Transplantacija organa menja sudbinu Nemca Johana Vagnera, otkrivajući mu snove o krvavoj prošlosti Balkana, duhovnim iskušenjima i ljubavi koja je prešla granice naroda.
U svetu pravoslavlja, gde vernici čuvaju duboke veze sa svojim korenima, istorijom i svetinjama, ponekad se javljaju događaji koji nadmašuju granice ljudskog razumevanja. Priča o Johanu Vageneru, Nemcu kojem je transplantacija srca otvorila vrata nesagledivih misterija, ujedno je i potraga za istinom, životom i duhovnim iskušenjima.
- Kada je, nakon transplantacije, dobio novo srce, Nemcu Johanu Vagneru počinju da se javljaju snovi i vizije u kojima se nalazi rodno mesto na Kosmetu, kuća i porodica čoveka čije srce je dobio, a koga su kidnapovali albanski teroristi i izvadili organe u zloglasnoj Žutoj kući - navodi se u knjizi "Srpsko srce Johanovo", čije stranice su ispisane po istinitom događaju.
U ovoj potresnoj knjizi dalje se kaže:
- U snu ga je uvek vodilo crkveno zvono. Taj zvuk doveo ga je do jednog dvorišta, gde je video zgrade i dva psa kako laju, ali ne i ljude. Nakon nekoliko dana u snu je video i stariju ženu kako hrani živinu, čoveka pod orahom, mladu ženu kako ga zaljubljeno gleda i dečaka koji trči. Ti snovi su mu neko vreme davali pozitivnu energiju, a onda su postali noćne more.
Printscreen RTS
Zloglasna Žuta kuća
Sanjao je kako ga vode vezanog u koloni, sa još četvoricom Srba i jednim Albancem Azemom, koji nije bio pristalica OVK. Sa svima je razgovarao u snu i razumeo srpski jezik.
Johan je kasnije dao preciznu skicu kuće iz snova, koja je bila identična kao da je i sam bio tamo:
- Video sam kako vade srce koje je sada u meni.
Od porodice nastradalog Jovana ostao je samo dečak. Pet godina nakon gubitka oca, dečaku su ubili i babu i dedu i bacili ih u kanal pored puta. U njihovo dvorište, opkoljeno bodljikavom žicom, Šiptari su upali u kuću i preklali psa, a onda silovali dečakovu majku. Ona se obesila jer nije mogla da podnese sramotu.
Bilo je nas desetak na sahrani te žene, među polomljenim spomenicima i razbacanim krstačama primetio sam čoveka koji stoji sa strane. Njegova pojava i držanje govorili su da ponašanjem i odevanjem ne odgovara tom vremenu i prostoru. Bio je u skupom, otmenom odelu, i pitao sam se šta traži na sahrani. Bio je u pratnji jednog narednika Kfora.
Cela priča postala mu je još čudnija kada je na groblju tom čoveku prišao dečak koji je izgubio majku i zagrlio ga. Susret s dečakom bio je prelomni trenutak u svemu ovome, zato se saznala istina. On nikad nije video to dete i kaže da je srce htelo iz grudi da iskoči prilikom susreta s dečakom.
Shutterstock
Ilustracija
Pitao sam meštane ko je taj čovek. Oni su odgovorili:
- Nećeš verovati, taj čovek tvrdi da u grudima nosi srce našeg Jovana. Imućan je i hoće da pomogne porodici.
Johan je kasnije usvojio dečaka i prešao u pravoslavlje.
Ceo ovaj potresni događaj detaljno je opisan u knjizi "Srpsko srce Johanovo", autora Veselina Dželetovića, koja ne predstavlja samo književno delo napisano po istinitom događaju, već je to svedočenje o duhovnom putu koji nas vodi kroz tamne stranice naše prošlosti, otkrivajući tragove krvave istorije Balkana kroz oči jednog čoveka koji nosi srce nepoznatog mu naroda, a koje nosi težinu nevine žrtve.
Ova priča o snovima, vizijama i neobjašnjivim vezama između donatora i primatelja srca podseća nas na to koliko su naša sećanja, verovanja i gubitci duboko ukorenjeni u našim dušama, te kako ono što nas čini ljudskim nadmašuje granice naroda i vremena.
Dok se oci Crkve i teolozi širom sveta ne slažu oko toga da li je darivanje organa saglasno s pravoslavljem, porodica iz Grčke donela je odluku koja je mnoge ostavila bez reči – njihova žrtva donela je život drugima.
U pljački koja je pogodila vernu zajednicu, iz crkve su odneseni alat i novac, dok su tragovi zločina ostali kao podsećanje na teško stanje u kojem se nalazi ovaj deo Kosova i Metohije.
Grobovi u južnom delu Kosovske Mitrovice svedoče o duhovnoj i fizičkoj borbi Srba koji čuvaju uspomene na svoje najmilije uprkos razaranju i svim nedaćama.
Iako tek punoletan, golobrad mladić Đorđe Kratovac odbio je da se odrekne Hrista i promeni veru, zbog čega je pretrpeo surove muke i strašnu smrt u plamenu.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Gruzijska pravoslavna crkva, pod njegovim čvrstim vođstvom, tokom pandemije nije zatvarala crkve, nije prekidala bogosluženja, a ulice su bile osvećivane svetom vodom.
