Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
Često zaboravljamo koliko brzo donosimo presude o drugima. Kritike i osuđivanja postali su gotovo neizbežan deo međuljudskih odnosa, a posledice toga osećamo i na ličnom, i na duhovnom planu. Sveti Filaret Moskovski nudi jednostavno, a duboko rešenje: promenite način na koji posmatrate bližnje i počnite od sebe.
- Ne sudite, da vam se ne sudi, pa makar vam se i činilo da imate razloga za osudu, zato što onaj ko je blizak svome Gospodu može da stoji, ili da pada. Još je gore ako sudite kao zlonamerni sudija. Mislite da ljudi pričaju besmislice, a oni govore o onome što je duši na korist i o tome kako da se čini dobro - govorio je Sveti Filaret Moskovski pozivajući se na Sveto pismo, a zatim je dodao:
- Kada osuđujemo svoje bližnje, mi sami sebi nanosimo veliku štetu. Ovome se treba čuvati i iskupljivati se tako što ćemo osuđivati i kritikovati sebe i moliti se da Bog bude milostiv i onima koje smo osudili, i nama koji smo ih osudili. Trudite se da srce i namere bližnjih tumačite pozitivno, a ne negativno; u tom slučaju ćete ređe pogrešiti, a vašem bližnjem će biti lakše da se popravi.
Sveti Filaret nas podseća da je osuđivanje bližnjeg zapravo ogledalo našeg duha. Svaki pokušaj da drugome pripišemo loše namere nosi u sebi rizik da izgubimo sopstvenu duhovnu snagu. Pravoslavlje nas uči da je put ka spasenju prožet ljubavlju, strpljenjem i samoprovjerom. Kada odlučimo da tumačimo dela bližnjih u pozitivnom svetlu i pre svega kritikujemo sebe, otvaramo prostor za mir, kako u sopstvenom srcu, tako i u zajednici.
Pouka Svetog Filareta nije samo moralni savet - ona je praktična metoda za život u skladu sa Evanđeljem. Ona poziva svakog vernika da svakodnevno bira milost umesto osude, i na taj način gradi svet u kojem su saosećanje i praštanje jači od brzih presuda.
Prva Saborna Poslanica Svetog apostola Petra, začalo 58 (1,1-2; 10-12; 2,6-10)
1. Petar, apostol Isusa Hrista, izabranima koji stranstvuju u rasijanju po Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji: 2. po predznanju Boga Oca, osvećenjem Duha za poslušanje i kropljenje krvlju Isusa Hrista: blagodat i mir da vam se umnoži.
Nije nađeno poglavlje (p1): 60, 1,1-2; 10-12; 2,6-10
Jevanđelje po Marku, začalo 53. (12,1-12)
1. I poče im govoriti u pričama: „Posadi čovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i sagradi kulu, i dade ga vinogradarima, pa otide. 2. I kada dođe vreme, posla vinogradarima slugu da primi od vinogradara roda vinogradskoga. 3. A oni ga uhvatiše, izbiše i poslaše praznih ruku. 4. I opet im posla drugog slugu; i onoga napadoše kamenjem, i razbiše mu glavu, i poslaše ga osramoćena.
5. I opet posla drugog, i njega ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše a druge pobiše. 6. A on imaše još jedinoga sina svoga, voljenoga, pa im najzad posla i njega, govoreći: 'Postideće se sina mojega. 7. A vinogradari oni rekoše među sobom: 'Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i naše će biti nasledstvo.' 8. I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda." 9. Šta će, dakle, učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima.
10. Zar niste čitali u Pismu ovo: 'Kamen koji odbaciše zidari, on postade glava od ugla;' 11. To bi od Gospoda i divno je u očima našim. 12. I tražahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori priču; i ostavivši ga otidoše.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći - ovo me se tiče.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božjoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Dok su mu zabijali eksere u telo, molio se Bogu s blagodarnošću.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
Zdrava hrskava grickalica od kukuruznog griza i kikirikija, jednostavna za pripremu i idealna za dane posta na ulju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Kada reči lako ranjavaju, ruski svetitelj i veliki duhovnik uči nas da se vera i mir ne brane silom, već tišinom srca koje preobražava nepravdu u snagu. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. utorak po Duhovima, 7. oktobar.
Pouka svetogorskog starca koja menja pogled na razgovor i unutrašnji mir.
U trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da izdrži, jedna snažna ličnost pravoslavnog duhovnog života 20. veka podseća kako se kroz istrajnost može pronaći mir i radostusred najvećih životnih tereta.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
U pravoslavnoj duhovnosti postoji jedno važno pravilo vezano za post.
U besedi za subotu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da samo poznavanje vere ne donosi spasenje.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U pravoslavnoj duhovnosti postoji jedno važno pravilo vezano za post.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
U besedi za subotu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da samo poznavanje vere ne donosi spasenje.
