Transplantacija organa menja sudbinu Nemca Johana Vagnera, otkrivajući mu snove o krvavoj prošlosti Balkana, duhovnim iskušenjima i ljubavi koja je prešla granice naroda.
U svetu pravoslavlja, gde vernici čuvaju duboke veze sa svojim korenima, istorijom i svetinjama, ponekad se javljaju događaji koji nadmašuju granice ljudskog razumevanja. Priča o Johanu Vageneru, Nemcu kojem je transplantacija srca otvorila vrata nesagledivih misterija, ujedno je i potraga za istinom, životom i duhovnim iskušenjima.
- Kada je, nakon transplantacije, dobio novo srce, Nemcu Johanu Vagneru počinju da se javljaju snovi i vizije u kojima se nalazi rodno mesto na Kosmetu, kuća i porodica čoveka čije srce je dobio, a koga su kidnapovali albanski teroristi i izvadili organe u zloglasnoj Žutoj kući - navodi se u knjizi "Srpsko srce Johanovo", čije stranice su ispisane po istinitom događaju.
U ovoj potresnoj knjizi dalje se kaže:
- U snu ga je uvek vodilo crkveno zvono. Taj zvuk doveo ga je do jednog dvorišta, gde je video zgrade i dva psa kako laju, ali ne i ljude. Nakon nekoliko dana u snu je video i stariju ženu kako hrani živinu, čoveka pod orahom, mladu ženu kako ga zaljubljeno gleda i dečaka koji trči. Ti snovi su mu neko vreme davali pozitivnu energiju, a onda su postali noćne more.
Printscreen RTS
Zloglasna Žuta kuća
Sanjao je kako ga vode vezanog u koloni, sa još četvoricom Srba i jednim Albancem Azemom, koji nije bio pristalica OVK. Sa svima je razgovarao u snu i razumeo srpski jezik.
Johan je kasnije dao preciznu skicu kuće iz snova, koja je bila identična kao da je i sam bio tamo:
- Video sam kako vade srce koje je sada u meni.
Od porodice nastradalog Jovana ostao je samo dečak. Pet godina nakon gubitka oca, dečaku su ubili i babu i dedu i bacili ih u kanal pored puta. U njihovo dvorište, opkoljeno bodljikavom žicom, Šiptari su upali u kuću i preklali psa, a onda silovali dečakovu majku. Ona se obesila jer nije mogla da podnese sramotu.
Bilo je nas desetak na sahrani te žene, među polomljenim spomenicima i razbacanim krstačama primetio sam čoveka koji stoji sa strane. Njegova pojava i držanje govorili su da ponašanjem i odevanjem ne odgovara tom vremenu i prostoru. Bio je u skupom, otmenom odelu, i pitao sam se šta traži na sahrani. Bio je u pratnji jednog narednika Kfora.
Cela priča postala mu je još čudnija kada je na groblju tom čoveku prišao dečak koji je izgubio majku i zagrlio ga. Susret s dečakom bio je prelomni trenutak u svemu ovome, zato se saznala istina. On nikad nije video to dete i kaže da je srce htelo iz grudi da iskoči prilikom susreta s dečakom.
Shutterstock
Ilustracija
Pitao sam meštane ko je taj čovek. Oni su odgovorili:
- Nećeš verovati, taj čovek tvrdi da u grudima nosi srce našeg Jovana. Imućan je i hoće da pomogne porodici.
Johan je kasnije usvojio dečaka i prešao u pravoslavlje.
Ceo ovaj potresni događaj detaljno je opisan u knjizi "Srpsko srce Johanovo", autora Veselina Dželetovića, koja ne predstavlja samo književno delo napisano po istinitom događaju, već je to svedočenje o duhovnom putu koji nas vodi kroz tamne stranice naše prošlosti, otkrivajući tragove krvave istorije Balkana kroz oči jednog čoveka koji nosi srce nepoznatog mu naroda, a koje nosi težinu nevine žrtve.
Ova priča o snovima, vizijama i neobjašnjivim vezama između donatora i primatelja srca podseća nas na to koliko su naša sećanja, verovanja i gubitci duboko ukorenjeni u našim dušama, te kako ono što nas čini ljudskim nadmašuje granice naroda i vremena.
Dok se oci Crkve i teolozi širom sveta ne slažu oko toga da li je darivanje organa saglasno s pravoslavljem, porodica iz Grčke donela je odluku koja je mnoge ostavila bez reči – njihova žrtva donela je život drugima.
U pljački koja je pogodila vernu zajednicu, iz crkve su odneseni alat i novac, dok su tragovi zločina ostali kao podsećanje na teško stanje u kojem se nalazi ovaj deo Kosova i Metohije.
Grobovi u južnom delu Kosovske Mitrovice svedoče o duhovnoj i fizičkoj borbi Srba koji čuvaju uspomene na svoje najmilije uprkos razaranju i svim nedaćama.
Iako tek punoletan, golobrad mladić Đorđe Kratovac odbio je da se odrekne Hrista i promeni veru, zbog čega je pretrpeo surove muke i strašnu smrt u plamenu.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveštenik iz Krefelda svedoči o mladima koji napuštaju duhovnu neizvesnost i prihvataju veru sa jasnim pravilima, liturgijskim životom i nepromenjenim učenjem koje im donosi sigurnost i smisao.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
