Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Nekad se čini da nas sve pritiska — obaveze, brige, neizgovorene misli. U tom umoru od života, čovek lako zaboravi da postoji jedan jednostavan način da se duša odmori: da prestane da sve drži pod kontrolom. Starac Tadej Vitovnički govorio je o toj lakoći koja dolazi tek kada priznamo da nismo svemoćni.
Zašto smo stalno napeti i iscrpljeni
— Ako smo fizički zdravi, ali smo opterećeni svojim mislima, svojim brigama, ako ne umemo da se opustimo, znači da ne predajemo svoje nemoći, svoje slabosti i slabosti bližnjih Gospodu, tada nosimo to veliko opterećenje i naš živčani sistem vremenom postaje neizdrživ, nervozni smo. Ne možemo da podnosimo ni sebe, ni bližnje i onda, naravno, i u društvu i u porodici, mučan je život, i na radnom mestu, svuda — kaže starac Tadej.
— Mučan je život zato što su živci mnogo preopterećeni, a nismo se izvežbali da se opustimo. Obrati pažnju na mir u srcu, neka tamo bude tišina, mir i opusti se. Ako ne možeš da se moliš, budi tih, nemaj nikakve misli, prepusti to Gospodu, On će da uredi to bolje od nas.
Kako pronaći mir u sebi
Reči starca Tadeja Vitovničkog nisu savet za trenutak — one su večna pouka i način života. Kad čovek nauči da svoje nemoći ne skriva od Boga, nego da ih Mu poveri, tada se mir ne nameće spolja, već se rađa iznutra. Takav mir ne znači da je sve lako, nego da ništa više ne moraš sam.
Čitanje Jevanđelja za 21. sredu po Duhovima
Shutterstock/Andrii Drachuk
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 251 (1,18-23)
18. I On je glava tela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi. 19. Jer (Otac) blagoizvoli da se u Njemu nastani sva punoća. 20. I da kroz Njega izmiri sve sa sobom, učinivši mir njegovom krvlju na krstu, (pomirivši) kroz Njega i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima. 21. I vas koji ste nekada bili otuđeni i svesno neprijatelji u zlim delima, 22. sada vas izmiri smrću njegovog ljudskog tela da vas izvede preda se svete, neporočne i nevine, 23. ako samo ostanete u veri utemeljeni i postojani, i ne odvajajući se od nade Jevanđelja, koje čuste, koje je propovedano svoj tvari pod nebom, kojemu ja, Pavle, postadoh služitelj.
Jevanđelje po Luki, začalo 37. (8,22-25)
22. I dogodi se jednoga dana i uđe on i učenici njegovi u lađu, i reče im: „Pređimo na onu stranu jezera.” I pođoše. 23. I dok plovljahu, on zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i voda nadiraše, i behu u opasnosti. 24. I pristupivši probudiše ga govoreći: „Učitelju, učitelju, izgibosmo!” A on ustade, i zapreti vetru i valovima vodenim, i prestadoše i nasta tišina. 25. A njima reče: „Gde je vera vaša?” A oni se uplašiše, i čuđahu se govoreći jedan drugome: „Ko je ovaj da i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju ga?”
Kada sumnjamo u sve što nas okružuje, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, reči Svetog Pajsija o veri i Božijoj zaštiti bude nadu i podsećaju nas da se istinska snaga nalazi u pouzdanju u Gospoda
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
U besedi za petak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto za služenje Crkvi nisu dovoljni ni znanje ni ljudsko priznanje, već blagodat koja se prenosi od apostolskih vremena.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Od 2020. godine sa lica Bogorodice "Utešiteljke" u Grčkoj neprestano teku suze, a pred ikonom svakodnevno dolaze ljudi koji traže utehu, nadu i odgovore.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
