Sveštenik objašnjava zašto ovaj čuvar praznika, posta i porodičnog reda ima mesto koje nijedna aplikacija ne može da zameni.
U svakodnevici koja lako razbije osećaj za red i meru, jedan jednostavan predmet i dalje uspeva da okuplja porodicu oko onoga što traje. Protojerej Srećko Zečević kaže da je crkveni kalendar poput čuvara poretka, koji ne beleži samo dane, već otkriva njihov smisao kroz praznike, postove i likove svetitelja. Njegovo razmišljanje donosi sedam razloga zbog kojih ovaj kalendar ne bi smeo da izostane iz pravoslavnog doma, jer on ne meri vreme, već ga ispunjava.
Pravoslavni kalendar je mnogo više od obične male knjižice sa datumima. On je kompas koji nas svakodnevno vraća ka veri, redu i miru. U njemu nije važno samo koji je dan u mesecu, već i koji je praznik, koji svetitelj se proslavlja i kada počinje ili se završava post. Takav kalendar čuva ritam života doma i usklađuje ga sa ritmom Crkve. U vremenu kada sve ide brzo, kalendar je tihi podsetnik da je svaka godina dar, a svaki dan nova prilika za zahvalnost i molitvu.
Jedna od najvećih vrednosti pravoslavnog kalendara jeste njegova funkcionalnost. On jasno obeležava svaki praznik, vreme posta i dane kada Crkva proslavlja svetitelja. Bez obzira na to koliko su nam telefoni puni aplikacija, ništa ne može da zameni pogled na zid gde stoji kalendar koji podseća na Vaskrs, Božić, Vidovdan ili praznik zaštitnika doma. Time se svakodnevni život organizuje ne samo po poslovnim obavezama, već i po duhovnim.
U svakoj pravoslavnoj kući kalendar ima posebno mesto, često iznad ikonostasa ili u dnevnoj sobi. Tako je bilo i kod naših predaka. Taj običaj nije slučajan: kalendar je bio i ostao simbol doma koji poštuje veru, vreme i red. To nije samo dekoracija, već znak kontinuiteta između generacija, spona između onih koji su veru čuvali i onih koji će je naslediti.
Savremeni pravoslavni kalendari neretko su prava mala umetnička dela. Svaki list nosi ikonu, fresku, manastir ili prizor iz svetinje. Takve slike ne samo da oplemenjuju prostor, već i smiruju misli. U kući gde se nalazi kalendar sa likovima svetitelja i prizorima svetinja, svaki pogled ka zidu postaje trenutak tišine, razmišljanja i molitve. On unosi toplinu i blagoslov u dom, kao tihi svedok vere koji ne traži reči.
U vremenu kada se pokloni često biraju bez mnogo smisla, pravoslavni kalendar ima posebnu vrednost. Pokloniti kalendar znači pokloniti red, duhovni mir i lepotu. On je prikladan dar za svaku priliku, za slavu, Božić, rođendan, useljenje ili kao znak pažnje prijatelju u dijaspori. Svaki put kada osoba okrene novi list, setiće se onoga ko joj je poklonio deo domaće topline i vere.
Pravoslavni kalendar u kući ima i društvenu ulogu. Oko njega se okupljaju ukućani kada se planiraju praznici, postovi, putovanja ili porodična okupljanja. On postaje svojevrsni centar doma, uvek dostupan, uvek na dohvat pogleda. Kalendar ne traži internet, bateriju ni ažuriranje, samo trenutak pažnje. U toj jednostavnosti leži njegova snaga.
Danas, kada su brzina i tehnologija postali merilo života, pravoslavni kalendar nas podseća na nešto starije i dublje. Na vreme koje ne meri produktivnost, već smisao. Na praznike koji nisu samo datumi, već priče o veri, ljubavi i žrtvi. On nas uči da se ne udaljimo od korena, ma gde da živimo, u Srbiji, Crnoj Gori ili u dijaspori.
Pravoslavni kalendar u domu nije samo stvar navike, već izraz pripadnosti. On nas svakog dana tiho podseća da postoji red koji nadilazi svakodnevni haos, red u kome svaka nedelja ima smisao, svaki praznik ima dušu, a svaka godina ima blagoslov. Zato svaka pravoslavna kuća treba svoj kalendar: da nas podseća na prošlost, usmeri u sadašnjosti i vodi ka budućnosti u veri i miru.
U pravoslavnoj tradiciji, molitva zauzima centralno mesto u očuvanju porodičnog jedinstva. Episkop osečkopoljski i baranjski govori o raspadu porodičnih temelja, gubitku poverenja među ljudima i obrazovanju koje stvara uspešne pojedince, ali ne i zrele ličnosti sposobne za zajednicu i veru.
Printscreen/YouTube/Епархија шумадијска WEB-TV
5. Kalendar kao dar sa značenjem
6. Simbol zajedništva i domaćinskog duha
7. Čuvar identiteta u savremenom svetu
Duhovna riznica
14:00 | 27.03.2026
OVO JE DEFINITIVNO TAJNA SREĆNOG PORODIČNOG ŽIVOTA: Otac Grigorije Grigirjev dao odgovor na večito ljudsko pitanje!
Aktuelno iz SPC
21:10 | 13.04.2026
“DANAS AKO SI DOBAR, SMATRAJU TE LUDIM - AKO POMAŽEŠ DRUGOM, ISMEVAJU TE!”: Vladika Heruvim ukazao na pojave koje urušavaju srpsku porodicu i društvo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pred početak Petrovskog posta Crkva vernike podseća da se istinska priprema ne odvija za trpezom, već kroz praštanje, pomirenje i molitvu.
U vremenu brojnih iskušenja, nedoumica i unutrašnjih borbi, potreba za iskusnim duhovnim ocem postaje sve izraženija.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju prve sedmice po Duhovima pokazuje kako jedan dan pokajanja može preokrenuti ljudski život kroz suočavanje sa sobom, savešću i posledicama izbora.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja po starom i Svetog mučenika Teodota Ankirskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Roberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.
Dok Božje zapovesti vode vernika kroz život, svetogorski starac pokazuje kako pravila o ljubavi i praštanju mogu pretvoriti dom u prostor istinske sreće.
Protojerej Aleksandar Djagilev otkriva psihološke i duhovne uzroke razlaza supružnika i savetuje kako sačuvati bračnu zajednicu u današnje vreme.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
U vremenu brojnih iskušenja, nedoumica i unutrašnjih borbi, potreba za iskusnim duhovnim ocem postaje sve izraženija.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju prve sedmice po Duhovima pokazuje kako jedan dan pokajanja može preokrenuti ljudski život kroz suočavanje sa sobom, savešću i posledicama izbora.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
