U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
Mnogi danas pričešće shvataju kao formalnost - brzinski obred koji "treba obaviti". Dodatnu zbunjenost vernika, koji su od svojih predaka naučili da se putiru ne pristupa olako i da je potrebna priprema u vidu posta, ispovesti i pokajanja, izazivaju tvrdnje pojedinih jereja i arhijereja prema čijem tumačenju vernik treba da se pričešćuje na svakoj liturgiji, bez obzira na post i ispovest.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski Sava podsetio je: to nije doručak niti društveni ritual, već Svetinja kojoj se pristupa postom, molitvom i ispovešću. Samo priprema srca omogućava da susret sa Bogom postane stvarnost, a ne prazna reč.
- Nemojte se dati obmanuti ni od onih spolja, ni od onih novokomponovanih hrišćana iznutra. Koji propovedaju da se može pričestiti bez ispovesti, bez posta, bez molitve. Nije Pričešće doručak! Ne možete za Sveto Pričešće reći: hvala lepo! To je Sveta Tajna za koje su se naši pripremali uvek postom, molitvom, ispovešću - govorio je vladika Sava.
Pouka vladike Save nije samo upozorenje, već poziv na povratak iskrenoj veri, na dublju unutrašnju disciplinu i poštovanje Svetih Tajni. U svetu koji traži instant rešenja, pravoslavlje nas uči da duhovni put zahteva vreme, predanost i poštovanje, a pričešće nije ritual, već susret sa samim Bogom – tajna koju treba hoditi, a ne preskakati.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 265 (2,9-14)
9. Jer vi, braćo, pamtite trud naš i napor; jer dan i noć radeći da ne bismo bili na teretu ikome od vas, propovedasmo vam jevanđelje Božije. 10. Vi i Bog ste svedoci kako se sveto i pravedno i neporočno vladasmo pred vama koji verujete. 11. Kao što znate kako svakog pojedinog od vas, kao otac decu svoju,
12. preklinjasmo vas i hrabrismo i svedočismo, da se vladate dostojno Boga, koji vas priziva u svoje Carstvo i slavu. 13. Toga radi i mi neprestano zahvaljujemo Bogu, što primivši reč Božiju koju od nas čuste, prihvatiste je ne kao reč čovečiju, nego što zaista i jeste kao reč Božiju, koja i dejstvuje u vama verujućima. 14. Jer vi, braćo, postadoste slični Crkvama Božijim koje su u Judeji u Hristu Isusu, zato što i vi propatiste od svojih sunarodnika isto što i oni od Judejaca,
Jevanđelje po Luki začalo 57. (11,14-23)
14. I izgonjaše demona, i taj beše nem; i kad iziđe demon, progovori nemi; i divljaše se narod. 15. A neki od njih rekoše: „Pomoću Veelzevula, kneza demonskoga, izgoni demone.” 16. A drugi kušajući ga iskahu od njega znak sa neba. 17. A on znajući pomisli njihove reče im: „Svako carstvo koje se razdeli samo u sebi, opusteće, i dom koji se razdeli sam u sebi, propašće. 18. Ako se i satana razdeli sam u sebi, kako će opstati carstvo njegovo? Jer govorite da pomoću Veelzevula izgonim demone.
19. Ako li ja pomoću Veelzevula izgonim demone, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije. 20. A ako li ja prstom Božijim izgonim demone, dakle, stiglo vam je Carstvo Božije. 21. Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru. 22. A kada dođe jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli što je zaplenio od njega.” 23. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa.”
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
U razgovoru sa svetogorskim monahom, hodočasnik otkriva kako post i strpljenje oblikuju duh, a istina Hrista daje snagu za životne izazove.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Otac Andrej Konanos u svom autorskom tekstu ukazuje na opasnost od spoljašnjih obreda koji se svode na formalnost, dok pravu duhovnu promenu – kroz pokajanje, ljubav i smirenje – zanemarujemo, te poziva na dublje samorazmatranje i iskrenu transformaciju unutar nas samih.
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
U utorak treće sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik poziva da se ne lišavamo svetih tajni, jer samo kroz njih možemo doći do spasenja.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Osim Isusove molitve, u svešteničkom trebniku, postoji i molitva Sedam mladića efeskih, koja se posebno preporučuje protiv nesanice.
Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.
To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.
To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
