Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
U vremenu brzog života, čestih iskušenja i površnih opravdanja retko ko zaista pogleda u sopstvenu dušu. Starac Sampson Sivers nas podseća da je pokajanje više od reči – to je put ka oslobođenju, jer greh koji nije istinski ostavljen može otežati dušu čak i pri pričešću.
- Za greh se obavezno treba kajati, ne samo tako što će biti saopšten svešteniku, nego je nužno da se prinese istinsko pokajanje. To znači da se čovek odrekne greha i više ga ne ponavlja. Kada smo sigurni da greh više ne ponavljamo, tada treba ponovo obavestiti sveštenika: greh se ne ponavlja – udostojite me pričešća Svetim Tajnama Hristovim. Tek tada se greh oprašta i razrešuje, i neće biti pomenut pri drugom dolasku Hristovom - govorio je starac Sampson.
Dodao je i sledeće:
- Ako prećutkujemo greh i pričešćujemo se Svetim Tajnama, a nismo ga zaista ostavili, taj greh ostaje. Takav čovek se pričešćuje na sopstvenu osudu. Postoji pravilo svetih otaca: pokajanje podrazumeva postati svestan greha, oplakivati ga, ispovedati, odreći se greha, bojati se greha i ne ponavljati ga više. Za to je važno tražiti pomoć i odbranu. Može se ispovedati, ali pričešće nije preporučljivo dok greh nije istinski ostavljen. Zbog toga se mnogi od nas osećaju bolesno, besno i nesrećno, sve zbog neispunjenog pokajanja.
Pouka starca Sampsona uči nas da život u pravoslavlju nije spoljašnji, već duboko unutrašnje iskustvo. Tek kada se greh istinski prepozna, oplakuje i ostavi, duša postaje spremna za susret sa Hristom kroz Svete Tajne. U suprotnom, formalno pričešće bez pokajanja samo pogoršava unutrašnji nemir.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 277 (3,6-18)
6. Zapovedamo vam pak, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, da se klonite od svakoga brata koji živi neuredno, a ne po predanju koje primiše od nas. 7. Jer sami znate kako treba da se ugledate na nas, jer nismo živeli neuredno među vama, 8. niti smo zabadava jeli hleb u nekoga, no s trudom i mukom, radeći dan i noć, da ne bismo bili na teretu nekome od vas; 9. Ne kao da nemamo vlasti, nego da sebe damo vama za primer, da biste se ugledali na nas.
10. Jer kada smo bili kod vas, ovo smo vam zapovedali: „Ako neko neće da radi, neka i ne jede.” 11. Jer čujemo da neki među vama žive neuredno, ne rade ništa, a u sve se mešaju. 12. Zato takvima zapovedamo i molimo ih u Gospodu našem Isusu Hristu da mirno radeći svoj hleb jedu. 13. A vama, braćo, da ne dosadi dobro činiti. 14. Ako li ko ne posluša reči naše u ovoj poslanici, toga obeležite, i ne družite se s njim, da bi se posramio;
15. ali ga ne smatrajte kao neprijatelja, nego urazumljujte ga kao brata. 16. A sam Gospod mira neka vam da mir svagda i u svakoj prilici. Gospod sa svima vama! 17. Pozdrav mojom rukom, Pavlovom, što je znak u svakoj poslanici, ovako pišem: 18. „Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama. Amin.”
Jevanđelje po Luki, začalo 73. (13,31-35)
31. U taj dan pristupiše neki fariseji govoreći mu: „Iziđi i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.” 32. I reče im: „Idite i kažite toj lisici: 'Evo izgonim demone i vršim isceljenja danas i sutra, a treći dan završiću'.” 33. Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima. 34. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ poslane tebi, koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja kao kokoš piliće svoje pod krila, i ne htedoste! 35. Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. A kažem vam: nećete me videti dok ne dođe da rečete: „Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!”
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Svetogorski starac i veliki duhovnik 20. veka otkriva kako se prava ljubav u pravoslavlju pokazuje kroz rasuđivanje, strpljenje i molitvu, a ne kroz slepo popuštanje.
Fotografije koje se dele na društvenim mrežama prikazuju dva krsta na nebu iznad manastira kod Leposavića.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći - ovo me se tiče.
Svetogorski starac i veliki duhovnik 20. veka otkriva kako se prava ljubav u pravoslavlju pokazuje kroz rasuđivanje, strpljenje i molitvu, a ne kroz slepo popuštanje.
Fotografije koje se dele na društvenim mrežama prikazuju dva krsta na nebu iznad manastira kod Leposavića.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
