SPC danas slavi Svetog Danila Stolpnika, ranohrišćanskog svetitelja koji je živeo u 5. veku i bio stilit - asketa koji je živeo na stubu, propovedao, postio i molio se.
Rođen je u selu Vitari kod grada Samosata u Mesopotamiji.
Roditelji, Ilija i Marte, bili su mu hrišćani. Za njega se kaže da je bio "izmoljen od Boga suznim molitvama majke nerotkinje, i kao jedinac sin odmalena Bogu na službu posvećen".
U dvanaestoj godini primio je monaški čin, posetio je Simeona Stolpnika i od njega dobio blagoslov.
Željan samoće, Danilo je napustio manastir i povukao se u neki zapusteli idolski hram na obali Crnog mora.
"Tu pretrpi bezbrojne napasti od demona, no pobedi sve strpljenjem, molitvom i znamenjem krsta", piše u žitijama.
Posle toga popeo se na stub, na kome je ostao do smrti "trpeći podjednako i žegu i studen i napade od ljudi i od demona".
Oko njegovog stuba okuplali su se mnogi učenici, a on je još za života učinio mnoga čudesa, ali i prorokovao buduće događaje.
"Od svih strana sticaše se narod pod stolp njegov tražeći od svetitelja Božjeg pomoć i savet. Carevi i patrijarsi dolazili su k njemu kao i prosti ljudi", piše u žitijama.
Car Lav Veliki dovodio je svoje goste iz drugih država, kneževe i velikaše, i pokazivao im svetog Danila na stolpu govoreći im: "Evo čuda u mome carstvu!“
Prorekao je Danilo dan svoje smrti, "pouči učenike svoje kao otac sinove svoje i oprosti se s njima".
Pred njegovu smrt učenici su nad stubom videli anđele, proroke, apostole i mučenike.
Upokojio se u 80. godini 489. godine.
Sveti Teofan naglašava da je važno potpuno prekinuti sa svime što nas odvaja od Božijeg puta, bez izgovora i čekanja na "sutra". Svaka odlaganja samo iscrpljuju savest i otežavaju pravi duhovni napredak. Ljudi koji odlažu istinsku promenu, doći će u stanje u kojem će verovati da nisu učinili ništa loše, iako se zapravo nalaze u unutrašnjoj praznini. Poruka svetog Teofana je jasna: pravi put ka spasenju zahteva iskrenu i potpunu promenu života, bez izgovora i kompromisa. Samo tako možemo biti pripravljeni za Božije Carstvo.
Sveti Teofan naglašava da pravi hrišćanin ne bi trebalo da se bogati samo materijalnim stvarima, već da treba da traži bogatstvo koje dolazi od Boga. On nas poziva da, ukoliko steknemo bogatstvo, to učinimo sa svesti da je sve od Boga, i da ga posvetimo njegovoj službi. U stvari, istinsko bogatstvo je ono koje se deli sa potrebnima, jer je darivanje siromašnima način vraćanja Bogu onoga što nam je On poverio. On poziva na skromnost i odgovornost u upravljanju bogatstvom, ističući da pravi bogataš nije onaj koji akumulira materijalna dobra, već onaj koji se bogati dobrim delima, u službi Boga i ljudi.
Na ovaj način pripremamo se za najradosniji hrišćanski praznik Božić i ovo "vezivanje" ima veoma jaku simboliku.
Kada je car stavio na teške muke Minu i Ermogena, tada se javio Evgraf sa rečima: "I ja sam hrišćanin".
