionare za udaljenost od naroda
U drugom delu saopštenja manastir prenosi ozbiljniju primedbu — da bi Misionarsko odeljenje, umesto bavljenja visokotehnološkim pitanjima, trebalo češće da se sretne sa ljudima i odgovori na osnovne nedoumice u veri. Navode primere vernika koji dolaze u manastir, a nisu sigurni kako se pravilno osene krsnim znakom ili ulaze u hram sa kućnim ljubimcima.
- Ovo odeljenje bi, po našem mišljenju, trebalo sa internet platforme da siđe u običan narod i pozabavi se pitanjima osnova vere. Mnogo ljudi iz Beograda i okoline susrećemo u manastiru Tumanu, koji ne znaju pravilno da se osene krsnim znakom, insistiraju na uvođenju kućnih ljubimaca u hram - navodi bratstvo.
Optužba za podršku podelama u Crkvi
Najostrije formulisan deo saopštenja odnosi se na to što su učesnici tribine, prema tumačenju manastira, stali „uz one koji pozivaju na podelu u Crkvi“, aludirajući na izjave protojereja Brajovića iz Ostroga.
- Sveukupno može se zaključiti da učesnici ove tribine podržavaju protu Brajovića iz Ostroga, koji je zauzeo stav ‘Mi ovde dobri (u Crnoj Gori) i oni u Srbiji loši’. Porazmislite, poštovani oci, da niste vi ti koji doprinose podelama u ovim smutnim vremenima, stajući uz one koji pozivaju na deljenje Srpske Pravoslavne Crkve, kao pomenuti prota uz kivot Svetog Vasilija - zaključuje se u saopštenju koje potpisuje iguman manastira Tumane, arhimandrit Dimitrije, sa bratijom.
Foto Nebojša Mandić, Dimitrije Plecevic,Dragan Kadic, Nemanja Pancic, Nikola Mutic
Manastir Tumane
Isti cilj, različiti putevi: gde se zapravo nalazi suština spora?
Iako tonovi deluju uzburkano, suština spora nije u teologiji, već u osećaju manastira da je nedovoljno i netačno predstavljen u diskusiji koja se ticala njihovog projekta. Misionarsko odeljenje, prema svom izveštaju, nije odbacilo Tumenka, niti ga proglasilo kanonski spornim. Njihova kritika bila je opšteg karaktera — upozorenje na opasnost zamene duhovnog odnosa tehnologijom.
Tumane, s druge strane, tvrdi da je upravo to i njihov stav, ali da nije prenet javnosti. Kao da dve strane govore o istoj stvari, ali nestižu da se čuju.
Ovaj spor ne predstavlja raskol, već podseća da Crkva danas vodi bitku na dve ravni: da ostane verna svojoj suštini i da pronađe način da priđe čoveku koji živi u digitalnoj epohi. Tumane i Misionarsko odeljenje zapravo se kreću istim putem, samo različitim koracima — jedni kroz praksu u manastiru koji dnevno prima hiljade vernika, drugi kroz pokušaj da definicijama i granicama spreče zloupotrebe.
Da li će ova razmena stavova voditi dijalogu ili novim nesporazumima, zavisiće od spremnosti da se o istoj temi govori bez sumnji i unapred formiranih optužbi. Jer u crkvenoj zajednici, kao i u svakoj ljudskoj, najveće rane ne otvara razlika u mišljenju, već osećaj da glas jedne strane nije saslušan do kraja.
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
U redovima za pričešže čekalo se više od sat vremena, vernici su dobili blagoslov i poruku igumana Dimitrija da je Tumane postalo duhovna bašta u vremenu smutnje i otuđenosti.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Atanasija Velikog po novom i Prepodobnog Pahomija Velikog po starom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Izidora, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Radnim delom Svetog arhijerejskog sabora predsedava patrijarh Porfirije, a arhijereji iz svih eparhija razmatraće ključna pitanja duhovnog, društvenog i misionarskog života Crkve u otadžbini i rasejanju.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
U slojevima mesa, testenine i zapečenog sira krije se jelo koje je nastajalo u danima kada nema posta, skromno, zasitno i duboko ukorenjeno u ritam života ravnice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
