Opservatorija za netoleranciju i diskriminaciju prema hrišćanima u Evropi (“Observatory on intolerance and discrimination against Christians in Europe”) objavila je svoj godišnji izveštaj sa svim incidentima nasilja protiv hrišćana u Evropi tokom 2024. godine.
Izveštaj od 56 strana prvi put je predstavljen na sastanku Međupartijske grupe za versku slobodu, slobodu vere i savesti (“Intergroup on Freedom of Religion, Belief and Conscience”), održanom 18. novembra 2025. godine u Evropskom parlamentu.
Hrišćani meta nasilja u više zemalja
Ukupno je zabeleženo 2.211 zločina iz mržnje prema hrišćanima, većinom u Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj, Španiji i Austriji.
U Španiji je u novembru 2024. godine ubijen jedan monah tokom napada na manastir u kojem je živeo. U januaru iste godine, borci ISIS-a ubili su muškarca dok je prisustvovao nedeljnoj službi u Istanbulu.
Izveštaj beleži i značajan porast ličnih napada (274 incidenta) kao i povećan broj paljevina crkava i drugih hrišćanskih objekata. Trećina od ukupno 94 paljevine dogodila se u Nemačkoj, gde su crkveni zvaničnici upozorili da vandalizam nad verskim objektima postaje sve češći.
Pravni izazovi
Pored fizičkog nasilja, izveštaj identifikuje slučajeve pravnih i društvenih ograničenja koja otežavaju život hrišćanima u Evropi.
Više osoba je gonjeno zbog molitve u blizini klinika za abortus, na osnovu zakona o „zaštitnoj zoni“. U jednom od najpoznatijih slučajeva, veteran britanske vojske Adam Smith-Connor osuđen je zbog tihe molitve na udaljenosti od 100 metara od klinike.
Izveštaj takođe navodi primere sudskih odluka koje su nepovoljno uticale na hrišćane. Jedan švajcarski sud nije dozvolio finansiranje hrišćanske škole za devojčice, smatrajući da ekskluzivno obrazovanje devojčica predstavlja diskriminaciju. U Španiji je muško versko bratstvo osuđeno jer nije primalo žene u svoje redove.
Progoni hrišćana u savremenoj Evropi
Izvršna direktorka Opservatorije iz Beča, Anja Tang, navodi da hrišćani sve češće doživljavaju netoleranciju unutar društva, ne samo kroz nasilje, već i kroz pritiske i ograničenja.
Sve veći broj hrišćana trpi progone zbog mirnog izražavanja svoje vere, uključujući finsku političarku Päivi Räsanen, koja se sudski goni zbog javnog objavljivanja odlomka iz Poslanice Rimljanima apostola Pavla na X (Twitter).
Evroparlamentarci Bert-Jan Ruissen (Holandija) i Miriam Lexmann (Slovačka) ističu da EU mora preduzeti konkretne mere protiv rastućeg nasilja i diskriminacije prema hrišćanima, jer javnost o tome nije dovoljno informisana, iako su podaci zabrinjavajući.
Hrišćanofobija u evropskim državama
Izveštaj pruža detaljne podatke o pojavama koje se opisuju kao „hrišćanofobija“, „antikršćanstvo“ ili „mržnja prema hrišćanima“. Cilj je da se probudi svest društva, ali pre svega donosioca odluka, kako bi se zaštitilo pravo hrišćana na versku slobodu u Evropi.
Zabrinjavajući podaci iz poslednjeg izveštaja OIDAC Europe – Religijska sloboda se smatra temeljnim ljudskim pravom u Evropi, međutim poslednjih godina primećuje se zabrinjavajući porast netrpeljivosti prema hrišćanima.
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
U razgovoru sa Skotom Hortonom, poznati voditelj izneo je tezu da su Sjedinjene Američke Države, od bombardovanja Nagasakija do sukoba u Siriji i na Balkanu, uvek bile na strani onih koji ubijaju hrišćane, naglašavajući da takvi izbori nisu slučajni, već strateški.
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
