Andrej Mihajlović iz Gračanice, talentovani mladi pevač koji peva od pete godine, redovno nastupa na humanitarnim koncertima.
Vredan mladić učestvuje na festivalima poput "Carski glasovi", a pored muzike, bavi se kaligrafijom i literarnim radovima, dok mu je posebna čast pevanje u crkvi, posebno u manastiru Svetog Dimitrija.
- Bilo koju pesmu da pevam tokom nastupa, jedan od najvećih ciljeva mi je da se pokaže emocija. Trud za svaku pesmu je do maksimuma. U sobi, kad sam sam, nema muzike koju ne slušam, ali jako volim izvorne pesme sa Kosova i Metohije, i rodoljubive. Šta god da se desi ovde, nastavljamo sa životom - ovo za Sputnjik kaže Andrej Mihajlović iz Gračanice. Dečak koji ide u osmi razred, a već je zvezda, posebno na Kosovu i Metohiji.
Publika širom Srbije upoznaje ga na humanitarnim koncertima gde peva za svoje sunarodnike iz južne srpske pokrajine:
Andrej peva od pete godine. Na jednom slavlju do njega je stigao mikrofon, zapevao je „Pukni zoro“ i tada su roditelji otkrili da ume. Svi prisutni bili su zapanjeni.
- Kada sam krenuo u peti razred krenulo je, izražajno pevanje, u horovima, na svim stranama.
U poslednjih nekoliko učestvuje na festivalu „Carski glasovi“, koji se održava u Gračanici. Ova tradicionalna manifestacija je posvećena legendarnim izvođačima narodne i izvorne pesme, Mari Đorđević i Jordanu Nikoliću. Cilj je da promoviše i očuva srpsku tradicionalnu muziku, posebno izvorne i narodne pesme Kosova.
A poseban da mladi talenti, vokalni solisti iz različitih delova Kosova i Metohije, dobiju priliku da se predstave široj javnosti, predstavljajući upravo bogato muzičko nasleđe ovog područja.
Andrej je, naravno, više puta pevao u Beogradu, u Jagodini, a u posebnom sećanju mu je ostao nastup u Republici Srpskoj, u Banjaluci.
- Bio je to koncert na kome smo nastupali mi deca sa Kosova, nastupala su i lokalna deca. Koncert je organizovala Humanitarna organizacija "Baštionik". Oni su stvarno dobri ljudi, njihov sam počasni član -pohvalio nam se.
U muzičku školu krenuo je u prvom osnovne, ali ju je prekinula korona. U petom razredu ponovo je upisao.
Život na Kosovu ima određena ograničenja, ali Andrej uspeva da ispolji sve svoje talente, godinama leti odlazi u školu kaligrafije u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu.
- To je nezaboravno iskustvo, to je druženje sa ostalom decom, samo najlepše uspomene ostaju od toga - kaže i dodaje da ne ume baš dobro da piše.
Ali ovaj dečak odlično piše literarne radove, osvaja nagrade na konkursima. Već pet godina učesnik je radionice "Čuvam jezik lepo pišem“.
- Krenuli smo za Beograd, imali smo takmičenje iz muzičke kulture, odnosno pevanja, zove se Triolica. Tu smo na kraju i osvojili prvo mesto sa 100 poena. Dok smo bili u putu, negde oko Merdara, nastavnik nam je rekao da će uskoro biti organizovan konkurs, da neko iz škole napravi pesmu, himnu koja će da se komponuje i izvede u školi za njen 150-ti rođendan. Odmah sam dobio inspiraciju, već negde do Prokuplja smo napisali himnu.
Andrejeva himna posvećena Svetom kralju Milutinu, čije ime škola nosi, drugarica i nastavnik su komponovali. Prvi put je svečano izvedena na Dan škole 12. novembra prošle godine.
Mladi pevač redovno ide u crkvu, posebno voli manastir Svetog Dimitrija u Sušici, gde je čtec i peva tokom liturgije.
Grobovi u južnom delu Kosovske Mitrovice svedoče o duhovnoj i fizičkoj borbi Srba koji čuvaju uspomene na svoje najmilije uprkos razaranju i svim nedaćama.
Transplantacija organa menja sudbinu Nemca Johana Vagnera, otkrivajući mu snove o krvavoj prošlosti Balkana, duhovnim iskušenjima i ljubavi koja je prešla granice naroda.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, uskraćenoj slobodi kretanja i svetinjama koje su pod stalnim pritiskom – evropski parlamentarci obećali su da će preneti njegovu poruku u Brisel.
Srednjovekovni manastirski kompleks nalaze se u specijalnoj zaštićenoj zoni, u kojoj je zabranjeno svako izvođenje građevinskih radova.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je na početku Velikogospојinskog posta izrazio zabrinutost zbog nemira i podela, pozvavši narod da prekine sukobe i okrene se miru, ljubavi i jedinstvu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji čeznu za mirom.
Mnoga iscelenja bolesnika dogodila su se toga dana od moštiju Svetog Stefana.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Delo akademika Svetislava Božića „Metohijska pojanja“ izvedeno je pred vrhom Srpske pravoslavne crkve i elitom srpske muzičke scene – pesma pretočena u ton, svetinje u notu, a bol u molitvu.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Pravoslavna duhovnost, odavno ukazuje da čovek nije samo telo i psiha, već i duša, i da su sve tri dimenzije neraskidivo povezane.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Ostrog privlači hiljade vernika svakog dana, pa nije čudo što neki požele da prime svetu tajnu braka upravo u ovoj svetinji.
Hrskave pohovane paprike vraćaju mir, ljubav i radost okupljanja – dokaz da pravi ukus nije u raskoši, već u pažnji i toplini s kojom se priprema.
