Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Pre nego što život postavi svoje izazove pred nas, postoji jednostavan gest koji može promeniti tok svakodnevnog života, mali znak vere, izgovoren tihim šapatom srca. Starac Pajsije Svetogorac podseća nas da prava snaga nije u brzini, planovima ili stalnom trudbenju, već u pažljivoj spremnosti da svoje korake oslonimo na Boga i da se pouzdamo u Njegovu pomoć.
— Oseni se krsnim znakom i, pre nego što bilo šta uradiš, reci: „Hriste i Presveta Bogorodice, pomozite mi.“ Postoji li bolje osiguranje od uzdanja u Boga? Kada se čovek uzda u Boga, neprestano dobija najbolje gorivo, a njegovo duhovno vozilo nikada ne staje i neprestano vozi dalje. Budi pažljiv koliko god možeš, moli se i uzdaj se u Boga, a On će ti pomoći u svakoj prilici. Pojednostavi svoj život potpunim uzdanjem u Boga i oslobađaćeš se teskobe i nesigurnosti.
Pouka Starca Pajsija nije samo savet — ona je putokaz ka životu u kojem srce ne drhti od strepnji, a um je oslobođen nesigurnosti. Svaki korak osenjen krsnim znakom postaje putovanje ka unutrašnjem miru, otkrivajući sigurnost u Božjoj prisutnosti. U takvom životu vera i svakodnevica prestaju da se sudaraju i stapaju se u jedno, pružajući spokoj za svaki dan.
Jutrenja
Jevanđelje po Mateju, začalo 36 (10,16-22)
16. Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi! 17. A čuvajte se od ljudi: jer će vas predati sudovima, i po sinagogama svojim tući će vas. 18. I pred starešine i careve izvodiće vas mene radi za svedočanstvo njima i neznabošcima. 19. A kad vas predaju, ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati. 20. Jer nećete vi govoriti, nego će Duh Oca vašega govoriti iz vas. 21. A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće deca na roditelje i pobiće ih. 22. I svi će vas mrziti zbog imena moga; ali koji pretrpi do kraja taj će se spasti.
Liturgija
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 331 (12,6-13; 25-27)
6. Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima.” 7. Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne kara? 8. Ako li ste bez karanja, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi. 9. Dalje, kad su nas naši telesni oci karali, mi smo ih slušali. Zar se nećemo mnogo više pokoravati Ocu duhova i živeti?
10. Jer oni nas karahu za malo dana prema svome nahođenju, a On na korist našu, da budemo zajedničari svetosti njegove. 11. Jer svako karanje, dok traje, ne čini se da je radost, nego žalost, ali posle daje mirni plod pravednosti onima koji su kroz njega izvežbani. 12. Zato ispravite klonule ruke i oslabljena koljena, 13. i poravnite staze za noge svoje, da se ono što je hromo ne pogorša, nego naprotiv, da se izleči.
25. Gledajte da ne odbacite Onoga koji govori. Jer, kad ne izbegoše kaznu oni što odbaciše onoga koji prorokovaše na zemlji, a kamoli mi ako se odvratimo od Onoga sa nebesa, 26. čiji glas onda potrese zemlju, a sad obeća govoreći: „Još jednom ja ću potresti ne samo zemlju nego i nebo.” 27. A ovo „još jednom" pokazuje promenu onoga što se koleba, kao stvorenog, da bi ostalo ono što se ne koleba.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 292 (2,1-19)
1. Ti, dakle, čedo moje, jačaj u blagodati koja je u Hristu Isusu; 2. I što si čuo od mene pred mnogim svedocima, to predaj vernim ljudima, koji će biti kadri i druge naučiti. 3. Ti se, dakle, zlopati kao dobar vojnik Isusa Hrista. 4. Nijedan se vojnik ne upliće u poslove običnog života, da bi ugodio vojvodi. 5. Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu.
6. Zemljoradnik koji se trudi treba prvi da okusi od plodova. 7. Razumi šta govorim; a Gospod neka ti dade razboritost u svemu. 8. Pamti Isusa Hrista vaskrsloga iz mrtvih, od semena Davidova, po jevanđelju mome, 9. za koje se zlopatim do samih okova kao zločinac, ali se reč Božija ne da svezati. 10. Zbog toga podnosim sve radi izabranih, da i oni dobiju spasenje koje je u Hristu Isusu sa slavom večnom. 11. Istinita je reč: ako s Njim umresmo, s Njim ćemo i živeti;
12. ako trpimo, s Njim ćemo i carovati; ako li se odreknemo, i On će se nas odreći; 13. ako li izneverimo, On ostaje veran, jer se ne može samog sebe odreći. 14. Ovo napominji, preklinjući ih pred Gospodom da se ne prepiru, što nije ni od kakve koristi nego na propast onima koji slušaju. 15. Postaraj se da se pokažeš valjan pred Bogom, trudbenik koji se nema čega stidjeti i koji pravo upravlja rečju istine. 16. A poganih praznih razgovora kloni se; jer će takvi još više napredovati u bezbožnosti.
17. I reč njihova kao živa rana razjedaće oko sebe, među kojima su Imenej i Filit, 18. koji zastraniše od istine, govoreći da je vaskrsenje već bilo, i ruše veru nekih. 19. Ali tvrdo stoji temelj Božiji, imajući ovaj pečat: „Pozna Gospod one koji su njegovi”, i: „Neka odstupi od nepravde svaki koji priziva ime Gospodnje.”
Jevanđelje po Mateju, začalo 27 (8,23-27)
23. I kad uđe u lađu, za njim uđoše učenici njegovi. 24. I gle, bura velika nastade na moru, tako da se lađa pokri valovima; a On spavaše. 25. I prišavši učenici njegovi, probudiše ga govoreći: „Gospode, spasi nas, izgibosmo!” 26. I reče im: „Zašto ste strašljivi, maloverni?” Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i nastade tišina velika. 27. A ljudi se začudiše govoreći: „Ko je ovaj da ga slušaju i vetrovi i more?”
Jevanđelje po Jovanu, začalo 52 (15,17-27; 16,1-3)
17. Ovo vam zapovedam: „Da ljubite jedni Druge. 18. Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas. 19. Kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta nego vas ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet. 20. Opominjite se reči koju vam ja rekoh: 'Nije sluga veći od gospodara svoga.' Ako mene goniše, i vas će goniti: ako moju reč održaše, i vašu će održati.
21. Ali sve će vam ovo činiti zbog imena mog, jer ne poznaju Onoga koji me posla. 22. Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali; a sad izgovora nemaju za greh svoj. 23. Koji mrzi mene i Oca mog mrzi. 24. Da ne tvorih među njima dela koja niko drugi nije tvorio, ne bi greha imali: a sada su i videli, i omrznuli i mene i Oca moga. 25. Ali da se ispuni reč napisana u Zakonu njihovu: 'Omrznuše me ni za što.' 26. A kada dođe Utešitelj, koga ću vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, On će svedočiti za mene. 27. A i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom.”
1. Ovo sam vam kazao da se ne sablaznite. 2. Izgoniće vas iz sinagoga; ali dolazi čas kada će svaki ko vas ubije misliti da Bogu službu prinosi. 3. I to će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Sura El Gašije upozorava na ruganje Božijim rečima i prolaznost Zemlje, ali ujedno pokazuje kako zahvalnost i vera vode unutrašnjem miru i sigurnosti.
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovog ugornika Božjeg, pravoslavni vernici pozvani su da mu uzdignu molitvu i zatraže Božju pomoć u nevoljama.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovog ugornika Božjeg, pravoslavni vernici pozvani su da mu uzdignu molitvu i zatraže Božju pomoć u nevoljama.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
