Transplantacija organa menja sudbinu Nemca Johana Vagnera, otkrivajući mu snove o krvavoj prošlosti Balkana, duhovnim iskušenjima i ljubavi koja je prešla granice naroda.
U svetu pravoslavlja, gde vernici čuvaju duboke veze sa svojim korenima, istorijom i svetinjama, ponekad se javljaju događaji koji nadmašuju granice ljudskog razumevanja. Priča o Johanu Vageneru, Nemcu kojem je transplantacija srca otvorila vrata nesagledivih misterija, ujedno je i potraga za istinom, životom i duhovnim iskušenjima.
- Kada je, nakon transplantacije, dobio novo srce, Nemcu Johanu Vagneru počinju da se javljaju snovi i vizije u kojima se nalazi rodno mesto na Kosmetu, kuća i porodica čoveka čije srce je dobio, a koga su kidnapovali albanski teroristi i izvadili organe u zloglasnoj Žutoj kući - navodi se u knjizi "Srpsko srce Johanovo", čije stranice su ispisane po istinitom događaju.
U ovoj potresnoj knjizi dalje se kaže:
- U snu ga je uvek vodilo crkveno zvono. Taj zvuk doveo ga je do jednog dvorišta, gde je video zgrade i dva psa kako laju, ali ne i ljude. Nakon nekoliko dana u snu je video i stariju ženu kako hrani živinu, čoveka pod orahom, mladu ženu kako ga zaljubljeno gleda i dečaka koji trči. Ti snovi su mu neko vreme davali pozitivnu energiju, a onda su postali noćne more.
Printscreen RTS
Zloglasna Žuta kuća
Sanjao je kako ga vode vezanog u koloni, sa još četvoricom Srba i jednim Albancem Azemom, koji nije bio pristalica OVK. Sa svima je razgovarao u snu i razumeo srpski jezik.
Johan je kasnije dao preciznu skicu kuće iz snova, koja je bila identična kao da je i sam bio tamo:
- Video sam kako vade srce koje je sada u meni.
Od porodice nastradalog Jovana ostao je samo dečak. Pet godina nakon gubitka oca, dečaku su ubili i babu i dedu i bacili ih u kanal pored puta. U njihovo dvorište, opkoljeno bodljikavom žicom, Šiptari su upali u kuću i preklali psa, a onda silovali dečakovu majku. Ona se obesila jer nije mogla da podnese sramotu.
Bilo je nas desetak na sahrani te žene, među polomljenim spomenicima i razbacanim krstačama primetio sam čoveka koji stoji sa strane. Njegova pojava i držanje govorili su da ponašanjem i odevanjem ne odgovara tom vremenu i prostoru. Bio je u skupom, otmenom odelu, i pitao sam se šta traži na sahrani. Bio je u pratnji jednog narednika Kfora.
Cela priča postala mu je još čudnija kada je na groblju tom čoveku prišao dečak koji je izgubio majku i zagrlio ga. Susret s dečakom bio je prelomni trenutak u svemu ovome, zato se saznala istina. On nikad nije video to dete i kaže da je srce htelo iz grudi da iskoči prilikom susreta s dečakom.
Shutterstock
Ilustracija
Pitao sam meštane ko je taj čovek. Oni su odgovorili:
- Nećeš verovati, taj čovek tvrdi da u grudima nosi srce našeg Jovana. Imućan je i hoće da pomogne porodici.
Johan je kasnije usvojio dečaka i prešao u pravoslavlje.
Ceo ovaj potresni događaj detaljno je opisan u knjizi "Srpsko srce Johanovo", autora Veselina Dželetovića, koja ne predstavlja samo književno delo napisano po istinitom događaju, već je to svedočenje o duhovnom putu koji nas vodi kroz tamne stranice naše prošlosti, otkrivajući tragove krvave istorije Balkana kroz oči jednog čoveka koji nosi srce nepoznatog mu naroda, a koje nosi težinu nevine žrtve.
Ova priča o snovima, vizijama i neobjašnjivim vezama između donatora i primatelja srca podseća nas na to koliko su naša sećanja, verovanja i gubitci duboko ukorenjeni u našim dušama, te kako ono što nas čini ljudskim nadmašuje granice naroda i vremena.
Dok se oci Crkve i teolozi širom sveta ne slažu oko toga da li je darivanje organa saglasno s pravoslavljem, porodica iz Grčke donela je odluku koja je mnoge ostavila bez reči – njihova žrtva donela je život drugima.
U pljački koja je pogodila vernu zajednicu, iz crkve su odneseni alat i novac, dok su tragovi zločina ostali kao podsećanje na teško stanje u kojem se nalazi ovaj deo Kosova i Metohije.
Grobovi u južnom delu Kosovske Mitrovice svedoče o duhovnoj i fizičkoj borbi Srba koji čuvaju uspomene na svoje najmilije uprkos razaranju i svim nedaćama.
Iako tek punoletan, golobrad mladić Đorđe Kratovac odbio je da se odrekne Hrista i promeni veru, zbog čega je pretrpeo surove muke i strašnu smrt u plamenu.
Transplantacija organa menja sudbinu Nemca Johana Vagnera, otkrivajući mu snove o krvavoj prošlosti Balkana, duhovnim iskušenjima i ljubavi koja je prešla granice naroda.
Branković godinama gradi bratske veze Srbije sa pravoslavnim narodima širom sveta i kao ambasador svetosavlja sa članovima udruženja je rado viđen, gde god se nađe.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Branković godinama gradi bratske veze Srbije sa pravoslavnim narodima širom sveta i kao ambasador svetosavlja sa članovima udruženja je rado viđen, gde god se nađe.
U knjizi “Istočni papizam”, istoričar Diogenis Valavanidis objavljuje faksimil dokumenta koji ukazuje na to da kanonizacija patrijarha Jeremija I, koji je pre pola veka ukinuo Pećku patrijaršiju, šalje ozbiljnu opomenu Beogradskoj patrijaršiji.
Nakon što je brod, malo pre ponoći, udario u ledeni breg i počeo da tone, otac Tomas je smatrao da mu je dužnost da pomogne uplašenim putnicima - duhovno, ali i fizički.
U manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice sabrali su se monaštvo, sveštenstvo i blagoverni narod da se poklone i pomole za dušu preminule monahinje, koja je svoj život posvetila veri, ljubavi i služenju Bogu.
Prvi svetski rat prekida školovanje mati Ane, ali njena želja za učenjem i služenjem nije prestajala. Postala je jedna od prvih srpskih esperantista, a kasnije nastavnica umetnosti u Beogradu.
Iako tek punoletan, golobrad mladić Đorđe Kratovac odbio je da se odrekne Hrista i promeni veru, zbog čega je pretrpeo surove muke i strašnu smrt u plamenu.
