U pravoslavlju se greh ne posmatra samo kao prekršaj Božjeg zakona, već i kao rana u odnosu.
U životu svakog čoveka postoje dani kada mu se čini da je sve na svom mestu, a opet u srcu oseća nemir.
Spolja gledano, ima dovoljno - zdravlje ga služi, dom je topao, hleba ima, ljudi oko njega su živi i prisutni. Ipak, u dubini bića javlja se tuga koja nema jasno ime. U pravoslavnom shvatanju, takva stanja nisu slučajna niti bez smisla.
Čovek nije stvoren samo od tela i razuma, već i od duše koja je osetljiva na svaki poremećaj u odnosima sa Bogom i bližnjima.
Pravoslavna duhovnost uči da je čovek biće zajednice. On je upućen na druge i odgovoran za druge. Svaka izgovorena reč, svaka misao, svako delo ostavlja trag - ne samo u onome ko ih čini, već i u onome kome su upućeni.
Kada povredimo bližnjeg, kada nekoga rastužimo, kada iz gordosti ili nemara pređemo preko tuđeg bola, posledica se ne zadržava samo na spoljašnjem planu. Ona zadire dublje, u duhovni prostor u kome smo svi povezani.
U pravoslavlju se greh ne posmatra samo kao prekršaj zakona, već kao rana u odnosu. Kada se naruši ljubav, narušava se i unutrašnji mir.
Sveti oci su često govorili da je savest tiho, ali uporno svedočanstvo o stanju naše duše. Ona nas podseća kada smo nekome naneli bol, čak i onda kada to pokušamo da zaboravimo i mislimo da to jesmo.
Pravoslavno iskustvo pokazuje da je duhovni svet stvaran i delatan. Radost i tuga nisu samo lična osećanja, već odjek odnosa koje gradimo. Kada nekoga obradujemo, i sami osećamo lakoću. Kada nekoga rastužimo, čak i ako je daleko, u nama ostaje senka. Ta povezanost nije vidljiva očima, ali je duboko stvarna.
U toj tihoj, ali snažnoj duhovnoj zakonitosti ogleda se ozbiljnost hrišćanskog života. Nema bezazlenih reči ni nevažnih postupaka. Sve ima svoju težinu, jer sve dotiče nečiju dušu.
Kako je govorio starac Tadej:
"Ponekad se čovek oseća loše iz neobjašnjivih razloga. Spolja gledano, dobro mu je ništa mu ne fali, a opet oseća da nešto nije u redu, nešto mu se "ne poklapa", nikako ne može da dođe k sebi. Zdrav je, nije ni gladan, nije ni žedan, ništa mu ne fali. Ali mu nešto u stvari fali, ne oseća se dobro, a to je znak da je neku dušu ožalostio, pa ta duša obitava u ožalošćenju. I čovek u sebi oseća tugu te duše, iako je ona daleko od njega".
Zašto tuga nije samo prolazno raspoloženje, kako prerasta u depresiju i duhovnu krizu i na koji način, po svedočanstvu Svetih otaca, čovek može ponovo da se uspravi.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Mnogi danas žive u dubokom uverenju da je za njih "već kasno" i da su sopstvenim greškama zauvek zatvorili vrata budućnosti.
U pravoslavlju se greh ne posmatra samo kao prekršaj Božjeg zakona, već i kao rana u odnosu.
Starinski desert sa mlekom, medom i vanilom, blago zapečen, svaku hladnu večer čini toplijom.
Nakon ukidanja pritvora i kućnog nadzora, crkveni velikodostojnik je svojim izjavama poslao jaku poruku o pravdi, dostojanstvu i moralnoj odgovornosti, izazivajući talas komentara u društvu.
Patrijarh Porfirije razgovarao je sa episkopom Grigorijem i ministrom Kostasom Kumisom o položaju hramova na podeljenom ostrvu, izazovima na istočnom Mediteranu i novoj saradnji koja bi mogla da poveže vernike dva naroda snažnije nego ikada ranije.
U pravoslavlju se o samom činu egzorcima malo priča.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Pravoslavlje tugu ne smatra strašnom, ali pravi razliku između prolazne žalosti i beznadežnog očajanja koje prelazi u uninije, a to jeste greh.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
U pravoslavlju se o samom činu egzorcima malo priča.
U besedi za subotu siropusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da vera otvara vrata unutrašnje hrabrosti i večnog mira, nadmašujući mržnju i prolazne iskušenja.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Crkva uči da čovek ne može istinski živeti u zajednici sa Bogom ako u srcu nosi zlopamćenje.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teodora Stratilata po starom, odnosno Svetog Jevastija Velikog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Petra Damjanija, muslimani su u mesecu Ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Teodor Stratilat bio je rimski vojvoda, u vojsci cara Likinija, i gradonačelnik grada Iraklije.
