Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božjoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.
Ljudi danas često lutaju, nesigurni u sopstvenu vrednost i put koji treba da slede. U takvom stanju duhovne dezorijentacije, traženje odgovora spolja retko donosi mir. Arhimandrit Pavel Gruzdev nudi rešenje koje je, jednostavno rečeno, povratak sebi - ali ne u egoističkom smislu, već u potpunom zaboravljanju vlastitog ja pred Bogom. Njegova pouka jasno postavlja stepenice koje vode dušu bliže nebu.
Deset koraka koji vode na nebo:
1. Potpuno zaboraviti na svoje ja.
Svaka od ovih tačaka deluje kao mali izazov, ali njihova snaga je upravo u jednostavnosti i iskrenosti. Zaboraviti sebe znači prestati težiti pohvalama i priznanjima, plakati zbog sopstvenih slabosti znači osloboditi srce od opterećenja greha, a krotkost i milost omogućavaju da se život doživi bez besa i zavidnosti.
U pravoslavnom kontekstu, ova pouka nije samo filozofska ili moralna - ona je praktična liturgija života. Korak po korak, duša koja sledi ove smernice uči kako da oslobodi prostor za Boga u sebi, kako da primi milost i kako da istinski bude bliže zajednici vernika. Na kraju, cilj nije samo lična sreća, već postepeni susret sa Božijom ljubavlju koja preobražava i oslobađa.
Saborna Poslanica Svetog apostola Jakova, začalo 56 (4,7-17; 5,1-9)
7. Pokorite se, dakle, Bogu, a usprotivite se đavolu, i pobeći će od vas. 8. Približite se Bogu, i On će se približiti vama. Očistite ruke, grešnici, popravite srca vaša, dvodušni. 9. Trpite i tugujte i plačite: smeh vaš neka se pretvori u plač, i radost u žalost. 10. Ponizite se pred Gospodom, i uzdignuće vas. 11. Ne ogovarajte jedan drugoga, braćo; jer ko ogovara brata ili osuđuje brata svog, ogovara zakon i osuđuje zakon, a ako zakon osuđuješ, nisi vršilac zakona nego sudija.
12. Jedan je Zakonodavac i Sudija, koji može spasti i pogubiti. A ko si ti što drugoga osuđuješ? 13. Slušajte sad vi koji govorite: „Danas ili sutra poći ćemo u ovaj ili onaj grad, i boravićemo onde jednu godinu, i trgovaćemo i zaradićemo;” 14. Vi koji ne znate šta će biti sutra. Jer šta je život vaš? On je para, koja se za malo pokaže, a potom je nestane. 15. Umesto da govorite: „Ako Gospod hoće, i živi budemo, učinićemo ovo ili ono.” 16. A sad se hvalite svojom nadmenošću. Svaka takva hvala je zla. 17. Onaj, dakle, koji zna dobro činiti a ne čini, greh mu je.
1. Hodite sad bogataši, plačite i ridajte zbog nevolja svojih koje dolaze. 2. Bogatstvo vaše istrunu, a odelo vaše pojedoše moljci; 3. zlato vaše i srebro zarđa, i rđa njihova biće svedočanstvo protiv vas, i izješće tela vaša, kao oganj. Nagomilaste blago u poslednje dane. 4. Gle, vapije plata radnika koji su požnjeli njive vaše, koju ste im zakinuli; i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota. 5. Naslađivaste se na zemlji, i živeste raskalašno; uhraniste srca vaša, kao na dan zaklanja.
6. Osudiste, ubiste pravednika, i on vam se ne usprotivi. 7. Trpite, dakle, braćo moja, do dolaska Gospodnjega. Gle, ratar iščekuje dragoceni plod zemlje, strpljivo ga čekajući dok ne primi dažd rani i pozni. 8. Budite, dakle, i vi strpljivi, utvrdite srca vaša, jer se dolazak Gospodnji približi. 9. Ne jadikujte jedan na drugoga, braćo, da ne budete osuđeni: gle, Sudija stoji pred vratima.
Jevanđelje po Marku, začalo 52. (11,27-33)
27. I dođoše opet u Jerusalim; i kad hođaše po hramu dođoše njemu prvosveštenici i književnici i starešine, 28. i rekoše mu: „Kakvom vlasti to činiš, ili ko ti dade tu vlast da ovo činiš?” 29. A Isus odgovarajući reče im: „I ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi, pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim. 30. Krštenje Jovanovo da li bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.” 31. I pomišljahu u sebi govoreći: „Ako rečemo: 'S neba'; reći će: 'Zašto mu, dakle, ne verovaste?' 32. A da rečemo: 'Od ljudi?' — bojahu se naroda;” jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše. 33. I odgovarajući rekoše Isusu: „Ne znamo.” A Isus odgovarajući reče im: „Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.”
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći - ovo me se tiče.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
U besedi za 32. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako pravi izbor između prolaznog i večnog određuje sudbinu duše.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor 79 Svetih apostola po starom kalendaru i Prepodobnog Antonija Velikog po novom, dok katolici proslavljaju Svetog Antuna (Antonija), a muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
U besedi za 32. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako pravi izbor između prolaznog i večnog određuje sudbinu duše.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Književnik, publicista i borac za Kosovo i Njegoševo duhovno nasleđe, Komnen Bećirović ostavio je za sobom delo koje ne pripada prolaznosti, već istini i Crkvi.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
