Transplantacija organa menja sudbinu Nemca Johana Vagnera, otkrivajući mu snove o krvavoj prošlosti Balkana, duhovnim iskušenjima i ljubavi koja je prešla granice naroda.
U svetu pravoslavlja, gde vernici čuvaju duboke veze sa svojim korenima, istorijom i svetinjama, ponekad se javljaju događaji koji nadmašuju granice ljudskog razumevanja. Priča o Johanu Vageneru, Nemcu kojem je transplantacija srca otvorila vrata nesagledivih misterija, ujedno je i potraga za istinom, životom i duhovnim iskušenjima.
- Kada je, nakon transplantacije, dobio novo srce, Nemcu Johanu Vagneru počinju da se javljaju snovi i vizije u kojima se nalazi rodno mesto na Kosmetu, kuća i porodica čoveka čije srce je dobio, a koga su kidnapovali albanski teroristi i izvadili organe u zloglasnoj Žutoj kući - navodi se u knjizi "Srpsko srce Johanovo", čije stranice su ispisane po istinitom događaju.
U ovoj potresnoj knjizi dalje se kaže:
- U snu ga je uvek vodilo crkveno zvono. Taj zvuk doveo ga je do jednog dvorišta, gde je video zgrade i dva psa kako laju, ali ne i ljude. Nakon nekoliko dana u snu je video i stariju ženu kako hrani živinu, čoveka pod orahom, mladu ženu kako ga zaljubljeno gleda i dečaka koji trči. Ti snovi su mu neko vreme davali pozitivnu energiju, a onda su postali noćne more.
Printscreen RTS
Zloglasna Žuta kuća
Sanjao je kako ga vode vezanog u koloni, sa još četvoricom Srba i jednim Albancem Azemom, koji nije bio pristalica OVK. Sa svima je razgovarao u snu i razumeo srpski jezik.
Johan je kasnije dao preciznu skicu kuće iz snova, koja je bila identična kao da je i sam bio tamo:
- Video sam kako vade srce koje je sada u meni.
Od porodice nastradalog Jovana ostao je samo dečak. Pet godina nakon gubitka oca, dečaku su ubili i babu i dedu i bacili ih u kanal pored puta. U njihovo dvorište, opkoljeno bodljikavom žicom, Šiptari su upali u kuću i preklali psa, a onda silovali dečakovu majku. Ona se obesila jer nije mogla da podnese sramotu.
Bilo je nas desetak na sahrani te žene, među polomljenim spomenicima i razbacanim krstačama primetio sam čoveka koji stoji sa strane. Njegova pojava i držanje govorili su da ponašanjem i odevanjem ne odgovara tom vremenu i prostoru. Bio je u skupom, otmenom odelu, i pitao sam se šta traži na sahrani. Bio je u pratnji jednog narednika Kfora.
Cela priča postala mu je još čudnija kada je na groblju tom čoveku prišao dečak koji je izgubio majku i zagrlio ga. Susret s dečakom bio je prelomni trenutak u svemu ovome, zato se saznala istina. On nikad nije video to dete i kaže da je srce htelo iz grudi da iskoči prilikom susreta s dečakom.
Shutterstock
Ilustracija
Pitao sam meštane ko je taj čovek. Oni su odgovorili:
- Nećeš verovati, taj čovek tvrdi da u grudima nosi srce našeg Jovana. Imućan je i hoće da pomogne porodici.
Johan je kasnije usvojio dečaka i prešao u pravoslavlje.
Ceo ovaj potresni događaj detaljno je opisan u knjizi "Srpsko srce Johanovo", autora Veselina Dželetovića, koja ne predstavlja samo književno delo napisano po istinitom događaju, već je to svedočenje o duhovnom putu koji nas vodi kroz tamne stranice naše prošlosti, otkrivajući tragove krvave istorije Balkana kroz oči jednog čoveka koji nosi srce nepoznatog mu naroda, a koje nosi težinu nevine žrtve.
Ova priča o snovima, vizijama i neobjašnjivim vezama između donatora i primatelja srca podseća nas na to koliko su naša sećanja, verovanja i gubitci duboko ukorenjeni u našim dušama, te kako ono što nas čini ljudskim nadmašuje granice naroda i vremena.
Dok se oci Crkve i teolozi širom sveta ne slažu oko toga da li je darivanje organa saglasno s pravoslavljem, porodica iz Grčke donela je odluku koja je mnoge ostavila bez reči – njihova žrtva donela je život drugima.
U pljački koja je pogodila vernu zajednicu, iz crkve su odneseni alat i novac, dok su tragovi zločina ostali kao podsećanje na teško stanje u kojem se nalazi ovaj deo Kosova i Metohije.
Grobovi u južnom delu Kosovske Mitrovice svedoče o duhovnoj i fizičkoj borbi Srba koji čuvaju uspomene na svoje najmilije uprkos razaranju i svim nedaćama.
Iako tek punoletan, golobrad mladić Đorđe Kratovac odbio je da se odrekne Hrista i promeni veru, zbog čega je pretrpeo surove muke i strašnu smrt u plamenu.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Sveštenik iz Krefelda svedoči o mladima koji napuštaju duhovnu neizvesnost i prihvataju veru sa jasnim pravilima, liturgijskim životom i nepromenjenim učenjem koje im donosi sigurnost i smisao.
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
