Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Reč ume da zatvori čoveka brže nego bilo kakva zabrana. Dovoljna je jedna pogrešna rečenica izgovorena u želji da nekoga „ispravimo“, pa da između dvoje ljudi nastane zid koji se dugo ne ruši. Upravo tu počinje pitanje koje retko postavljamo: da li je važnije šta govorimo ili kako to činimo?
Na to je odgovorio starac Tadej Vitovnički, ostavljajući pouku koja ne traži mnogo reči, ali menja način na koji ih koristimo:
- Kada želiš nekoga da poučiš dobru, poštuj ga rečima ljubavi. Jer ništa u toj meri ne podstiče čoveka na stid, niti ga išta tako pokreće da odbaci svoj porok i da se okrene dobru, kao poštovanje koje mu ukazuješ.
Ova misao ne ukida potrebu da ukažemo na grešku, ali menja put kojim do nje dolazimo. Umesto pritiska - dostojanstvo. Umesto osude - poštovanje koje drugome ostavlja prostor da sam prepozna gde greši. Na kraju, razlika između reči koje povređuju i onih koje menjaju često je nevidljiva spolja, ali presudna iznutra. A upravo u toj razlici, kako podseća starac Tadej, počinje svaka istinska promena.
Dela svetih apostola, začalo 18 (8,5-17)
5. A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista. 6. A narod je pazio jednodušno na ono što im govoraše Filip, slušajući i gledajući znake koje činjaše; 7. jer duhovi nečisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih koji ih imahu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše. 8. I bi velika radost u gradu onome. 9. A beše otpre u gradu neki čovek, po imenu Simon, koji čaraše i dovođaše u čudo narod samarijski, govoreći da je on nešto veliko. 10. Njega svi pažljivo slušahu, i malo i veliko, govoreći: „Ovo je velika sila Božija." 11. A zato ga slušahu pažljivo što ih je mnogo vremena činima zadivljavao.
12. No kada poverovaše Filipu koji propovedaše jevanđelje o Carstvu Božijemu i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene. 13. Tada i sam Simon poverova i krstivši se ostade kod Filipa; i gledajući znake i čuda velika gde se zbivaju, divljaše se vrlo. 14. A kad čuše apostoli u Jerusalimu da je Samarija primila reč Božiju, poslaše im Petra i Jovana. 15. Ovi sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetoga; 16. jer još ni na jednoga od njih ne beše sišao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa. 17. Tada polagahu ruke na njih, i oni primahu Duha Svetoga.
Jevanđelje po Jovanu, 20. zač. (6,27-33)
27. Trudite se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za život večni, koje će vam dati Sin Čovečiji, jer ovoga potvrdi Bog Otac. 28. A oni mu rekoše: „Šta da činimo da bismo tvorili dela Božija?" 29. Odgovori Isus i reče im: „Ovo je delo Božije da verujete u Onoga koga On posla." 30. A oni mu rekoše: „Kakav, dakle, znak ti pokazuješ da vidimo i da ti verujemo? Šta ti činiš? 31. Očevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: 'Hleb sa neba dade im da jedu.'" 32. Tada im reče Isus: „Zaista, zaista vam kažem: nije vam Mojsej dao hleb sa neba nego Otac moj daje vam istiniti hleb sa neba; 33. Jer hleb je Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu."
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
Jedan od najvećih pravoslavnih svetitelja u jednoj rečenici sažima iskustvo trenutka u kojem se, uprkos utisku kraja, pokreće nešto drugo.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Svetogorski podvižnik ukazuje na to šta se događa kada umesto žalbi izaberemo zahvalnost Bogu.
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
Pravoslavno učenje podseća da odnos prema Bogu ne treba da zavisi samo od toga da li nam u životu sve ide onako kako želimo ili ne.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Karpa i Papila, Svetu Zlatu Meglensku i Svetu Bosiljku Pasjansku po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Dimitrija. Katolička crkva pominje Svetog Fulka iz Pjaćence i Svetog Dimitrija Sremskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Svetogorski podvižnik ukazuje na to šta se događa kada umesto žalbi izaberemo zahvalnost Bogu.
Sveti Karp bio je episkop tijatirski, a Sveti Papil đakon.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Svetogorski starac otkriva koje osobine su najvažnije za hrišćanski život
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o vezi između živih i preminulih i otkrio zašto je važno da se setimo nečega što mnogi zaboravljaju.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Svetogorski podvižnik ukazuje na to šta se događa kada umesto žalbi izaberemo zahvalnost Bogu.
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Posle burnih reakcija na besedu "Ratko Mladić - tragični heroj", iguman Manastira Ribnica povukao se iz javnosti.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Priprema je jednostavnija nego što izgleda, a ova elegantna poslastica može da bude pravi ukras trpeze za mrsnu slavu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News