Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Najveći hrišćanski praznik posvećen ženama, Materice, uvek dolazi tiho, ali sa snagom koja okuplja porodicu oko najdubljih pitanja odgovornosti, ljubavi i vaspitanja. Tim povodom podsećamo na celovitu besedu vladike šumadijskog Jovana, izgovorenu na svetoj liturgiji u Svetotrojčkoj (Staroj) kragujevačkoj crkvi, na Materice, 27. decembra 2009. godine – reč pastira koja ne ostaje na nivou čestitke, već otvara ozbiljan i bolan razgovor o krizi porodice, ulozi majke kao stuba doma i veri kao temelju na kojem se gradi čovek.
Vladika Jovan tada je jasno i smireno ukazao da se sudbina društva rađa u porodici, da se poštovanje ne zahteva, nego zaslužuje, i da je majčina ljubav, po svedočanstvu svetih Otaca, ona koja najviše liči na ljubav Božiju. U nastavku donosimo kompletnu besedu, bez skraćivanja, kao podsećanje i opomenu, ali i kao ohrabrenje svima koji u roditeljstvu nose najteže i najuzvišenije zvanje.
Zašto Crkva pred Božić govori o porodici
U svojoj nadahnutoj besedi, vladika Jovan je tada rekao:
- U našoj Crkvi ove tri nedelje pred Božić posvećene su odnosima u porodici. Prošle nedelje Crkva je proslavljala Detince, da opomene decu da poštuju roditelje. A danas, u ovu nedelju, imamo Materice, sledeće su Oci, da se poučimo kako treba postupati prema deci. Danas, sabranima na ovoj svetoj liturgiji, u ovom svetom hramu, želeo bih najpre da čestitam praznik vama, majkama, a u isto vreme da čestitam i vama, drage devojke, koje ćete sutra postati majke.
Foto: Pexels
Majka i deca, ilustracija
I čestitajući vam ovaj praznik, molim se Bogu da majkama podari mudrost, koja je veoma potrebna roditeljima, naročito majkama, u vremenu u kojem živimo, da pravilno vaspitavate svoju decu. Molim se takođe Bogu da vama, majkama, u vaspitanju dece uvek pred očima budu primeri onih čestitih majki naših – da ne idemo dalje, nego da se ugledamo na one iz roda našega.
Ali, da bi se vi, majke, ugledale na majke iz roda našega, moraćete najpre da se ugledate na prvolik Majke, odnosno na lik Presvete Bogorodice. Ako čitate o Bogorodici, videćete da se ona, iako je znala da rađa Sina Božijeg, Boga svoga i Boga našega, kao Majka nije odrekla vaspitanja, pitanja i hranjenja mladog Hrista, da bi upravo dala primer kako su roditelji, i fizički i duhovni, najodgovorniji za vaspitanje u porodici.
Kada porodica izgubi temelj, puca i društvo
Danas nam je porodica zaista u krizi, pa je zato i društvo u krizi, zato je i Crkva u krizi, braćo i sestre, jer sve potiče iz porodice. A čovek je upravo ono što ponese iz svoje porodice.
Kada razmatramo ova pitanja, da vam kažem da mi često dolaze vernici kada treba da postavim novog sveštenika na parohiju, pa mi kažu: Vladiko, dajte nam dobrog sveštenika. To me uvek obraduje, braćo i sestre, ali se u isto vreme duboko zamislim, pa kažem: hoću, ali vas molim da vi meni date dobro dete, pa ću vam ja dati dobrog sveštenika.
Roditelji dragi, molim vas, nemojte nikada smetnuti s uma da je, posle onoga što dete stekne u porodici, sve drugo nadogradnja. I Crkva je nadogradnja, i društvo je nadogradnja, i država je nadogradnja. Ali kada ima na šta da se nadziđuje, da se popravlja i ispravlja, tada je taj popravak potpun. Ako, pak, nema kvasca, nema ni temelja na kojem možemo da zidamo građevinu.
I to je, čini mi se, jedan od najvećih problema: počinjemo da zidamo porodicu od krova, a ne od temelja.
Foto: Pexels
Majka i deca, ilustracija
Zašto porodicu gradimo od krova, a ne od temelja
Zato je potrebna vera roditelja u Boga, poverenje u Boga, poverenje u svoju porodicu, ali i poverenje dece prema roditeljima i roditelja prema deci. U Svetom pismu, braćo i sestre, roditeljska uloga ima posebno mesto, jer je zapisano: „Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji, koje ti daje Gospod Bog tvoj“ (2. Mojsijeva 20, 12).
Ako to usadimo u svoju decu, imaćemo poštovanje. Ako deca shvate da se njihov život zasniva na poštovanju roditelja, potrudiće se da tako i žive. Ali roditelji moraju to poštovanje i da zasluže. Nemamo pravo da tražimo da nas deca poštuju ako mi sami ne poštujemo njih i ako, kao roditelji, ne dajemo ono što smo dužni dati za pravilno vaspitanje porodice.
Vrlo je važno da deca imaju osećaj da su njihovi roditelji dar Božiji, ali i da roditelji shvate da deca nisu isključivo njihova, već da su i ona dar Božiji. A kada znamo da nam je sve dato kao dar, onda smo dužni da to čuvamo i da uzvratimo uzdarjem na dar koji nam je Bog dao.
Kada se roditeljsko poštovanje zamenjuje pobunom
Na drugom mestu u Svetom pismu stoji: „I vi, očevi, ne razdražujte decu svoju, nego ih podižite u vaspitanju i nauci Gospodnjoj“ (Efescima 6, 4). Bez zajednice, bez uzajamnog poštovanja i vaspitanja, nema napretka ni u porodici, ni u društvu, nigde, braćo i sestre.
Bog jeste roditelj svih ljudi, pa je samim tim roditelj i naših roditelja. Ustajući protiv roditelja i potcenjujući dobročinstva koja su nam učinili, mi ne ustajemo samo protiv njih, već i protiv Boga. Bog nam je dao život preko roditelja i na roditeljskoj ljubavi se odgajamo i vaspitavamo. Odužujući se roditeljima na pravi način, mi se odužujemo i Bogu. A kada se roditeljima ne odužujemo kako treba, ne odužujemo se ni Bogu.
Foto: Pexels
Majka i deca, ilustracija
Svedoci smo da živimo u vremenima u kojima se obistinjuju biblijske reči da će ustati roditelji na decu i deca na roditelje. Zar to ne vidimo svakoga dana? Ne prođe nijedan dan a da ne čujemo ili ne pročitamo da je roditelj ubio dete ili da je dete diglo ruku na roditelja. Zašto se to događa? Zato što su nam obezvređene vrednosti. Ne shvatamo život kao dar Božiji, niti roditelje kao dar Božiji, niti decu kao dar Božiji. I zato posežemo jedni na druge.
Opomena apostola Pavla koja se danas retko sluša
Zato je važno da uvek slušamo reč apostola Pavla: „Deco, slušajte roditelje svoje u svemu, jer je to ugodno Gospodu“ (Kološanima 3, 20). Ako si ti, oče i majko, slušao svoga oca i majku, bićeš poslušan i zadužićeš svoju decu da te poštuju i slušaju.
Nemamo pravo da tražimo ono što ne dajemo. Imamo pravo da tražimo samo ono što sami dajemo. Danas se, nažalost, ne možemo pohvaliti uzajamnim uvažavanjem u porodici. Odnosi između dece i roditelja ozbiljno su poremećeni, a to je posledica opšte duhovne i moralne krize kroz koju prolazimo.
A danas najviše slušamo o krizi – ekonomskoj, finansijskoj… A ne znamo da i jedna i druga, i sve ostale krize, nastaju upravo iz ove krize: krize porodične. Sve nam krize nastaju iz otuđenja. Kada se otuđimo od Boga, otuđimo se od roditelja, pa onda i od dece. Sve se to događa zbog moralnog i duhovnog pada.
Mnogo je razloga za ovakvo stanje. Jedan je svakako to što precenjujemo materijalne vrednosti. A kada precenjujemo materijalne vrednosti, uvek i redovno dovodimo sebe u stanje da potcenjujemo duhovne vrednosti. I zato je nastala velika kriza u porodici.
Ne smemo da smetnemo s uma da porodica čini osnovnu ćeliju i Crkve i društva. Osnov na kome se rađa porodica jeste ljubav između oca i majke, između dece i roditelja.
Foto: Pexels
Porodica, ilustracija
Kada se roditelji ne poštuju, deca to uče prva
Danas često čujemo kako se deca svađaju među sobom. A morala su, najčešće – nažalost – da vide primer: kako suprug ne poštuje svoju ženu, kako žena ne poštuje svoga supruga. I onda se pitamo zašto se deca svađaju. A dali smo im primer.
Vodimo računa: dete je, kako to kažu pedagozi, kao sunđer – sve upija. Na roditeljskoj ljubavi, na slozi, veri i poverenju gradi se čitava porodična građevina.
Ljubav je spremnost da sebe daš drugome, brate i sestro. Da se brineš o drugome koji ti je dat. A dete ti je dato. I roditelj ti je dat. To je ljubav: da učestvuješ u radosti drugoga, ali istovremeno i u njegovoj tuzi. To je uzajamna ljubav i uzajamno poštovanje.
Majka kao stub vaspitanja i ogledalo Božije ljubavi
To najbolje oseća majka, koja je stub vaspitanja i odgoja deteta. Zato i sveti Oci kažu da ljubav majke najviše liči na ljubav Božiju.
Znam, drage majke, da danas nije lako. Lako je dete roditi, ali ga je teško vaspitati – dovesti ga do poznanja šta su prave vrednosti ovoga života. I nećete moći same, bez podrške svojih muževa. Ali, najpre, nećete moći bez vere u Boga i poverenja u Boga.
Hteo bih da navedem samo jedan primer. Jedna majka imala je veoma nestašno dete. Nikako nije mogla da ga ukroti. Sve što je davala od sebe, nije pomagalo. To dete je pravilo nesreću za nesrećom. Kada je videla da mu više ne može ništa, klekla je ispred ikona u svojoj sobi i počela glasno da se moli, dok je dete pravilo haos u sobi, svađalo se, vikalo i vrištalo. A ona se molila:
– Gospode, ja ne mogu više ništa da učinim u vaspitanju ovoga deteta. Vidim da će moje dete ne samo duhovno nego i fizički stradati. Gospode, Majko Božija, ja dalje ne umem.
I tako, moleći se, počela je da plače. Dete se u početku nije obaziralo. A onda je, videvši majčine suze i čuvši glasnu molitvu, prišlo majci koja je klečala i reklo:
– Majko, nemoj plakati. Ja ću biti bolji. Ja ću se popraviti.
I popravilo se.
Foto: Pexels
Majka i deca, ilustracija
Suze majke i molitva jače su od svake vaspitne metode
Suze majčine, molitva majke, pomoć Božija i svest deteta koliki je bol nanelo majci – neka i nama to bude primer u ovim smutnim vremenima, kada svi drugi imaju više uticaja na decu nego što ga imamo mi sami.
Možda je to zato što smo decu prepustili drugima. Zato što više nemamo, ili vrlo malo imamo, dedinog, bakinog, očevog i majčinog toplog krila da se dete na njemu ljulja i da mu se govori o vrednostima. Da mu se još na samom početku zakvašćuje duša onim što je čestito, valjano i pošteno.
Zato krilo majčino ne može ništa da zameni, braćo i sestre. Tu toplinu koju dete oseti na krilu majčinom ne mogu da zamene ni jaslice, ni obdanište.
Kažu da je jedan čovek, kada je završio svo školovanje koje čovek može imati, na pitanje šta mu je najviše pomoglo da uspe, odgovorio:
– Najviše mi je pomoglo krilo moje nepismene majke.
Majko i oče, hoćeš li diplomu fakultetsku – vaspitaj dete i to će ti biti najbolja diploma.
Zato vodimo računa, kao što nas upozorava današnje Jevanđelje – „jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih“ – da dođemo izabrani na Večeru Gospodnju, na Trpezu Gospodnju, a to je ova Liturgija koju danas ovde služimo, braćo i sestre.
Znajte i znajmo, i vi fizički roditelji i mi duhovni: prvo što će nas Gospod pitati kada pođemo sa ovoga sveta biće – Petre, Jovane, Marijo, gde su ti deca?
Jer roditelj liči na Boga, a Bog je ljubav. Bog nam je sve dao, samo ako znamo da koristimo.
Neka Gospod pomogne svima nama, a posebno majkama, u vaspitanju, u nošenju tog uzvišenog znanja i zvanja. Jer, zaista, majka – ona koja rađa – najbolji je saradnik Božiji. Zato je rađanje blagosloveno.
Neka nam Gospod pomogne da vaspitavamo druge. A da bismo druge vaspitali, budimo najpre sami vaspitani u svim moralnim i duhovnim vrednostima.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Srpska pravoslavna crkva podseća na običaj u kojem deca simbolično "vežu" majke, a žene uzvraćaju darovima, stvarajući nevidljive niti koje povezuju generacije i jačaju hrišćanski duh zajedništva.
Protojerej Dušan Kolunđić u jednom od svojih dela ostavio je zapis o tome kako “vezivanje” i “razvezivanje” u porodičnom krugu povezuje generacije i priprema srce za radost Rođenja Hristovog.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Protojerej Dušan Kolunđić u jednom od svojih dela ostavio je zapis o tome kako “vezivanje” i “razvezivanje” u porodičnom krugu povezuje generacije i priprema srce za radost Rođenja Hristovog.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru slave Svetog Elevterija, dok se po novom kalendaru obeležava uspomena na Svete 20.000 mučenika nikomidijskih. Katolici slave praznik Svete porodice, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Na liturgiji u Kneževim Vinogradima u Baranji, episkop episkop osečkopoljski i baranjski je pozvao na očuvanje vrednosti koje čine osnovu srpskog društva, ističući važnost ljubavi i harmonije unutar porodice za zdravu budućnost naše otadžbine.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Srpska pravoslavna crkva podseća na običaj u kojem deca simbolično "vežu" majke, a žene uzvraćaju darovima, stvarajući nevidljive niti koje povezuju generacije i jačaju hrišćanski duh zajedništva.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
