Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Opšte poznati i opšte upotrebljavani pozdrav kod srpskog naroda u prošlosti je bio "Pomozi Bog", na koji se otpozdravljalo sa "Bog ti pomogao". Međutim, vremenom su Srbi počeli da ovaj pozdrav zapostavljaju, da ne kažemo zaboravljaju, i da ga zamenjuju tuđim!
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Sveti vladika Nikolaj je pred Drugi svjetski rat raspisao sveštenstvu Žičke eparhije sledećih nekoliko stavki koje se i danas mogu uputiti kako sveštenstvu tako i vernima.
1. Neka se sveštenici, i sami što češće u susretu sa ljudima služe sa ovim pozdravom: Pomozi Bog! Neka to naročito čine kad oslovljavaju mase i grupe naroda.
2. Neka sveštenici poučavaju svoje parohijane, a naročito omladinu, kako seosku tako i varošku, osobito školsku, da se služe sa ovim dobrim pozdravom.
3. Neka sveštenici, veroučitelji, prime ovo k srcu i nauče đake da na pozdrav: Pomozi Bog! odgovaraju: Bog ti pomogao!
4. Tamo, gdje svetovna lica predaju veronauku, neka nadležni parosi upoznadu ih sa ovim našim raspisom, i podejstvuje da se i oni potrude u ovoj stvari u istom pravcu.
Ahrimandrit Stefan, iguman manastira Velika Remeta jednom prilikom je objasnio zašto je jedini pravi pozdrav "Pomoz Bog".
- Nailaze ljudi jedan pored drugog i kažu "Pomoz Bog", a onaj mu odgovara "Bog vam pomogao"! Obnova toga pozdrava koji u stvari traje i sada, samo ne u punoj snazi, trebalo bi ga baš učiniti onako kako on i priliči, da se čoveku od srca i duše, zaželi ono najviše i najbolje, da mu Bog pomogne. A zašto? Zato što Bog jedini može da mu pomogne sve što treba.
Ja mogu nešto da pomognem, vi možete nešto manje-više, al Bog sve može. I kad on pomogne, onda ta pomoć ostaje. U našem narodu je bilo tako zaživelo da su oni imali svakodnevno taj pozdrav. To je, dakle, pozdrav koji čini čoveka srećnim i dugovečnim u vremenu i prostoru, a osećaj večnosti kroz taj pozdrav je neminovno prisutan - rekao je u zaključku otac Stefan.
Evstratije je bio rimski vojvoda u gradu Satalionu, Evgenije mu je bio drug u vojsci, Orest je bio ugledan vojnik, Aksentije sveštenik, a Mardarije prost građanin i zemljak Evstratijev. Sveti Teofan nam ukazuje da se istinska mudrost ne nalazi u kompleksnim filozofskim spekulacijama, već u jednostavnom prihvatanju Božje volje i istine koja je jasna svakome ko je spreman da je prihvati s čistom i neiskvarenoj dušom. Prema njegovim rečima, oni koji pokušavaju da obuhvate Božju mudrost pomoću svojih ljudskih razmišljanja, ostaju slepi i zaslepljeni iluzijama. Čak iako naizgled vide, njihovo razumevanje je zamućeno, poput gledanja kroz maglu. Takvi ljudi ne mogu da spoznaju pravi put, već ostaju zaglavljeni u grehu. Život ovog vojskovođe popočinje da se menja sa ratom između Rusa i Turaka za Krim sredinom 19. veka. Agej je radio na obnovi Solomonovog hrama u Jerusalimu, ali je u tome više puta bio prekidan od strane Samarijanaca. Ipak, nije odustajao, a u radu su mu pomogli Zorovavelj i Isus sveštenik.
shutterstock
Praznici i sveci
06:00 | 26.12.2024
U CRKVI GDE SU IM POLOŽENE MOŠTI, VIĐALI SU IH ŽIVE: Danas su Sveti mučenici Evstratije, Aksentije, Evgenije, Mardarije i Orest
Duhovna riznica
08:00 | 28.12.2024
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Izbavi nas, Gospode, od takvog strašnog stanja!"
Praznici i sveci
13:28 | 28.12.2024
KAKO JE TURSKI PAŠA POSTAO PRAVOSLAVNI SVETAC: Potresna priča o čoveku koga je Bog proslavio kao monaha Nikolu
Praznici i sveci
06:00 | 29.12.2024
ON JE RADIO NA OBNOVI SOLOMONOVOG HRAMA I PROREKAO DOLAZAK SPASITELJA: Danas je Sveti prorok Agej
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
S obzirom na činjenicu da je ovaj pozdrav u fazi obnove, mnogi se nalaze u dilemi da li na njega, posebno ako se otpozdravlja starijim ili nepoznatim ljudima, kao i sveštenim licima, treba odgovoriti sa "Bog Ti pomogao" ili sa "Bog VAM pomogao".
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
