Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
Umor koji ne prolazi ni posle sna, teskoba koja se vraća čim utihnu spoljašnji šumovi, osećaj praznine uprkos svemu što nas okružuje, mnogi danas prepoznaju ove uporne saputnike svakodnevice. Govori se o stresu, sagorevanju, depresiji, nude se razna rešenja, ali jedno svedočanstvo iz duhovnog iskustva pravoslavlja i dalje snažno odjekuje: starac Tadej Vitovnički ostavio je pouku koja ne zaobilazi srž problema, već direktno upućuje na njegov izvor i mogući izlaz.
- Ljudi koji pate od depresije nisu bolesni, već im je oduzeta sva energija. To se leči redovnim nedeljnim liturgijama, kao i obaveznim postom, molitvom i ispovešću, a kruna svega je pričest. Lekovi za smirenje samo stvaraju zavisnost i ništa ne pomažu; pomaže društvo istomišljenika i pobožnost. Ali bez svete liturgije kao osnove za sve nema ništa: čovek je prazan i nema kraja problemu, a lekovi pogoršavaju buduće stanje, dok privremeno pomažu - govorio je starac Tadej.
Starac ne negira težinu stanja kroz koje ljudi prolaze, ali ga ne svodi samo na telesno ili psihološko, već ga vidi kao gubitak životne sile koja se obnavlja u zajednici sa Crkvom. Liturgija, molitva, post i ispovest nisu predstavljeni kao puki obredi, već kao način da se čovek vrati iz rasutosti u celinu.
Dela svetih apostola, začalo 11 (4,13-22)
13. A videći smelost Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neuki i prosti, divljahu se, a prepoznaše ih i da su bili sa Isusom, 14. no gledajući isceljenog čoveka gde stoji s njima, ne mogahu ništa reći protiv. 15. Onda im zapovediše da izađu napolje iz Sinedriona, pa se savetovahu među sobom, 16. Govoreći: „Šta ćemo činiti ovim ljudima? Jer znamenito čudo što se dogodi kroz njih očigledno je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo poreći. 17. Ali da se ne bi dalje širilo po narodu, da im strogo zapretimo da nikome od ljudi više ne govore o Imenu ovome."
18. I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne govore niti uče o Imenu Isusovu. 19. A Petar i Jovan odgovarajući im rekoše: „Sudite, je li pravo pred Bogom da slušamo vas više nego Boga? 20. Jer mi ne možemo da ne govorimo ono što videsmo i čusmo." 21. A oni zapretivši im otpustiše ih, ne nalazeći ništa kako bi ih mučili, i to zbog naroda; jer svi hvaljahu Boga za ono što se dogodilo. 22. Jer više od četrdeset godina beše onome čoveku, na kome se dogodi ovo čudo ozdravljenja.
Jevanđelje po Jovanu, 15. zač. (5,17-24)
17. A Isus im odgovori:17. „Otac moj do sada dela, i ja delam." 18. I zato još više tražahu Judejci da ga ubiju, ne samo što narušavaše subotu, nego što i Boga nazivaše svojim Ocem gradeći se jednak Bogu. 19. A Isus odgovori i reče im: „Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin; 20. Jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što sam čini; i pokazaće mu veća dela od ovih da se vi čudite.
21. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava. 22. Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu. 23. Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao."24. Zaista, zaista vam kažem: „Ko moju reč sluša i veruje Onome koji me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.
Reči jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja o apostolu Tomi otkrivaju kako ono što izgleda kao slabost može postati snažan dokaz koji menja pogled na istinu i veru.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Kada je Jovan posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da on ne vaskrsne.
Kumovanja je kod velikog broja Srba izgubilo svoje pravo značenje, objasnio je sveštenik.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Dok strepnja za budućnost razara unutrašnji mir, veliki srpski duhovnik 20. veka razdvaja strah koji uništava od jedinog koji, po njegovim rečima, može da sačuva čoveka.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Kumovanja je kod velikog broja Srba izgubilo svoje pravo značenje, objasnio je sveštenik.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
