Na liturgiji u Kneževim Vinogradima u Baranji, episkop episkop osečkopoljski i baranjski je pozvao na očuvanje vrednosti koje čine osnovu srpskog društva, ističući važnost ljubavi i harmonije unutar porodice za zdravu budućnost naše otadžbine.
Na praznik Materice, kada se Crkva seća svih majki i žena koje su nosile blagoslov roditeljstva, u hramu Vavedenja Presvete Bogorodice u Kneževim Vinogradima u Baranji, liturgiju je služio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim.
Ovaj sveti trenutak u zajedništvu sa sveštenstvom i vernim narodom dobio je posebnu dimenziju kroz bogosluženje koje je predvodio vladika, uz molitveno prisustvo protojereja-stavrofora Đorđa Kovačevića, arhijerejskog namesnika baranjskog, protojereja-stavrofora Stevana Kuveždanina, kneževivinogradskog paroha, i protođakona Vojislava Nikolića.
Nakon liturgije, vladika Heruvim uručio je gramate Veri Knežević i Siniši Prokiću, dok su najviša priznanja eparhije, ordeni i odlikovanja, dobili Mile Horvat i Stojan Petrović. Liturgiji su prisustvovali i predstavnici lokalne vlasti, među kojima predsednik Glavne skupštine SDSS-a Vojislav Stanimirović, predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Dejan Drakulić i zamenik gradonačelnika Vukovara Srđan Kolar.
U besedi, vladika Heruvim ukazao je na značaj porodice kao temelja srpskog patrijarhalnog društva, osvrćući se na savremene izazove. On je rekao:
- Danas se svuda ruše tradicionalne vrednosti, ruši se porodica koja je temelj srpskog patrijarhalnog društva. Bez porodične harmonije, bez čvrste porodice kao temelja, porodice u kojoj se zna ko je otac, ko majka, a ko dete, sve je poremećeno. Dolaze nesklad, nered i anarhija - sve ono što se ne slaže sa vrednostima koje naša Crkva propoveda i daleko je od tradicionalne srpske pravoslavne porodice - kazao je vladika i istakao:
- Detetu nije mesto na ulici, da buntuje, da stvara nemir i nesklad. Detetu je mesto u krugu svoje porodice, u ljubavi oca i majke jer tu ima svoj puni razvojni kapacitet i snagu da se školuje i obrazuje kako bi donosio plodove svojoj Crkvi i otadžbini.
Ove reči, prožete dubokim razmišljanjem i brigom za budućnost, pozivaju nas da očuvamo osnovne vrednosti koje čine temelje naših života – ljubav, poštovanje i jedinstvo porodice. Poruka vladike Heruvima odzvanja kao poziv na očuvanje tih vrednosti u svetu koji se suočava sa mnogim izazovima.
Dok Ruska Federacija dodatno učvršćuje svoje opredeljenje za zaštitu porodičnih vrednosti, novi zakon koji zabranjuje usvajanje ruske dece u zemljama koje legalizuju promenu pola, izazvao je burne reakcije širom sveta.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Mi smo razmna bića, dogovorom sve možete i ljubavlju da rešite, rekao je iguman manastira Nimnik, otac Jelisej.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Jedan od sinova Ružice Pejović, koji se zvao Risto, kao mladić je prešao da živi kod imućnije muslimanske porodice Poturak.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
