Jevanđelje
Jutrenja
Jevanđelje po Luki, začalo 33 (7,36-50)
36. Moljaše ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu, sede za trpezu. 37. I gle, žena u gradu koja beše grešnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra. 38. I stavši pozadi kod nogu njegovih plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom glave svoje otiraše, i celivaše noge njegove, i mazaše mirisom. 39. A kad vide farisej koji ga je pozvao, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče; jer je grešnica.”
40. I odgovarajući Isus reče mu: „Simone, imam ti nešto kazati.” A on reče: „Učitelju, kaži.” 41. A Isus reče: „Dvojica behu dužni jednome poveriocu, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset. 42. A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice većma ljubiti?” 43. A Simon odgovarajući reče: „Mislim onaj kome više pokloni.” A on mu reče: „Pravo si sudio.” 44. I okrenuvši se ženi, reče Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa.
45. Celiva mi nisi dao; a ona, otkako uđe, ne presta celivati mi noge. 46. Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge. 47. Zato ti kažem: Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malu ljubav ima.” 48. A njoj reče: „Opraštaju ti se gresi.” 49. I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s njim za trpezom: „Ko je ovaj što i grehe oprašta?” 50. A ženi reče: „Vera tvoja spasla te je; idi u miru.”
Liturgija
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 208 (3,23-29)
23. A pre dolaska vere bismo pod zakonom čuvani i zatvoreni za veru koja se imala otkriti. 24. Tako nam zakon postade vaspitač za Hrista, da bi se verom opravdali; 25. a kada dođe vera, više nismo pod vaspitačem. 26. Jer ste svi sinovi Božiji verom u Hrista Isusa. 27. Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. 28. Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovek) u Hristu Isusu. 29. A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo i naslednici po obećanju.
Jevanđelje po Mateju, začalo 104 (25,1-13)
1. Tada će biti Carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše svetiljke svoje i iziđoše u sretanje ženiku. 2. A pet njih behu mudre i pet lude. 3. Jer lude, uzevši svetiljke svoje, ne uzeše sa sobom ulja. 4. A mudre uzeše ulje u posudama sa svetiljkama svojim. 5. A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. 6. A u ponoći stade vika: „Evo ženik dolazi, izlazite mu u sretanje.” 7. Tada ustadoše sve devojke one i ukrasiše svetiljke svoje.
8. A lude rekoše mudrima: „Dajte nam od ulja vašega, jer se naše svetiljke gase.” 9. A mudre odgovoriše govoreći: „Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi.” 10. A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. 11. A posle dođoše i one druge devojke govoreći: „Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam.” 12. A on odgovarajući reče im: „Zaista vam kažem, ne poznajem vas.” 13. Stražite, dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovečiji doći.
U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Kada sumnjamo u sve što nas okružuje, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, reči Svetog Pajsija o veri i Božijoj zaštiti bude nadu i podsećaju nas da se istinska snaga nalazi u pouzdanju u Gospoda
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
