Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
U vremenu brzog života, čestih iskušenja i površnih opravdanja retko ko zaista pogleda u sopstvenu dušu. Starac Sampson Sivers nas podseća da je pokajanje više od reči – to je put ka oslobođenju, jer greh koji nije istinski ostavljen može otežati dušu čak i pri pričešću.
- Za greh se obavezno treba kajati, ne samo tako što će biti saopšten svešteniku, nego je nužno da se prinese istinsko pokajanje. To znači da se čovek odrekne greha i više ga ne ponavlja. Kada smo sigurni da greh više ne ponavljamo, tada treba ponovo obavestiti sveštenika: greh se ne ponavlja – udostojite me pričešća Svetim Tajnama Hristovim. Tek tada se greh oprašta i razrešuje, i neće biti pomenut pri drugom dolasku Hristovom - govorio je starac Sampson.
Dodao je i sledeće:
- Ako prećutkujemo greh i pričešćujemo se Svetim Tajnama, a nismo ga zaista ostavili, taj greh ostaje. Takav čovek se pričešćuje na sopstvenu osudu. Postoji pravilo svetih otaca: pokajanje podrazumeva postati svestan greha, oplakivati ga, ispovedati, odreći se greha, bojati se greha i ne ponavljati ga više. Za to je važno tražiti pomoć i odbranu. Može se ispovedati, ali pričešće nije preporučljivo dok greh nije istinski ostavljen. Zbog toga se mnogi od nas osećaju bolesno, besno i nesrećno, sve zbog neispunjenog pokajanja.
Pouka starca Sampsona uči nas da život u pravoslavlju nije spoljašnji, već duboko unutrašnje iskustvo. Tek kada se greh istinski prepozna, oplakuje i ostavi, duša postaje spremna za susret sa Hristom kroz Svete Tajne. U suprotnom, formalno pričešće bez pokajanja samo pogoršava unutrašnji nemir.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 277 (3,6-18)
6. Zapovedamo vam pak, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, da se klonite od svakoga brata koji živi neuredno, a ne po predanju koje primiše od nas. 7. Jer sami znate kako treba da se ugledate na nas, jer nismo živeli neuredno među vama, 8. niti smo zabadava jeli hleb u nekoga, no s trudom i mukom, radeći dan i noć, da ne bismo bili na teretu nekome od vas; 9. Ne kao da nemamo vlasti, nego da sebe damo vama za primer, da biste se ugledali na nas.
10. Jer kada smo bili kod vas, ovo smo vam zapovedali: „Ako neko neće da radi, neka i ne jede.” 11. Jer čujemo da neki među vama žive neuredno, ne rade ništa, a u sve se mešaju. 12. Zato takvima zapovedamo i molimo ih u Gospodu našem Isusu Hristu da mirno radeći svoj hleb jedu. 13. A vama, braćo, da ne dosadi dobro činiti. 14. Ako li ko ne posluša reči naše u ovoj poslanici, toga obeležite, i ne družite se s njim, da bi se posramio;
15. ali ga ne smatrajte kao neprijatelja, nego urazumljujte ga kao brata. 16. A sam Gospod mira neka vam da mir svagda i u svakoj prilici. Gospod sa svima vama! 17. Pozdrav mojom rukom, Pavlovom, što je znak u svakoj poslanici, ovako pišem: 18. „Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama. Amin.”
Jevanđelje po Luki, začalo 73. (13,31-35)
31. U taj dan pristupiše neki fariseji govoreći mu: „Iziđi i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.” 32. I reče im: „Idite i kažite toj lisici: 'Evo izgonim demone i vršim isceljenja danas i sutra, a treći dan završiću'.” 33. Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima. 34. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ poslane tebi, koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja kao kokoš piliće svoje pod krila, i ne htedoste! 35. Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. A kažem vam: nećete me videti dok ne dođe da rečete: „Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!”
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.
Tokom proslave hramovne slave Sabora Svetih dvanaest apostola, arhiepiskop mileševski uputio je vernicima poruku o veri, istrajnosti i čuvanju duhovnog nasleđa predaka.
Posle osvajanja dve zlatne medalje na Svetskom kupu u Montrealu, članovi reprezentacije Srbije najpre su posetili Sabornu crkvu Svete Trojice, gde su zahvalili Gospodu na velikom uspehu.
Svedočanstva o rečima svetogorskog starca o budućem uzroku sukoba ponovo se prepričavaju u svetlu novih geopolitičkih napetosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Svedočanstva o rečima svetogorskog starca o budućem uzroku sukoba ponovo se prepričavaju u svetlu novih geopolitičkih napetosti.
Jedan od najvećih ruskih duhovnika upozoravao je da čovek lako može da postane zarobljenik sopstvenih briga, pretpostavki i neprestanog preispitivanja, a izlaz je video u jednostavnom životu sa Bogom.
U besedi za ponedeljak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva hrišćane da na gnev, nerazumevanje i neprijateljstvo odgovore delima ljubavi, jer se čovek najlakše pridobija dobrotom.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Nevini mališani, žrtve ustaških logora smrti u Jastrebarskom i Sisku, upisani su u diptih svetih Srpske pravoslavne crkve, kao svedoci vere, stradanja i istine.
Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
U besedi za ponedeljak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva hrišćane da na gnev, nerazumevanje i neprijateljstvo odgovore delima ljubavi, jer se čovek najlakše pridobija dobrotom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
