Andrej Mihajlović iz Gračanice, talentovani mladi pevač koji peva od pete godine, redovno nastupa na humanitarnim koncertima.
Vredan mladić učestvuje na festivalima poput "Carski glasovi", a pored muzike, bavi se kaligrafijom i literarnim radovima, dok mu je posebna čast pevanje u crkvi, posebno u manastiru Svetog Dimitrija.
- Bilo koju pesmu da pevam tokom nastupa, jedan od najvećih ciljeva mi je da se pokaže emocija. Trud za svaku pesmu je do maksimuma. U sobi, kad sam sam, nema muzike koju ne slušam, ali jako volim izvorne pesme sa Kosova i Metohije, i rodoljubive. Šta god da se desi ovde, nastavljamo sa životom - ovo za Sputnjik kaže Andrej Mihajlović iz Gračanice. Dečak koji ide u osmi razred, a već je zvezda, posebno na Kosovu i Metohiji.
Publika širom Srbije upoznaje ga na humanitarnim koncertima gde peva za svoje sunarodnike iz južne srpske pokrajine:
Andrej peva od pete godine. Na jednom slavlju do njega je stigao mikrofon, zapevao je „Pukni zoro“ i tada su roditelji otkrili da ume. Svi prisutni bili su zapanjeni.
- Kada sam krenuo u peti razred krenulo je, izražajno pevanje, u horovima, na svim stranama.
U poslednjih nekoliko učestvuje na festivalu „Carski glasovi“, koji se održava u Gračanici. Ova tradicionalna manifestacija je posvećena legendarnim izvođačima narodne i izvorne pesme, Mari Đorđević i Jordanu Nikoliću. Cilj je da promoviše i očuva srpsku tradicionalnu muziku, posebno izvorne i narodne pesme Kosova.
A poseban da mladi talenti, vokalni solisti iz različitih delova Kosova i Metohije, dobiju priliku da se predstave široj javnosti, predstavljajući upravo bogato muzičko nasleđe ovog područja.
Andrej je, naravno, više puta pevao u Beogradu, u Jagodini, a u posebnom sećanju mu je ostao nastup u Republici Srpskoj, u Banjaluci.
- Bio je to koncert na kome smo nastupali mi deca sa Kosova, nastupala su i lokalna deca. Koncert je organizovala Humanitarna organizacija "Baštionik". Oni su stvarno dobri ljudi, njihov sam počasni član -pohvalio nam se.
U muzičku školu krenuo je u prvom osnovne, ali ju je prekinula korona. U petom razredu ponovo je upisao.
Život na Kosovu ima određena ograničenja, ali Andrej uspeva da ispolji sve svoje talente, godinama leti odlazi u školu kaligrafije u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu.
- To je nezaboravno iskustvo, to je druženje sa ostalom decom, samo najlepše uspomene ostaju od toga - kaže i dodaje da ne ume baš dobro da piše.
Ali ovaj dečak odlično piše literarne radove, osvaja nagrade na konkursima. Već pet godina učesnik je radionice "Čuvam jezik lepo pišem“.
- Krenuli smo za Beograd, imali smo takmičenje iz muzičke kulture, odnosno pevanja, zove se Triolica. Tu smo na kraju i osvojili prvo mesto sa 100 poena. Dok smo bili u putu, negde oko Merdara, nastavnik nam je rekao da će uskoro biti organizovan konkurs, da neko iz škole napravi pesmu, himnu koja će da se komponuje i izvede u školi za njen 150-ti rođendan. Odmah sam dobio inspiraciju, već negde do Prokuplja smo napisali himnu.
Andrejeva himna posvećena Svetom kralju Milutinu, čije ime škola nosi, drugarica i nastavnik su komponovali. Prvi put je svečano izvedena na Dan škole 12. novembra prošle godine.
Mladi pevač redovno ide u crkvu, posebno voli manastir Svetog Dimitrija u Sušici, gde je čtec i peva tokom liturgije.
Grobovi u južnom delu Kosovske Mitrovice svedoče o duhovnoj i fizičkoj borbi Srba koji čuvaju uspomene na svoje najmilije uprkos razaranju i svim nedaćama.
Transplantacija organa menja sudbinu Nemca Johana Vagnera, otkrivajući mu snove o krvavoj prošlosti Balkana, duhovnim iskušenjima i ljubavi koja je prešla granice naroda.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, uskraćenoj slobodi kretanja i svetinjama koje su pod stalnim pritiskom – evropski parlamentarci obećali su da će preneti njegovu poruku u Brisel.
Srednjovekovni manastirski kompleks nalaze se u specijalnoj zaštićenoj zoni, u kojoj je zabranjeno svako izvođenje građevinskih radova.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Kamerni hor Emanuel, uz blagoslov episkopa valjevskog Isihija, otvorio je tradicionalne Gospојinske susrete crkvenih horova u Eparhiji valjevskoj, slaveći veru i zajedništvo kroz molitvu i pojanjе.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
