Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Dok čovek pokušava da završi još jedan posao, telefon ne prestaje da svetli, a rečenice u kući prekidaju se na pola jer "nema vremena". U toj stalnoj trci sa obavezama najviše strada ono što se ne vidi odmah — odnos prema najbližima, mir u domu i unutrašnja sabranost. Upravo na mestu gde svakodnevna žurba postaje navika koja razara pažnju i bliskost, pojavljuje se pouka mitropolita limasolskog Atanasija koja nudi jasan i odlučan odgovor.
Mitropolit Atanasije limasolski upozorava da briga, kada pređe meru, ne ostaje samo lični teret, nego postaje sila koja razgrađuje odnose i udaljava čoveka od onoga što mu je najvažnije:
- Briga je užasna stvar za duhovni život. Ona je strašan otrov koji ubija ljude. Ne samo duhovni život, već i svetovni život i ljudske odnose. Vidite kako se porodice raspadaju? Ali zašto? Otac je preokupiran hiljadama stvari, i majka je preokupirana hiljadama drugih stvari. Kako ovi ljudi komuniciraju jedni sa drugima? Stalno se čuje: "Ne mogu sad! Imam posao da uradim!" Dete dođe da razgovara sa majkom: "Mama, želim nešto da ti kažem." "Skloni se! Trenutno radim nešto!" A kad to nećeš imati posla? I čovek se zapita: "Kada nećeš imati posla?" Brige, brige, brige ubijaju čoveka. I na kraju ostaješ bez ičega... Duhovan čovek mora da zna meru. Daj sebi limit. Reci: što je dosta, dosta je! Dosta za danas! Ne nastavljaj, stani, zaustavi se! Stigao si kući, isključi telefone, ostavi druge brige po strani, sada si kod kuće, provedi vreme sa porodicom, sa sobom i sa Bogom - kaže mitropolit limasolski Atanasije.
U ovoj pouci briga se ne prikazuje kao prolazna slabost, već kao stanje koje polako preuzima ceo život i pretvara ga u niz odloženih susreta i propuštenih rečenica. Granica koju mitropolit povlači jednostavna je, ali zahtevna, čovek mora sam da odluči kada prestaje trka i kada počinje prisustvo.
Zaključak je jednostavan: život se ne gubi odjednom, nego u svakodnevnim "nemam vremena", koje postepeno postaje udaljenost od onih koji su nam najbliži.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 84 (3,19-26)
19. A znamo da ono što zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatvore, i sav svet da bude kriv Bogu; 20. jer delima zakona ni jedno telo neće se opravdati pred njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha. 21. A sada se bez zakona javila pravda Božija, posvedočena od Zakona i Proroka; 22. i to pravda Božija kroz veru u Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju, jer nema razlike.
23. Jer svi sagrešiše i lišeni su slave Božije, 24. a opravdavaju se darom, blagodaću njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu, 25. kojega odredi Bog da bude krvlju svojom žrtva pomirenja kroz veru, da pokaže pravdu svoju oproštenjem pređašnjih greha, 26. u dugotrpljenju Božijem, da se pokaže pravda njegova u sadašnje vreme, da je On pravedan i da opravdava onoga koji je od vere Isusove.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 20. (7,1-8)
1. Ne sudite, da vam se ne sudi; 2. jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti. 3. A zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osećaš? 4. Ili, kako ćeš reći bratu svome: „Stani da ti izvadim trun iz oka tvoga”; a eto brvno u oku tvome? 5. Licemere, izvadi najpre brvno iz oka svoga, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svoga. 6. Ne dajte svetinje psima; niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim, i okrenuvši se ne rastrgnu vas. 7. Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. 8. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedna pouka Svetog Nikodima Agiorita otkriva kako preobilje informacija može postati prepreka jasnom viđenju stvarnosti.
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
Pouka optinskog starca otkriva kako da se ti znaci prepoznaju na vreme i zaustave pre nego što naruše mir u duši i domu.
Pouka svetogorskog starca koja menja pogled na razgovor i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Duhovna praksa i te kako utiče na zdravlje.
Pravoslavni podvižnici su savetovali da se ne veruje svakom snu.
Sveća je istovremeno znak žrtve i vere.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sveća je istovremeno znak žrtve i vere.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
