Donosimo detaljan vodič: od testa i masnoće do pravilnog zatvaranja svake mantije, onako kako su radile iskusne domaćice.
Miris toplog testa koji se razlistava pod prstima, šuštanje masnoće koja se topi u maloj šerpici i tihi žamor doma dok se priprema ručak - tako počinje priča o pazarskim mantijama, jednom od onih starinskih jela kojima se ne meri samo ukus, već i vreme, sećanje i nežnost koja se prenosi iz generacije u generaciju. U islamskim domovima raškog kraja ovo jelo je dugo bilo znak porodične bliskosti i ženske umešnosti, a poslednjih godina njegov miris sve češće izbija iz pećnica širom Srbije. Ipak, između svih novih varijacija koje su se pojavile, postoji i ona izvorna, starinska verzija - ona kakvu su nane spremale strpljivo i bez žurbe. Upravo taj originalni recept donosimo u nastavku.
Za testo:
• 700 g brašna tip 405
• 1 supena kašika soli
• 2 supene kašike ulja
• 420 ml vode
Za fil:
Masnoća za jufke:
U prosejano brašno dodajte so, ulje i mlaku vodu, pa zamesite testo. Testo stavite u nauljenu posudu, pokrijte providnom folijom i ostavite da odstoji pola sata. U međuvremenu napravite fil i masnoću.
U veću posudu stavite sitno seckan luk, posolite, pobiberite, pa dodajte meso, ulje i vodu. Rukama sve sjedinite.
Na tihoj vatri otopite puter u koji ste dodali ulje.
Na pobrašnjenu površinu prebacite testo i podelite ga na loptice jednake veličine (oko 70 g). Rukama još malo obradite svaku lopticu. Pokrijte loptice providnom folijom i krpom i ostavite da odstoje najmanje 15 minuta. Zatim svaku razvucite oklagijom u obliku kruga prečnika oko 20 cm.
Rastanjite krugove tako što ćete ih prebacivati sa dlana na dlan. Istanjenu jufku premažite masnoćom i svaku sledeću ređajte preko prethodne, takođe je premazujući masnoćom. Treba da složite 10 jufki i povremeno ih rastanjite. Kada složite svih 10, rastanjite ih u kvadratni oblik. Stranice treba da budu dužine 30 do 35 cm.
Razvučenu jufku izrežite na kvadratiće 4 × 4 cm. Sve kockice ponovo premažite masnoćom.
Punite ih mesom i zatvarajte tako što ćete svaku stranicu razvući, pa preklopiti (videti u videu). Ređajte u tepsiju koju ste premazali malom količinom masnoće i na kraju opet premažite mantije masnoćom, ali umereno. Pre pečenja obrišite ivice tepsije od masnoće kako mantije ne bi pokupile miris zagorelog ulja.
Pecite u zagrejanoj rerni na 270°C oko 20 minuta. Kada mantije lepo porumene, prekrijte ih pek-papirom i pecite još 15 minuta.
Tradicionalne pazarske mantije ne prelivaju se kiselim mlekom, pavlakom ili lukom, ali po želji i to se može dodati.
Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom. Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu. Od domaćeg sira do pažljivo zatvorenog testa – recept koji se prenosi s kolena na koleno i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva. Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva. Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
• 150 g putera
• 70 ml ulja
shutterstock.com/Irm Sad
Priprema
Savet
Mrsni recepti
09:58 | 29.09.2025
KEŠKE – ZABORAVLJENO PRAZNIČNO JELO KOJE JE SPAJALO RAZLIČITE VERE I OBIČAJE NA BALKANU: Probajte starinski recept iz Hercegovine, nećete pogrešiti
Mrsni recepti
11:10 | 04.10.2025
OHRIDSKI ČOMLEK – NEODOLJIVI SPOJ MESA, LUKA I VINA: Starinsko jelo koje osvaja sva čula
Mrsni recepti
12:05 | 06.10.2025
STARINSKI TAŠCI SA SIROM PONOVO OSVAJAJU TRPEZE BALKANA: Miris i ukus prošlih vremena u savremenoj kuhinji
Mrsni recepti
11:03 | 11.10.2025
ZABORAVLJENI BOSANSKI KOLAČ KOJI BUDI SEVDAH I NOSTALGIJU: Miris detinjstva i tradicije u svakom zalogaju
Mrsni recepti
12:57 | 13.10.2025
ZABORAVLJENA PITA PASTRMAJLIJA – KADA JE JEDNOM PROBATE, UVEK ĆETE JE PRAVITI: Stari recept koji okuplja porodicu i budi toplinu doma
Mrsni recepti
12:38 | 20.10.2025
STARINSKI RECEPT ZA SAVRŠEN TELEĆI PERKELT IZ BAKINE KUHINJE: Jelo koje je mirisalo na praznike i slavlja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Donosimo detaljan vodič: od testa i masnoće do pravilnog zatvaranja svake mantije, onako kako su radile iskusne domaćice.
Uz laserske zrake, dimne efekte i poruku iz Vatikana, otac Giljerme pretvorio je prostor ispred Katedrale svete Elizabete u događaj koji je spojio tradiciju i elektronsku muziku, obeleživši 75. rođendan nadbiskupa Bernarda Bobera.
U svojoj besedi za 24. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da jedini mir ne dolazi od pravila, već od Božanske ljubavi koja uklanja granice i ujedinjuje verne.
Detaljan i jednostavan vodič kroz običaje, protokol, oblačenje i slavlje - idealan za svakoga ko ranije nije prisustvovao jednoj od najdubljih i najveselijih svadbenih ceremonija.
Ajeti 57:1–6 vode kroz nevidljive i vidljive svetove, otkrivajući moć, mudrost i prisutnost Boga u svakom trenutku – od stvaranja neba i Zemlje do svakodnevnih ljudskih misli i dela.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Stari recept jeromonaha Jeroteja Draganovića pokazuje da skromnost u pripremi ne znači oskudnost u ukusu – obrok koji ispunjava i dušu i stomak.
Jednostavne, zlatne i aromatične – ove pogačice ne samo da osvajaju ukusom, već pričaju priču o zajedništvu, strpljenju i ljubavi prema svakom detalju.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Dan nakon svoje krsne slave, Dobrija Radović je sahranjen na groblju u Barama Radovića.
Hiljade vernika širom vaseljene svedoče o blagodatima Svetitelja i dolaze na Eginu po utehu, nadu i isceljenje.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
