Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Nekad se čini da nas sve pritiska — obaveze, brige, neizgovorene misli. U tom umoru od života, čovek lako zaboravi da postoji jedan jednostavan način da se duša odmori: da prestane da sve drži pod kontrolom. Starac Tadej Vitovnički govorio je o toj lakoći koja dolazi tek kada priznamo da nismo svemoćni.
Zašto smo stalno napeti i iscrpljeni
— Ako smo fizički zdravi, ali smo opterećeni svojim mislima, svojim brigama, ako ne umemo da se opustimo, znači da ne predajemo svoje nemoći, svoje slabosti i slabosti bližnjih Gospodu, tada nosimo to veliko opterećenje i naš živčani sistem vremenom postaje neizdrživ, nervozni smo. Ne možemo da podnosimo ni sebe, ni bližnje i onda, naravno, i u društvu i u porodici, mučan je život, i na radnom mestu, svuda — kaže starac Tadej.
— Mučan je život zato što su živci mnogo preopterećeni, a nismo se izvežbali da se opustimo. Obrati pažnju na mir u srcu, neka tamo bude tišina, mir i opusti se. Ako ne možeš da se moliš, budi tih, nemaj nikakve misli, prepusti to Gospodu, On će da uredi to bolje od nas.
Kako pronaći mir u sebi
Reči starca Tadeja Vitovničkog nisu savet za trenutak — one su večna pouka i način života. Kad čovek nauči da svoje nemoći ne skriva od Boga, nego da ih Mu poveri, tada se mir ne nameće spolja, već se rađa iznutra. Takav mir ne znači da je sve lako, nego da ništa više ne moraš sam.
Čitanje Jevanđelja za 21. sredu po Duhovima
Shutterstock/Andrii Drachuk
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 251 (1,18-23)
18. I On je glava tela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi. 19. Jer (Otac) blagoizvoli da se u Njemu nastani sva punoća. 20. I da kroz Njega izmiri sve sa sobom, učinivši mir njegovom krvlju na krstu, (pomirivši) kroz Njega i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima. 21. I vas koji ste nekada bili otuđeni i svesno neprijatelji u zlim delima, 22. sada vas izmiri smrću njegovog ljudskog tela da vas izvede preda se svete, neporočne i nevine, 23. ako samo ostanete u veri utemeljeni i postojani, i ne odvajajući se od nade Jevanđelja, koje čuste, koje je propovedano svoj tvari pod nebom, kojemu ja, Pavle, postadoh služitelj.
Jevanđelje po Luki, začalo 37. (8,22-25)
22. I dogodi se jednoga dana i uđe on i učenici njegovi u lađu, i reče im: „Pređimo na onu stranu jezera.” I pođoše. 23. I dok plovljahu, on zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i voda nadiraše, i behu u opasnosti. 24. I pristupivši probudiše ga govoreći: „Učitelju, učitelju, izgibosmo!” A on ustade, i zapreti vetru i valovima vodenim, i prestadoše i nasta tišina. 25. A njima reče: „Gde je vera vaša?” A oni se uplašiše, i čuđahu se govoreći jedan drugome: „Ko je ovaj da i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju ga?”
Kada sumnjamo u sve što nas okružuje, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, reči Svetog Pajsija o veri i Božijoj zaštiti bude nadu i podsećaju nas da se istinska snaga nalazi u pouzdanju u Gospoda
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Običaj koji nema uporište u crkvenim knjigama, ali ima snagu da spoji porodicu oko stola - donosimo provereni recept za domaće perece čiji ukus pretvara kuću u mesto topline i zajedništva.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Bračni par Tomas u Velsu kupio je staru crkvu iz 12. veka da u njoj napravi dom, a onda su radovi otvorili priču koju je vreme čuvalo vekovima i postavili pitanje: može li se živeti iznad tuđe večnosti?
