Uz svečanu liturgiju i litiju kroz narod, vernici će moći da se prvi put poklone i delićima moštiju Svete Petke, pronađenim u manastirskoj riznici.
U manastiru Tumane, svetnji poznatoj po mnogim isceljenjima, ove jeseni biće proslavljen novi praznik. Sveti Jakov Tumanski, čudotvorac i iscelitelj, od ove godine ima svoj dan u kalendaru Srpske pravoslavne crkve — praznik obretenja njegovih svetih moštiju. Odlukom Svetog arhijerejskog sabora, doneseno je da se 26. oktobar ubuduće proslavlja, čime je ozvaničeno poštovanje ovog svetitelja.
Iguman manastira Tumane, arhimandrit Dimitrije, najavio je da će praznično sabranje biti obeleženo svečanom arhijerejskom liturgijom, nakon koje će mošti Svetog Jakova biti iznete iz kivota i u litiji pronete kroz narod. Vernicima će na blagoslov biti podeljeni delić stare odežde svetitelja, kao uspomena na njegovu blagodat i molitveno zastupništvo.
- Želeli smo da ovaj događaj posebno obeležimo, jer praznik obretenja moštiju ima veliko duhovno značenje za sve vernike. To je prilika da se podsetimo svetiteljevog podviga, ali i da se duhovno obnovimo“, rekao je iguman Dimitrije za Tanjug.
Vernici će tog dana moći da se poklone i delićima moštiju Svete Petke, koji je nedavno pronađen u zaostavštini nekadašnje igumanije manastira, mati Serafine.
„I mošti Svete Petke biće iznete radi blagoslova vernika, zajedno sa moštima Svetog Jakova“, dodao je iguman Dimitrije.
Sveti Jakov Tumanski jedan je od onih svetitelja čija se slava ne meri veličinom spomenika, već dubinom molitve. Njegove mošti, koje počivaju u manastiru, vekovima su mesto utehe, isceljenja i tihe radosti onih koji s verom dolaze.
Odluka Crkve da se praznik njegovog obretenja ubuduće redovno praznuje svedoči o živom prisustvu njegove svetosti među narodom.
U Tumanu se, na ovaj novi praznik, očekuje veliki broj hodočasnika iz svih krajeva Srbije — ljudi koji ne dolaze iz radoznalosti, već iz potrebe da dotaknu svetost, da osete tišinu u kojoj govori molitva i da osete mir koji donosi svetitelj čije su ruke i posle vekova tople od ljubavi.
BONUS VIDEO
Manastir Tumane je najposećeniji manastir 21. veka i iz godine u godinu privlači sve veći broj vernika.
Iguman Dimitrije saopštio da je manastir Tumane posta bogatiju za još jednu čudotvornu ikonu, čija priča je neverovatna.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Predanje o neobičnoj smrti tumanskog svetitelja vekovima se prenosi u braničevskom kraju, a njegova svetinja i danas okuplja veliki broj vernika.
Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
