Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
Umor koji ne prolazi ni posle sna, teskoba koja se vraća čim utihnu spoljašnji šumovi, osećaj praznine uprkos svemu što nas okružuje, mnogi danas prepoznaju ove uporne saputnike svakodnevice. Govori se o stresu, sagorevanju, depresiji, nude se razna rešenja, ali jedno svedočanstvo iz duhovnog iskustva pravoslavlja i dalje snažno odjekuje: starac Tadej Vitovnički ostavio je pouku koja ne zaobilazi srž problema, već direktno upućuje na njegov izvor i mogući izlaz.
- Ljudi koji pate od depresije nisu bolesni, već im je oduzeta sva energija. To se leči redovnim nedeljnim liturgijama, kao i obaveznim postom, molitvom i ispovešću, a kruna svega je pričest. Lekovi za smirenje samo stvaraju zavisnost i ništa ne pomažu; pomaže društvo istomišljenika i pobožnost. Ali bez svete liturgije kao osnove za sve nema ništa: čovek je prazan i nema kraja problemu, a lekovi pogoršavaju buduće stanje, dok privremeno pomažu - govorio je starac Tadej.
Starac ne negira težinu stanja kroz koje ljudi prolaze, ali ga ne svodi samo na telesno ili psihološko, već ga vidi kao gubitak životne sile koja se obnavlja u zajednici sa Crkvom. Liturgija, molitva, post i ispovest nisu predstavljeni kao puki obredi, već kao način da se čovek vrati iz rasutosti u celinu.
Dela svetih apostola, začalo 11 (4,13-22)
13. A videći smelost Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neuki i prosti, divljahu se, a prepoznaše ih i da su bili sa Isusom, 14. no gledajući isceljenog čoveka gde stoji s njima, ne mogahu ništa reći protiv. 15. Onda im zapovediše da izađu napolje iz Sinedriona, pa se savetovahu među sobom, 16. Govoreći: „Šta ćemo činiti ovim ljudima? Jer znamenito čudo što se dogodi kroz njih očigledno je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo poreći. 17. Ali da se ne bi dalje širilo po narodu, da im strogo zapretimo da nikome od ljudi više ne govore o Imenu ovome."
18. I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne govore niti uče o Imenu Isusovu. 19. A Petar i Jovan odgovarajući im rekoše: „Sudite, je li pravo pred Bogom da slušamo vas više nego Boga? 20. Jer mi ne možemo da ne govorimo ono što videsmo i čusmo." 21. A oni zapretivši im otpustiše ih, ne nalazeći ništa kako bi ih mučili, i to zbog naroda; jer svi hvaljahu Boga za ono što se dogodilo. 22. Jer više od četrdeset godina beše onome čoveku, na kome se dogodi ovo čudo ozdravljenja.
Jevanđelje po Jovanu, 15. zač. (5,17-24)
17. A Isus im odgovori:17. „Otac moj do sada dela, i ja delam." 18. I zato još više tražahu Judejci da ga ubiju, ne samo što narušavaše subotu, nego što i Boga nazivaše svojim Ocem gradeći se jednak Bogu. 19. A Isus odgovori i reče im: „Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin; 20. Jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što sam čini; i pokazaće mu veća dela od ovih da se vi čudite.
21. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava. 22. Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu. 23. Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao."24. Zaista, zaista vam kažem: „Ko moju reč sluša i veruje Onome koji me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.
Reči jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja o apostolu Tomi otkrivaju kako ono što izgleda kao slabost može postati snažan dokaz koji menja pogled na istinu i veru.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Tumačeći apostolske reči da sud počinje od "kuće Božje", Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju, pokajanju i poruci koju svako može da prepozna u tuđim iskušenjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Pankratija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta Marija Magdalena Mironosica. Katolička crkva obeležava blagdan Svete Marije Magdalene, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Crkveno predanje čuva uspomenu na episkopa tavromenijskog koji je, noseći krst pred napadačima, ostao primer hrabrosti, vere i poverenja u Boga.
U gradu u kojem je nekada postojala velika srpska zajednica, Srpska pravoslavna crkva danas brani poslednjih 300 kvadratnih metara zemljišta.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Dok strepnja za budućnost razara unutrašnji mir, veliki srpski duhovnik 20. veka razdvaja strah koji uništava od jedinog koji, po njegovim rečima, može da sačuva čoveka.
Tumačeći apostolske reči da sud počinje od "kuće Božje", Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju, pokajanju i poruci koju svako može da prepozna u tuđim iskušenjima.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Kada se pojave nemir, praznina i nezadovoljstvo, ljudi često traže uzrok u okolnostima i drugima, ali svetogorski starac ukazuje na dublji razlog i poziva na unutrašnje preispitivanje.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
U Novom Selu kod Kupresa održan je sveeparhijski sabor posvećen svetim mučenicima Crkve, a mitropolit Joanikije podsetio je na podvig Svetog Petra Dabrobosanskog i njegovu odlučnost da sačuva veru, ćirilicu i duhovni identitet.
Kada se pojave nemir, praznina i nezadovoljstvo, ljudi često traže uzrok u okolnostima i drugima, ali svetogorski starac ukazuje na dublji razlog i poziva na unutrašnje preispitivanje.
Bio je obredni hleb za važne porodične trenutke, vremenom je postao deo domaće kuhinje, a zatim je pao u zaborav.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
