U razgovoru sa svetogorskim monahom, hodočasnik otkriva kako post i strpljenje oblikuju duh, a istina Hrista daje snagu za životne izazove.
Na planinskim stazama Svete gore, gde tišina zaustavlja dah i čuje se samo šapat molitve, život dobija novu težinu. Svaki korak vodi ka unutrašnjem susretu, a svaka reč monaha nosi pouku koja se dugo pamti. Upravo tako, jedan hodočasnik je otkrio lekciju o strpljenju, postu i istini kroz jednostavan, ali dubok razgovor sa svetogorskim monahom.
– Starče, da li je teško vreme prošlo?
– Teško je iza, najgore je ispred!
– Šta bi mi savetovao, starče, da uradim?
– Za šta? Da bi bio zdrav?
– Ne, da bi se navikao na glad, blagosloveni moj.
– Starče, možete li reći nešto optimistično?
– Hoćeš istinu ili laž?
– Istinu!
– Hristos vaskrese! Nema druge istine!
U ovoj razmeni krije se srž pravoslavne duhovnosti: post nije samo provera tela, već vežba strpljenja i prihvatanja života kakav jeste; istina nije u utehi laži, već u Hristovoj reči koja obnavlja. Svetogorski monah ne obećava lakoću, već put kroz glad i teškoće ka večnom svetlu – i u tome je njihova poruka svima koji traže smisao u svakodnevnim borbama.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 215 (6,11-18)
11. Vidite kako vam velikim slovima napisah svojom rukom! 12. Koji hoće da se dopadnu po telu, oni vas primoravaju da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni za krst Hristov. 13. Jer ni sami obrezani ne drže zakon, nego hoće da se vi obrezujete da bi se vašim telom hvalili. 14. A ja, Bože sačuvaj, da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista, kojim se meni razape svet i ja svetu.
15. Jer u Hristu Isusu niti obrezanje što pomaže niti neobrezanje, nego nova tvar. 16. I koji god budu živeli po ovome pravilu, mir na njih i milost, i na Izrailj Božiji. 17. Ubuduće da mi niko ne stvara teškoće, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svom nosim. 18. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa duhom vašim, braćo. Amin.
Jevanđelje po Luki, začalo 83 (16,19-31)
19. Čovek pak neki beše bogat i oblačaše se u skerlet i u svilu, i sjajno se veseljaše svaki dan. 20. A beše neki siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred vratima njegovim gnojav, 21. i željaše da se nasiti mrvama koje padahu sa trpeze bogatoga; a još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. 22. A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umre i bogataš, i sahraniše ga. 23. I u paklu, nalazeći se u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovu.
24. I on povika i reče: „Oče Avraame, smiluj se na me i pošalji Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svojega da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovome plamenu.” 25. A Avraam reče: „Sinko, seti se da si ti primio dobra svoja u životu svome, a tako i Lazar zla; sada pak on se teši, a ti se mučiš. 26. I povrh svega toga, postavljena je među nama i vama provalija velika, da oni koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu; niti oni otuda k nama prelaze.”
27. Tada reče: „Molim te pak, oče, da ga pošalješ domu oca moga; 28. Jer imam petoricu braće: neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.” 29. Reče mu Avraam: „Imaju Mojseja i proroke, neka njih slušaju.” 30. A on reče: „Ne, oče Avraame, nego ako im dođe neko iz mrtvih, pokajaće se.” 31. A on mu reče: „Ako ne slušaju Mojseja i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, neće se uveriti.”
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Pouka shi arhimandrita Ilije o duhovnom zdravlju razotkriva da svaka rana, ako se nosi sa verom, postaje znak Božje blizine, a ne kazne.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu i emotivnu čestitku u kojoj ističe duhovno zajedništvo, istorijsku povezanost i poruku koja je odjeknula širom pravoslavnog sveta.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Nastojateljica pravoslavnog manastira kod Praga osuđena je zbog nezakonitog prenosa crkvene imovine, dok se slučaj dodatno komplikuje zbog kanonskih sporova i optužbi za neposlušnost crkvenim vlastima.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Posle upokojenja patrijarha Ilije II, Gruzijska pravoslavna crkva dobila je novog poglavara Šija III - izbor koji se već tumači kao važna prekretnica za unutrašnji život Crkve i njen položaj u širem pravoslavlju
Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje i zavist.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
