Donosimo detaljan vodič: od testa i masnoće do pravilnog zatvaranja svake mantije, onako kako su radile iskusne domaćice.
Miris toplog testa koji se razlistava pod prstima, šuštanje masnoće koja se topi u maloj šerpici i tihi žamor doma dok se priprema ručak - tako počinje priča o pazarskim mantijama, jednom od onih starinskih jela kojima se ne meri samo ukus, već i vreme, sećanje i nežnost koja se prenosi iz generacije u generaciju. U islamskim domovima raškog kraja ovo jelo je dugo bilo znak porodične bliskosti i ženske umešnosti, a poslednjih godina njegov miris sve češće izbija iz pećnica širom Srbije. Ipak, između svih novih varijacija koje su se pojavile, postoji i ona izvorna, starinska verzija - ona kakvu su nane spremale strpljivo i bez žurbe. Upravo taj originalni recept donosimo u nastavku.
Za testo:
• 700 g brašna tip 405
• 1 supena kašika soli
• 2 supene kašike ulja
• 420 ml vode
Za fil:
Masnoća za jufke:
U prosejano brašno dodajte so, ulje i mlaku vodu, pa zamesite testo. Testo stavite u nauljenu posudu, pokrijte providnom folijom i ostavite da odstoji pola sata. U međuvremenu napravite fil i masnoću.
U veću posudu stavite sitno seckan luk, posolite, pobiberite, pa dodajte meso, ulje i vodu. Rukama sve sjedinite.
Na tihoj vatri otopite puter u koji ste dodali ulje.
Na pobrašnjenu površinu prebacite testo i podelite ga na loptice jednake veličine (oko 70 g). Rukama još malo obradite svaku lopticu. Pokrijte loptice providnom folijom i krpom i ostavite da odstoje najmanje 15 minuta. Zatim svaku razvucite oklagijom u obliku kruga prečnika oko 20 cm.
Rastanjite krugove tako što ćete ih prebacivati sa dlana na dlan. Istanjenu jufku premažite masnoćom i svaku sledeću ređajte preko prethodne, takođe je premazujući masnoćom. Treba da složite 10 jufki i povremeno ih rastanjite. Kada složite svih 10, rastanjite ih u kvadratni oblik. Stranice treba da budu dužine 30 do 35 cm.
Razvučenu jufku izrežite na kvadratiće 4 × 4 cm. Sve kockice ponovo premažite masnoćom.
Punite ih mesom i zatvarajte tako što ćete svaku stranicu razvući, pa preklopiti (videti u videu). Ređajte u tepsiju koju ste premazali malom količinom masnoće i na kraju opet premažite mantije masnoćom, ali umereno. Pre pečenja obrišite ivice tepsije od masnoće kako mantije ne bi pokupile miris zagorelog ulja.
Pecite u zagrejanoj rerni na 270°C oko 20 minuta. Kada mantije lepo porumene, prekrijte ih pek-papirom i pecite još 15 minuta.
Tradicionalne pazarske mantije ne prelivaju se kiselim mlekom, pavlakom ili lukom, ali po želji i to se može dodati.
Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom. Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu. Od domaćeg sira do pažljivo zatvorenog testa – recept koji se prenosi s kolena na koleno i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva. Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva. Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
• 150 g putera
• 70 ml ulja
shutterstock.com/Irm Sad
Priprema
Savet
Mrsni recepti
09:58 | 29.09.2025
KEŠKE – ZABORAVLJENO PRAZNIČNO JELO KOJE JE SPAJALO RAZLIČITE VERE I OBIČAJE NA BALKANU: Probajte starinski recept iz Hercegovine, nećete pogrešiti
Mrsni recepti
11:10 | 04.10.2025
OHRIDSKI ČOMLEK – NEODOLJIVI SPOJ MESA, LUKA I VINA: Starinsko jelo koje osvaja sva čula
Mrsni recepti
12:05 | 06.10.2025
STARINSKI TAŠCI SA SIROM PONOVO OSVAJAJU TRPEZE BALKANA: Miris i ukus prošlih vremena u savremenoj kuhinji
Mrsni recepti
11:03 | 11.10.2025
ZABORAVLJENI BOSANSKI KOLAČ KOJI BUDI SEVDAH I NOSTALGIJU: Miris detinjstva i tradicije u svakom zalogaju
Mrsni recepti
12:57 | 13.10.2025
ZABORAVLJENA PITA PASTRMAJLIJA – KADA JE JEDNOM PROBATE, UVEK ĆETE JE PRAVITI: Stari recept koji okuplja porodicu i budi toplinu doma
Mrsni recepti
12:38 | 20.10.2025
STARINSKI RECEPT ZA SAVRŠEN TELEĆI PERKELT IZ BAKINE KUHINJE: Jelo koje je mirisalo na praznike i slavlja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Živeo je sto petnaest godina.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Sočne pečurke punjene nadevom od tunjevine, uz miris belog vina, luka i začinskog bilja, pretvaraju nekoliko jednostavnih sastojaka u topao porodični obrok koji se lako priprema, a sa stola nestaje još brže.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je patrijarhu moskovskom i cele Rusije toplu čestitku povodom imendana, poželeo mu mudrost, snagu i Božji blagoslov i podsetio na značaj Svetog Kirila za duhovni život slovenskih naroda.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
Patrijarh moskovski i sve Rusije poručio je da sveta braća Slovenima nisu donela samo pismo, već dostojanstvo, kulturu i mogućnost da Hrista čuju na svom jeziku u vreme kada su ih mnogi smatrali ljudima drugog reda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
