U večeri koja je spojila duhovnost, poeziju i muziku, najstarija muzička institucija Srbije proslavila svoj krsni dan i dočekala Novu godinu po julijanskom kalendaru, oduševivši publiku maestralnim nastupima horova i solista.
Večeras je Zadužbina Ilije Kolarca u Beogradu bila ispunjena zvucima molitve i melodija koje diraju dušu. Tradicionalni Novogodišnji koncert Prvog beogradskog pevačkog društva okupio je ne samo ljubitelje muzike, već i najviše crkvene i državne zvaničnike. Među prisutnima su bili patrijarh srpski Porfirije, kao i princ-naslednik Filip i princeza Danica Karađorđević.
- U ime svih ovde nas prisutnih zahvaljujem Prvom beogradskom pevačkom društvu na divnoj molitvi, na poeziji i muzici. U isto vreme želim svima nama blagoslovenu 2026. godinu, da nam Bog da svima zdravlje obostrano, i telesno i duševno, i da nam podari blagodati Duha Svetoga. To je sve što nam treba. Živeli - poručio je patrijarh Porfirije na kraju koncerta.
Najstarija muzička institucija u Srbiji, osnovana na današnji dan 1853. godine, već decenijama slavi svoj krsni dan, Svetog Vasilija Velikog, organizujući koncert koji spaja molitvu, poeziju i umetnost. Večerašnji program započet je molitvom „Oče naš“, a potom je protojerej-stavrofor Petar Lukić, predsednik društva, pročitao patrijarhovo pozdravno pismo za Novu godinu po julijanskom kalendaru.
Maestralni nastupi Mešovitog i Dečjeg hora Prvog beogradskog pevačkog društva pod dirigentskom palicom Bojana Stojčevića i Radmile Knežević oduševili su sve prisutne. Posebnu draž večeri dali su solisti Ana Cvetković Stojnić, Marko Živković i Đorđe Tomić, izvođenjem kompozicija Biničkog, Mokranjca, Rahmanjinova i drugih. Svaka pesma delovala je kao proživljena molitva, spajajući umetnost i duhovnost u jedinstven trenutak koji je ispunio Kolarac toplinom i tišinom ispunjenom smirenjem.
Večerašnji koncert još jednom je potvrdio da muzika može biti most između sveta i duše, ali i da tradicija Prvog beogradskog pevačkog društva, koja traje gotovo 173 godine, ostaje svetionik kulture i duhovnosti u Srbiji.
Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika. Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim. Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno. Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i u dan posvećen Svetom Vasiliju Velikom, liturgija u Beogradu donela je poruku o „obrezanju srca“, unutrašnjoj promeni i hrišćanskom životu koji ne počinje u običaju, već u čoveku samom.
Foto: SPC
Krsna slava i molitveni početak koncerta
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Horovi i solisti koji osvajaju publiku
Duhovna riznica
17:05 | 13.01.2026
KAKO SE PRAVOSLAVNA NOVA GODINA SLAVI U RUSIJI: Jeromonah Teodorit objašnjava zašto Ruska pravoslavna crkva ovaj praznik slavi tri puta
Aktuelno iz SPC
00:14 | 14.01.2026
REKE VERNIKA NA MOLEBANU U HRAMU SVETOG SAVE: Praznična noć ispunjena radošću (VIDEO)
Duhovna riznica
11:39 | 14.01.2026
DANAS NIJE NI SRPSKA NI PRAVOSLAVNA NOVA GODINA: Otac Stevan otkriva kako smo se izgubili između datuma, običaja i istine
Aktuelno iz SPC
17:10 | 14.01.2026
“NEKA JE SREĆNA I BLAGOSLOVENA NOVA GODINA”: Pored čestitke, patrijarh Porfirije iz Saborne crkve poslao i važne poruke
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božijoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.
U večeri koja je spojila duhovnost, poeziju i muziku, najstarija muzička institucija Srbije proslavila svoj krsni dan i dočekala Novu godinu po julijanskom kalendaru, oduševivši publiku maestralnim nastupima horova i solista.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na liturgiji kojom je na praznik Obrezanja Hrisovog i dan Svetog Vasilija Vekilog molitveno proslavljen i početak godine po Julijanskom kalendaru, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je slavu Prvom beogradskom pevačkom društvu i pozvao vernike na svakodnevno služenje Bogu i rodu.
U uzvišenoj atmosferi Kolarčeve zadužbine, uz zvuke Mokranjčeve muzike i blagoslov patrijarha srpskog Porfirija, obeleženo je 110 godina od upokojenja velikog kompozitora i 180 godina od osvećenja Saborne crkve Svetog Arhangela Mihaila.
Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božijoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.
U saopštenju sa Fanara ističe se da lažne vesti, izmišljeni scenariji i uvrede iz Rusije ne mogu da ugroze njenu ekumensku misiju.
Pouka svetogorskog starca pokazuje kako smirenje, dobrota i iskreno pokajanje mogu promeniti svaki unutrašnji život, bez obzira na učestalost bogosluženja.
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pouka svetogorskog starca pokazuje kako smirenje, dobrota i iskreno pokajanje mogu promeniti svaki unutrašnji život, bez obzira na učestalost bogosluženja.
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
Dok se u mnogim državama darovi vezuju za Božić i Novu godinu, u Grčkoj i na Kipru sve se povezuje s jednim svetiteljem i jednim datumom koji ima posebno značenje
