SPC danas slavi Svete mučenike Evstratija, Aksentija, Evgenija, Mardarija i Oresta.
Ovih pet hrabrih muškaraca živeli su i proslavili se u vreme hristobornih careva Dioklecijana i Maksimijana. Evstratije je bio rimski vojvoda u gradu Satalionu, Evgenije mu je bio drug u vojsci, Orest je bio ugledan vojnik, Aksentije sveštenik, a Mardarije prost građanin i zemljak Evstratijev, obojica iz grada Aravrakina.
Carski namesnici Lisije i Agrikola su najpre mučili Aksentija kao sveštenika. Videći nevino stradanje hrišćana, Evstratije se sam prijavio sudiji Lisiju i rekao da je hrišćanin.
Za vreme Evstratijevog mučenja, Evgenije je stao pred sudiju i uzviknuo: "Lisije, i ja sam hrišćanin“.
A kada su Evstratija sa ostalim mučenicima provodili kroz grad Aravrakin, video ih Mardarije sa krova svoje kuće, oprostio se sa ženom i dvoje male dece, i pojuri za njima vičući mučiteljima u lice: "I ja sam hrišćanin kao i gospodin moj Evstratije“.
"A svetom Orestu ispade krst iz nedara, kada streljaše nišan pred Lisijem, po čemu ga Lisije pozna da je hrišćanin, što i sam Orest otvoreno ispovedi. Beše Orest mlad i krasan vojnik, i rastom nadvišavaše sve ostale vojnike", piše u žitijama.
Aksentije je bio posečen, Evgenije i Mardarije su skončali u mukama, Orest je izdahnuo na usijanom gvožđu, a Evstratije je zapaljen u peći.
Pred smrt pričesti svetog Evstratija u tamnici sveti Vlasije.
Mošti su im kasnije prenete u Carigrad i sahranjene u crkvi njihovog imena – Svetih Petočislenika.
U toj crkvi njih su viđali žive, a sveti Orest javio se i svetom Dimitriju Rostovskom. Od svetog Evstratija ostala je molitva koja se čita na subotnoj polunoćnici: Veličaja veličaju tja Gospodi.
Sveti Teofan objašnjava da "sačuvati život" znači stavljati svoje želje i udobnosti ispred Božjih zapovesti, dok "izgubiti život" znači potpuno se posvetiti Gospodu, ne žaleći sebe, čak ni u naporima koje nosi život u veri. On naglašava da je samožaljenje destruktivno, jer nas odvodi od ispunjavanja zapovesti i poziva na trpljenje i trud. Samožaljenje ometa našu spremnost da činimo dobra dela i ispunjavamo dužnosti koje su pred nama, bilo da su teške ili zahtevaju odricanja. Gospod nas poziva da, kroz trpljenje i odricanje, ne žalimo sebe, već da se potpuno predamo volji Božjoj.
U dvanaestoj godini primio je monaški čin, posetio je Simeona Stolpnika i od njega dobio blagoslov.
U kanonima nigde ne piše da su post i ispovest preduslov pričešća. Nigde! Ja vam garantujem. Ja sam preveo, protumačio, ali to ne znači da ne treba post i ispovedati se.
Razum, kaže, može biti koristan u mnogim aspektima života, ali kada je u pitanju vera, on samo hladi našu predanost i slabi život u veri. Kao primer, Sveti Teofan koristi analogiju s hranom: kada neko okusi zdravu i ukusnu hranu, on je prepoznaje kao korisnu i ne treba mu naučna objašnjenja da bi bio siguran u njenu vrednost. Na sličan način, vera se prihvata kroz lično iskustvo, a razum nije ključ za njeno razumevanje, već upravo to lično duhovno iskustvo.
