U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
Mnogi danas pričešće shvataju kao formalnost - brzinski obred koji "treba obaviti". Dodatnu zbunjenost vernika, koji su od svojih predaka naučili da se putiru ne pristupa olako i da je potrebna priprema u vidu posta, ispovesti i pokajanja, izazivaju tvrdnje pojedinih jereja i arhijereja prema čijem tumačenju vernik treba da se pričešćuje na svakoj liturgiji, bez obzira na post i ispovest.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski Sava podsetio je: to nije doručak niti društveni ritual, već Svetinja kojoj se pristupa postom, molitvom i ispovešću. Samo priprema srca omogućava da susret sa Bogom postane stvarnost, a ne prazna reč.
- Nemojte se dati obmanuti ni od onih spolja, ni od onih novokomponovanih hrišćana iznutra. Koji propovedaju da se može pričestiti bez ispovesti, bez posta, bez molitve. Nije Pričešće doručak! Ne možete za Sveto Pričešće reći: hvala lepo! To je Sveta Tajna za koje su se naši pripremali uvek postom, molitvom, ispovešću - govorio je vladika Sava.
Pouka vladike Save nije samo upozorenje, već poziv na povratak iskrenoj veri, na dublju unutrašnju disciplinu i poštovanje Svetih Tajni. U svetu koji traži instant rešenja, pravoslavlje nas uči da duhovni put zahteva vreme, predanost i poštovanje, a pričešće nije ritual, već susret sa samim Bogom – tajna koju treba hoditi, a ne preskakati.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 265 (2,9-14)
9. Jer vi, braćo, pamtite trud naš i napor; jer dan i noć radeći da ne bismo bili na teretu ikome od vas, propovedasmo vam jevanđelje Božije. 10. Vi i Bog ste svedoci kako se sveto i pravedno i neporočno vladasmo pred vama koji verujete. 11. Kao što znate kako svakog pojedinog od vas, kao otac decu svoju,
12. preklinjasmo vas i hrabrismo i svedočismo, da se vladate dostojno Boga, koji vas priziva u svoje Carstvo i slavu. 13. Toga radi i mi neprestano zahvaljujemo Bogu, što primivši reč Božiju koju od nas čuste, prihvatiste je ne kao reč čovečiju, nego što zaista i jeste kao reč Božiju, koja i dejstvuje u vama verujućima. 14. Jer vi, braćo, postadoste slični Crkvama Božijim koje su u Judeji u Hristu Isusu, zato što i vi propatiste od svojih sunarodnika isto što i oni od Judejaca,
Jevanđelje po Luki začalo 57. (11,14-23)
14. I izgonjaše demona, i taj beše nem; i kad iziđe demon, progovori nemi; i divljaše se narod. 15. A neki od njih rekoše: „Pomoću Veelzevula, kneza demonskoga, izgoni demone.” 16. A drugi kušajući ga iskahu od njega znak sa neba. 17. A on znajući pomisli njihove reče im: „Svako carstvo koje se razdeli samo u sebi, opusteće, i dom koji se razdeli sam u sebi, propašće. 18. Ako se i satana razdeli sam u sebi, kako će opstati carstvo njegovo? Jer govorite da pomoću Veelzevula izgonim demone.
19. Ako li ja pomoću Veelzevula izgonim demone, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije. 20. A ako li ja prstom Božijim izgonim demone, dakle, stiglo vam je Carstvo Božije. 21. Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru. 22. A kada dođe jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli što je zaplenio od njega.” 23. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa.”
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
U razgovoru sa svetogorskim monahom, hodočasnik otkriva kako post i strpljenje oblikuju duh, a istina Hrista daje snagu za životne izazove.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Duhovnici stalno upozoravaju na opasnost nemarnog odnosa prema ispovesti i pričešću.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Pred veliki praznik mnogi vernici se pitaju kako da se pravilno pripreme za odlazak u hram i šta je potrebno znati pre nego što pristupe jednoj od najvećih svetinja pravoslavne vere.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
