Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Dok čovek pokušava da završi još jedan posao, telefon ne prestaje da svetli, a rečenice u kući prekidaju se na pola jer "nema vremena". U toj stalnoj trci sa obavezama najviše strada ono što se ne vidi odmah — odnos prema najbližima, mir u domu i unutrašnja sabranost. Upravo na mestu gde svakodnevna žurba postaje navika koja razara pažnju i bliskost, pojavljuje se pouka mitropolita limasolskog Atanasija koja nudi jasan i odlučan odgovor.
Mitropolit Atanasije limasolski upozorava da briga, kada pređe meru, ne ostaje samo lični teret, nego postaje sila koja razgrađuje odnose i udaljava čoveka od onoga što mu je najvažnije:
- Briga je užasna stvar za duhovni život. Ona je strašan otrov koji ubija ljude. Ne samo duhovni život, već i svetovni život i ljudske odnose. Vidite kako se porodice raspadaju? Ali zašto? Otac je preokupiran hiljadama stvari, i majka je preokupirana hiljadama drugih stvari. Kako ovi ljudi komuniciraju jedni sa drugima? Stalno se čuje: "Ne mogu sad! Imam posao da uradim!" Dete dođe da razgovara sa majkom: "Mama, želim nešto da ti kažem." "Skloni se! Trenutno radim nešto!" A kad to nećeš imati posla? I čovek se zapita: "Kada nećeš imati posla?" Brige, brige, brige ubijaju čoveka. I na kraju ostaješ bez ičega... Duhovan čovek mora da zna meru. Daj sebi limit. Reci: što je dosta, dosta je! Dosta za danas! Ne nastavljaj, stani, zaustavi se! Stigao si kući, isključi telefone, ostavi druge brige po strani, sada si kod kuće, provedi vreme sa porodicom, sa sobom i sa Bogom - kaže mitropolit limasolski Atanasije.
U ovoj pouci briga se ne prikazuje kao prolazna slabost, već kao stanje koje polako preuzima ceo život i pretvara ga u niz odloženih susreta i propuštenih rečenica. Granica koju mitropolit povlači jednostavna je, ali zahtevna, čovek mora sam da odluči kada prestaje trka i kada počinje prisustvo.
Zaključak je jednostavan: život se ne gubi odjednom, nego u svakodnevnim "nemam vremena", koje postepeno postaje udaljenost od onih koji su nam najbliži.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 84 (3,19-26)
19. A znamo da ono što zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatvore, i sav svet da bude kriv Bogu; 20. jer delima zakona ni jedno telo neće se opravdati pred njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha. 21. A sada se bez zakona javila pravda Božija, posvedočena od Zakona i Proroka; 22. i to pravda Božija kroz veru u Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju, jer nema razlike.
23. Jer svi sagrešiše i lišeni su slave Božije, 24. a opravdavaju se darom, blagodaću njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu, 25. kojega odredi Bog da bude krvlju svojom žrtva pomirenja kroz veru, da pokaže pravdu svoju oproštenjem pređašnjih greha, 26. u dugotrpljenju Božijem, da se pokaže pravda njegova u sadašnje vreme, da je On pravedan i da opravdava onoga koji je od vere Isusove.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 20. (7,1-8)
1. Ne sudite, da vam se ne sudi; 2. jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti. 3. A zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osećaš? 4. Ili, kako ćeš reći bratu svome: „Stani da ti izvadim trun iz oka tvoga”; a eto brvno u oku tvome? 5. Licemere, izvadi najpre brvno iz oka svoga, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svoga. 6. Ne dajte svetinje psima; niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim, i okrenuvši se ne rastrgnu vas. 7. Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. 8. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Svetogorski podvižnik ukazuje na to šta se događa kada umesto žalbi izaberemo zahvalnost Bogu.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Na liturgiji nadomak Lazarevca, mitropolit šumadijski besedio je o tome kako pronaći mir.
Sveštenik objašnjava zašto ovaj čuvar praznika, posta i porodičnog reda ima mesto koje nijedna aplikacija ne može da zameni.
Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Briga je postala stalni saputnik savremenog čoveka, tiha senka koja ga prati i danju i noću.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Karpa i Papila, Svetu Zlatu Meglensku i Svetu Bosiljku Pasjansku po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Dimitrija. Katolička crkva pominje Svetog Fulka iz Pjaćence i Svetog Dimitrija Sremskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Svetogorski podvižnik ukazuje na to šta se događa kada umesto žalbi izaberemo zahvalnost Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News