Jevanđelje
Jutrenja
Jevanđelje po Marku, začalo 71 (16,9-20)
9. A Isus, vaskrsnuvši rano u prvi dan nedelje, javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje beše isterao sedam demona. 10. I ona otide te javi onima što su bili s njim, koji plakahu i ridahu. 11. A oni čuvši da je živ i da ga je ona videla, ne verovaše. 12. A posle toga javi se na putu dvojici od njih u drugome obličju, kad su išli u selo. 13. I oni otišavši javiše ostalima; ali ni njima ne verovaše. 14. Najposle javi se njima Jedanaestorici kada bejahu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverovanje i okorelost srca, što ne verovaše onima koji ga videše vaskrsloga.
15. I reče im: „Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. 16. Koji poveruje i krsti se biće spasen, a koji ne veruje biće osuđen. 17. A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone; govoriće novim jezicima; 18. uzimaće zmije u ruke; ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike polagaće ruke, i ozdravljaće." 19. A Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane. 20. A oni otidoše i propovedaše svuda, i Gospod im pomagaše, i reč potvrđivaše znacima koji su se potom pokazivali. Amin.
Liturgija
Dela svetih apostola, začalo 16 (6,1-7)
1. I u ove dane, kada se množahu učenici, podigoše jelinisti viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deljaše pomoć svaki dan. 2. Onda Dvanaestorica, sazvavši mnoštvo učenika, rekoše: „Ne dolikuje nama da ostavivši reč Božiju služimo oko trpeza. 3. Potražite, dakle, braćo, između vas sedam osvedočenih ljudi, punih Duha Svetoga i mudrosti, koje ćemo postaviti na ovu službu.
4. A mi ćemo u molitvi i u službi reči prilježno ostati." 5. I reč ova bi ugodna svemu narodu. I izabraše Stefana, čoveka ispunjenoga verom i Duhom Svetim, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu prozelita iz Antiohije. 6. Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu položiše ruke na njih. 7. I reč Božija rastiaše i veoma se množaše broj učenika u Jerusalimu, i veliko mnoštvo sveštenika pokoravahu se veri.
Jevanđelje po Marku, začalo 69 (15,43-47; 16,1-8)
43. Dođe Josif, iz Arimateje, ugledan savetnik, koji i sam Carstvo Božije čekaše, i usudi se te uđe Pilatu i zaiska telo Isusovo. 44. A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana, zapita ga: „Je li davno umro?" 45. I doznavši od kapetana, dade telo Josifu. 46. I on kupivši platno i skinuvši ga, obavi platnom, i položi ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata groba. 47. A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde ga polagahu.
1. I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Salomija kupiše mirise da dođu da ga pomažu. 2. I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko izlaska sunca. 3. I govorahu među sobom: „Ko će nam odvaliti kamen od vrata groba?" 4. I pogledavši videše da kamen beše odvaljen; a beše vrlo veliki.
5. I ušavši u grob, videše mladića obučena u belu haljinu gde sedi s desne strane; i uplašiše se. 6. A on im reče: „Ne plašite se. Isusa tražite Nazarećanina, raspetoga. Ustade, nije ovde; evo mesta gde ga položiše. 7. Nego idite i kažite učenicima njegovim i Petru, da će pred vama otići u Galileju; tamo ćete ga videti, kao što vam reče." 8. I izišavši pobegoše od groba, jer ih uhvati strah i trepet, i nikom ništa ne kazaše, jer se bojahu.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
Jedan od najvećih pravoslavnih svetitelja u jednoj rečenici sažima iskustvo trenutka u kojem se, uprkos utisku kraja, pokreće nešto drugo.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
