Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
Umor koji ne prolazi ni posle sna, teskoba koja se vraća čim utihnu spoljašnji šumovi, osećaj praznine uprkos svemu što nas okružuje, mnogi danas prepoznaju ove uporne saputnike svakodnevice. Govori se o stresu, sagorevanju, depresiji, nude se razna rešenja, ali jedno svedočanstvo iz duhovnog iskustva pravoslavlja i dalje snažno odjekuje: starac Tadej Vitovnički ostavio je pouku koja ne zaobilazi srž problema, već direktno upućuje na njegov izvor i mogući izlaz.
- Ljudi koji pate od depresije nisu bolesni, već im je oduzeta sva energija. To se leči redovnim nedeljnim liturgijama, kao i obaveznim postom, molitvom i ispovešću, a kruna svega je pričest. Lekovi za smirenje samo stvaraju zavisnost i ništa ne pomažu; pomaže društvo istomišljenika i pobožnost. Ali bez svete liturgije kao osnove za sve nema ništa: čovek je prazan i nema kraja problemu, a lekovi pogoršavaju buduće stanje, dok privremeno pomažu - govorio je starac Tadej.
Starac ne negira težinu stanja kroz koje ljudi prolaze, ali ga ne svodi samo na telesno ili psihološko, već ga vidi kao gubitak životne sile koja se obnavlja u zajednici sa Crkvom. Liturgija, molitva, post i ispovest nisu predstavljeni kao puki obredi, već kao način da se čovek vrati iz rasutosti u celinu.
Dela svetih apostola, začalo 11 (4,13-22)
13. A videći smelost Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neuki i prosti, divljahu se, a prepoznaše ih i da su bili sa Isusom, 14. no gledajući isceljenog čoveka gde stoji s njima, ne mogahu ništa reći protiv. 15. Onda im zapovediše da izađu napolje iz Sinedriona, pa se savetovahu među sobom, 16. Govoreći: „Šta ćemo činiti ovim ljudima? Jer znamenito čudo što se dogodi kroz njih očigledno je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo poreći. 17. Ali da se ne bi dalje širilo po narodu, da im strogo zapretimo da nikome od ljudi više ne govore o Imenu ovome."
18. I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne govore niti uče o Imenu Isusovu. 19. A Petar i Jovan odgovarajući im rekoše: „Sudite, je li pravo pred Bogom da slušamo vas više nego Boga? 20. Jer mi ne možemo da ne govorimo ono što videsmo i čusmo." 21. A oni zapretivši im otpustiše ih, ne nalazeći ništa kako bi ih mučili, i to zbog naroda; jer svi hvaljahu Boga za ono što se dogodilo. 22. Jer više od četrdeset godina beše onome čoveku, na kome se dogodi ovo čudo ozdravljenja.
Jevanđelje po Jovanu, 15. zač. (5,17-24)
17. A Isus im odgovori:17. „Otac moj do sada dela, i ja delam." 18. I zato još više tražahu Judejci da ga ubiju, ne samo što narušavaše subotu, nego što i Boga nazivaše svojim Ocem gradeći se jednak Bogu. 19. A Isus odgovori i reče im: „Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin; 20. Jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što sam čini; i pokazaće mu veća dela od ovih da se vi čudite.
21. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava. 22. Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu. 23. Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao."24. Zaista, zaista vam kažem: „Ko moju reč sluša i veruje Onome koji me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.
Reči jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja o apostolu Tomi otkrivaju kako ono što izgleda kao slabost može postati snažan dokaz koji menja pogled na istinu i veru.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evpsihija po starom kalendaru i Svetog Teodora Sikeota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Kaja, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
Sveti mučenik Evpsihije bio je blagorodnog porekla i vaspitan kao hrišćanin.
U crkvi Sabora srpskih svetitelja oštećene ikone na časnom prestolu na Pobusani ponedeljak, policija obavila uviđaj dok se čeka odgovor ko stoji iza ovog bogohilnog čina.
Majčinska ljubav je bezuslovna i neograničena.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evpsihija po starom kalendaru i Svetog Teodora Sikeota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Kaja, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Majčinska ljubav je bezuslovna i neograničena.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Kršteno kumstvo u pravoslavlju nije samo običaj, već istinsko duhovno srodstvo koje nastaje u svetoj tajni krštenja.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
Jednostavan recept od nekoliko sastojaka donosi osećaj lakoće i vraća ravnotežu posle obilnih obroka, baš onako kako su to radile nekadašnje domaćice.
