U gradiću Albštat-Ebingen, pravoslavni verni narod dočekao je istorijski trenutak – kupovinu crkve sa parohijskim domom i dečjim vrtićem.
Postoje trenuci koji osvetle čitavu zajednicu, unoseći radost i nadu u srca svih njenih članova. Jedan takav trenutak doživeo je Albštat-Ebingen, gradić smešten u jugozapadnom delu Nemačke, nedaleko od Štutgarta, kada je pravoslavna zajednica, nakon decenija strpljivog iščekivanja, dobila sopstveni hram – prostor za molitvu, okupljanje i duhovnu obnovu.
Poglavara SPC na aerodromu u Hamburgu svečano su ispratili mitropolit nemački Grigorije, episkopi vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Irinej i humski Jovan, a njegov višednevni boravak u rasejanju doneo je blagoslov vernom narodu u Nemačkoj.
Posle liturgije u Sabornoj crkvi Svetog Save, povodom 50 godina posvećenog svešteničkog rada, protojerej-stavrofor Nikola Škrbić dobio je Vidovdansko odličje za predanu službu Crkvi i vernicima u Zapadnoj Evropi.
U prepunoj sali, predavanje oca Rafaila na temu „Da svi jedno budu“ donelo je snažnu poruku Hristove ljubavi i zajedništva. Poglavar SPC istakao je značaj vraćanja veri i upozorio na zloupotrebu reči Jevanđelja, dok su studenti dobili dragocene poklone za duhovno uzdizanje.
Ovo dirljivo pojanje podseća na stradanje hrišćana u Siriji, dok glasmonahinje, pun vere i nade, odjekuje iz mesta gde se i dalje govori aramejski, jezik kojim je govorio Hrist.
Malo ko zna da služba krštenja započinje molitvama protiv nečistih sila. Kako izgleda ovaj deo obreda i zašto je važan čak i kada se krštavaju novorođenčad?
Ovo dirljivo pojanje podseća na stradanje hrišćana u Siriji, dok glasmonahinje, pun vere i nade, odjekuje iz mesta gde se i dalje govori aramejski, jezik kojim je govorio Hrist.
U vremenu kada se često bavimo svakodnevnim brigama, važno je povremeno zastati i razmisliti o prolaznosti života i kaže da je samo jedan vek dovoljan da se sve promeni i nas svi zaborave, osim Boga.