Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
Umor koji ne prolazi ni posle sna, teskoba koja se vraća čim utihnu spoljašnji šumovi, osećaj praznine uprkos svemu što nas okružuje, mnogi danas prepoznaju ove uporne saputnike svakodnevice. Govori se o stresu, sagorevanju, depresiji, nude se razna rešenja, ali jedno svedočanstvo iz duhovnog iskustva pravoslavlja i dalje snažno odjekuje: starac Tadej Vitovnički ostavio je pouku koja ne zaobilazi srž problema, već direktno upućuje na njegov izvor i mogući izlaz.
- Ljudi koji pate od depresije nisu bolesni, već im je oduzeta sva energija. To se leči redovnim nedeljnim liturgijama, kao i obaveznim postom, molitvom i ispovešću, a kruna svega je pričest. Lekovi za smirenje samo stvaraju zavisnost i ništa ne pomažu; pomaže društvo istomišljenika i pobožnost. Ali bez svete liturgije kao osnove za sve nema ništa: čovek je prazan i nema kraja problemu, a lekovi pogoršavaju buduće stanje, dok privremeno pomažu - govorio je starac Tadej.
Starac ne negira težinu stanja kroz koje ljudi prolaze, ali ga ne svodi samo na telesno ili psihološko, već ga vidi kao gubitak životne sile koja se obnavlja u zajednici sa Crkvom. Liturgija, molitva, post i ispovest nisu predstavljeni kao puki obredi, već kao način da se čovek vrati iz rasutosti u celinu.
Dela svetih apostola, začalo 11 (4,13-22)
13. A videći smelost Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neuki i prosti, divljahu se, a prepoznaše ih i da su bili sa Isusom, 14. no gledajući isceljenog čoveka gde stoji s njima, ne mogahu ništa reći protiv. 15. Onda im zapovediše da izađu napolje iz Sinedriona, pa se savetovahu među sobom, 16. Govoreći: „Šta ćemo činiti ovim ljudima? Jer znamenito čudo što se dogodi kroz njih očigledno je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo poreći. 17. Ali da se ne bi dalje širilo po narodu, da im strogo zapretimo da nikome od ljudi više ne govore o Imenu ovome."
18. I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne govore niti uče o Imenu Isusovu. 19. A Petar i Jovan odgovarajući im rekoše: „Sudite, je li pravo pred Bogom da slušamo vas više nego Boga? 20. Jer mi ne možemo da ne govorimo ono što videsmo i čusmo." 21. A oni zapretivši im otpustiše ih, ne nalazeći ništa kako bi ih mučili, i to zbog naroda; jer svi hvaljahu Boga za ono što se dogodilo. 22. Jer više od četrdeset godina beše onome čoveku, na kome se dogodi ovo čudo ozdravljenja.
Jevanđelje po Jovanu, 15. zač. (5,17-24)
17. A Isus im odgovori:17. „Otac moj do sada dela, i ja delam." 18. I zato još više tražahu Judejci da ga ubiju, ne samo što narušavaše subotu, nego što i Boga nazivaše svojim Ocem gradeći se jednak Bogu. 19. A Isus odgovori i reče im: „Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin; 20. Jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što sam čini; i pokazaće mu veća dela od ovih da se vi čudite.
21. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava. 22. Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu. 23. Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao."24. Zaista, zaista vam kažem: „Ko moju reč sluša i veruje Onome koji me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.
Reči jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja o apostolu Tomi otkrivaju kako ono što izgleda kao slabost može postati snažan dokaz koji menja pogled na istinu i veru.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Govoreći o Svetom Jovanu Krstitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta čoveka udaljava od Boga i zašto se put ka Hristu ne može otvoriti bez pokajanja i odricanja od sopstvene oholosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Govoreći o Svetom Jovanu Krstitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta čoveka udaljava od Boga i zašto se put ka Hristu ne može otvoriti bez pokajanja i odricanja od sopstvene oholosti.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Nadbiskup beogradski uputio je saučešće bratstvu Svjatogorske lavre, mitropolitu Arseniju i Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi, poručivši da je svaki ljudski život svet jer je stvoren po liku Božjem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
