U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Pitanje kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, koje je godinama potiskivano na marginu političkih pregovora, prvi put se našlo u jednom međunarodnom mirovnom dokumentu. Novi mirovni plan za Ukrajinu, koji su zajednički pripremile Sjedinjene Američke Države i Ruska Federacija, a koji je uručen vlastima u Kijevu, donosi i pokušaj rešenja crkvenog pitanja koje već godinama potresa ukrajinsko društvo i sav pravoslavni svet.
Kako je objavio „Financial Times“, mirovni plan sadrži posebnu tačku o statusu Ukrajinske pravoslavne crkve. Plan su, prema navodima lista, izradili američki i ruski predstavnici, a vlastima u Kijevu uručen je tokom sastanka u Majamiju između Stiva Uitkofa i aktuelnog sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine i bivšeg ministra odbrane Rustema Umerova.
Prema informacijama do kojih je došao "Financial Times", dokument ima ukupno 28 tačaka i obuhvata niz političkih, bezbednosnih i društvenih pitanja, među kojima se prvi put na ovako visokom nivou pominje i položaj kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, koja je poslednjih godina bila izložena snažnim pritiscima, zabrani delovanja u pojedinim regionima, oduzimanju hramova i institucionalnom progonu.
Izvori lista navode da plan, između ostalog, predviđa priznavanje ruskog jezika kao zvaničnog državnog jezika Ukrajine, ali i dodeljivanje zvaničnog statusa Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi. Upravo ova odredba, posmatrano iz ugla pravoslavlja, nosi težinu koja prevazilazi diplomatsku terminologiju – ona označava pokušaj povratka osnovnih prava Crkvi koja je, uprkos vekovnom postojanju, poslednjih godina gurnuta na marginu sopstvene zemlje.
Prema navodima sagovornika upoznatih s tokom pregovora, Stiv Uitkof je tokom razgovora nagovestio da se od predsednika Volodimira Zelenskog očekuje prihvatanje svih tačaka predloženog plana. Time se pitanje Ukrajinske pravoslavne crkve, po prvi put, direktno vezuje za širi mirovni proces i buduće političko uređenje zemlje.
Za vernike, episkope i monaštvo, ali i za milione ljudi širom pravoslavnog sveta, ova vest ima posebno značenje. Sudbina Crkve, koja je u poslednjih nekoliko godina postala jedna od žrtava političkih i ideoloških sukoba, sada se našla u dokumentu koji pretenduje da donese kraj rata. Da li će se potpisom na mirovni sporazum istovremeno otvoriti prostor i za spokoj u hramovima, ostaje da se vidi.
Jedno je, međutim, izvesno: pitanje Ukrajinske pravoslavne crkve više nije samo unutrašnja stvar Ukrajine. Ono je sada deo međunarodnog mirovnog pregovora, a način na koji će biti rešeno postaće jedan od pokazatelja da li će mir, ako do njega dođe, biti samo politički dogovor – ili i pokušaj isceljenja dubokih duhovnih rana.
Dok stotine vernika mole ispred suda i monasi hrabro odbijaju da predaju manastire, ukrajinska vlast pokušava da uguši kanonsko pravoslavlje i slobodu vernika, izazivajući alarm u pravoslavnom svetu.
Predsednik SAD proglasio Nigeriju "zemljom od posebne zabrinutosti", zapretio prekidom pomoći i nagovestio moguću vojnu intervenciju kako bi zaštitio hrišćane širom sveta.
Upravitelj Svete gore Alkiviadis Stefanis otkrio je da je pozvao Donalda Trampa da poseti Atos, a američka reakcija bila je iznenađujuće pozitivna. Moguća poseta imala bi istorijski i duhovni značaj za ceo pravoslavni svet.
U opsežnom izveštaju lista sveštenici iz SAD govore o nezapamćenom prilivu vernika i rastu pravoslavne zajednice u ovoj zemlji.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Sva trojica su bila ugledni građani Edeski koji su postradali zbog vere u Hrista.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio mlade akademce i podsetio na nasledstvo Svetog Save.
Kroz jednostavnu priču o učitelju i njegovim učenicima, patrijarh Pavle je pokazao je da uzrok vike ne leži besu, već u razdvojenosti među ljudima.
Duhovni mir postao je retkost, gotovo privilegija koja izmiče većini ljudi.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Pastor Mark Berns poručuje da uništavanje hramova nije samo politički čin, već i udar na samog Boga u ljudima, te poziva hrišćane širom sveta da se ujedine protiv zla koje razara Ukrajinu.
Tokom liturgije u Istanbulu, patrijarh Vartolomej jasno poručio da nijedna sila ne može slomiti narod koji se ne predaje – njegova izjava tumači se kao odgovor na politiku Donalda Trampa.
Papa Lav XIV je u nekoliko navrata ponudio da Vatikan ugosti pregovore između Ukrajine i Rusije, što je Moskva odbila.
Kroz jednostavnu priču o učitelju i njegovim učenicima, patrijarh Pavle je pokazao je da uzrok vike ne leži besu, već u razdvojenosti među ljudima.
Duhovni mir postao je retkost, gotovo privilegija koja izmiče većini ljudi.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
U besedi za 25. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz moć predanosti Hristu i unutrašnje snage koja nadilazi sve spoljne okove.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
