Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Nekad se čini da nas sve pritiska — obaveze, brige, neizgovorene misli. U tom umoru od života, čovek lako zaboravi da postoji jedan jednostavan način da se duša odmori: da prestane da sve drži pod kontrolom. Starac Tadej Vitovnički govorio je o toj lakoći koja dolazi tek kada priznamo da nismo svemoćni.
Zašto smo stalno napeti i iscrpljeni
— Ako smo fizički zdravi, ali smo opterećeni svojim mislima, svojim brigama, ako ne umemo da se opustimo, znači da ne predajemo svoje nemoći, svoje slabosti i slabosti bližnjih Gospodu, tada nosimo to veliko opterećenje i naš živčani sistem vremenom postaje neizdrživ, nervozni smo. Ne možemo da podnosimo ni sebe, ni bližnje i onda, naravno, i u društvu i u porodici, mučan je život, i na radnom mestu, svuda — kaže starac Tadej.
— Mučan je život zato što su živci mnogo preopterećeni, a nismo se izvežbali da se opustimo. Obrati pažnju na mir u srcu, neka tamo bude tišina, mir i opusti se. Ako ne možeš da se moliš, budi tih, nemaj nikakve misli, prepusti to Gospodu, On će da uredi to bolje od nas.
Kako pronaći mir u sebi
Reči starca Tadeja Vitovničkog nisu savet za trenutak — one su večna pouka i način života. Kad čovek nauči da svoje nemoći ne skriva od Boga, nego da ih Mu poveri, tada se mir ne nameće spolja, već se rađa iznutra. Takav mir ne znači da je sve lako, nego da ništa više ne moraš sam.
Čitanje Jevanđelja za 21. sredu po Duhovima
Shutterstock/Andrii Drachuk
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 251 (1,18-23)
18. I On je glava tela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi. 19. Jer (Otac) blagoizvoli da se u Njemu nastani sva punoća. 20. I da kroz Njega izmiri sve sa sobom, učinivši mir njegovom krvlju na krstu, (pomirivši) kroz Njega i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima. 21. I vas koji ste nekada bili otuđeni i svesno neprijatelji u zlim delima, 22. sada vas izmiri smrću njegovog ljudskog tela da vas izvede preda se svete, neporočne i nevine, 23. ako samo ostanete u veri utemeljeni i postojani, i ne odvajajući se od nade Jevanđelja, koje čuste, koje je propovedano svoj tvari pod nebom, kojemu ja, Pavle, postadoh služitelj.
Jevanđelje po Luki, začalo 37. (8,22-25)
22. I dogodi se jednoga dana i uđe on i učenici njegovi u lađu, i reče im: „Pređimo na onu stranu jezera.” I pođoše. 23. I dok plovljahu, on zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i voda nadiraše, i behu u opasnosti. 24. I pristupivši probudiše ga govoreći: „Učitelju, učitelju, izgibosmo!” A on ustade, i zapreti vetru i valovima vodenim, i prestadoše i nasta tišina. 25. A njima reče: „Gde je vera vaša?” A oni se uplašiše, i čuđahu se govoreći jedan drugome: „Ko je ovaj da i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju ga?”
Kada sumnjamo u sve što nas okružuje, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, reči Svetog Pajsija o veri i Božijoj zaštiti bude nadu i podsećaju nas da se istinska snaga nalazi u pouzdanju u Gospoda
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatera i Kerkiru devicu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Vincence, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
