Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
Suočeni smo sa situacijama u kojima ne možemo da pomognemo svojim bližnjima – bolest, duhovne borbe, iskušenja koja ih pritišću. Tada reči i saveti ponekad deluju bespomoćno. Kako biti prisutan u nečijoj nevolji kada ruke ostaju vezane, a srce želi da učini više? Starac Jerema Karunakijski pruža odgovor kroz jednostavnu, a snažnu pouku o molitvi i brojanici.
- Molitva uz brojanicu koju uznesete za svog brata, za svog rođaka, nije uzaludna. Bog će mu pomoći kada se nađe u teškoj situaciji. Molitva i brojanica ne samo da pomažu, već može i izvesti dušu iz pakla! Toliko je moćna molitva - govorio je starac Jerema Karunakijski.
Starčeva reč podseća da pravoslavni život nije samo činjenje dobrih dela, već i stalna briga za duhovno dobro bližnjeg. Molitva, pažljivo i iskreno uznesena, postaje duhovno oružje koje prevazilazi ljudsku nemoć i pomaže onima koji se suočavaju sa nevoljama.
Upravo u ovoj pouci leži duboka pravoslavna istina: vera nije pasivna, već aktivna, i kroz nju se oblikuje zajedništvo duša. Kada se molimo za drugog, činimo gest ljubavi koji je moćniji od svake ljudske reči, jer molitva donosi mir i spasenje, ovde i onde.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 112 (13,11-14; 14,1-4)
11. I ovo tim pre što znate vreme, da je već čas da ustanemo od sna, jer nam je sada spasenje bliže nego kad poverovasmo.12. Noć poodmače, a dan se približi. Odbacimo, dakle, dela tame i obucimo se u oružje svetlosti.13. Da hodimo pošteno kao po danu: ne u pirovanju i pijanstvu, ne u razvratu i bestidnosti, ne u svađi i zavisti.14. Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista; i staranje za telo ne pretvarajte u pohote.
1. A slaboga u veri primajte, bez raspravljanja o mišljenjima.2. Jer jedan veruje da sme sve jesti, a koji je slab jede zelje.3. Koji jede neka ne prezire onoga koji ne jede; i koji ne jede neka ne osuđuje onoga koji jede, jer ga Bog primi.4. Ko si ti što osuđuješ tuđega slugu? Svom gospodaru on stoji ili pada. Ali će stajati, jer je Bog moćan da ga uspravi.
Jevanđelje po Mateju, 17 (6,14-21)
14. Jer ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.15. Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša.16. A kad postite, ne budite sumorni kao licemeri: jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste. Zaista vam kažem: primili su platu svoju.17. A ti kada postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij,
18. da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.19. Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lopovi potkopavaju i kradu;20. nego sabirajte sebi blaga na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu.21. Jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
