Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i u dan posvećen Svetom Vasiliju Velikom, liturgija u Beogradu donela je poruku o „obrezanju srca“, unutrašnjoj promeni i hrišćanskom životu koji ne počinje u običaju, već u čoveku samom.
U Sabornoj crkvi u Beogradu, na praznik Obrezanja Gospodnjeg i u dan kada se Crkva molitveno seća Svetog Vasilija Velikog, služena je sveta Liturgija koja je, više nego ikada, podsetila da vera nije ukras tradicije, već neprestani unutrašnji rad čoveka na sebi. Svetu Liturgiju služio je patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje vikarnih episkopa hvostanskog Alekseja i moravičkog Tihona, kao i brojnog sveštenstva i đakonstva.
Reči koje ne ostavljaju prostor za ravnodušnost
Posle čitanja Svetog Jevanđelja, besedu je održao episkop Aleksej, zaustavljajući pažnju vernika na onome što često izmiče: na tišini srca i mestu koje u njemu treba da pripadne Hristu.
Foto: SPC
Vladika Aleksej
- Ako u srcu svom ne pripremimo tron Hristu, ako se u naše srce ne useli sam Hristos i blagodat Duha Svetog, onda je sve drugo uzalud. Sveti Vasilije Veliki je upravo u svome srcu postavio tron za Spasitelja, uselio Ga u svoje srce i postao riznica Duha Svetoga. Zato je i uspeo toliko mnogo da učini. Eto, neka nam bude primer, jer mi smo ljudi od krvi i mesa, kao što je i on bio, ali se uhvatio u koštac sa pogreškama, krenuo je stazom Hristovom i nije se bojao ničega. Stoga danas slavimo tog velikog jerarha Crkve i imamo na koga da se ugledamo, imamo koga da zamolimo da, kad stane pred Tvorca Nebeskog, da se pomoli za nas, za svoje duhovno nasleđe. Srećna Nova godina - poručio je vladika Aleksej.
U tim rečima nije bilo ni patetike ni ukrasa - samo jasna, gotovo stroga poruka da se hrišćanski život ne meri onim što se vidi, nego onim što se u čoveku preobražava.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije osvetio je slavski kolač u čast krsne slave Prvog beogradskog pevačkog društva
Patrijarhova poruka za početak godine
Na kraju liturgije patrijarh Porfirije osvetio je slavske darove povodom krsne slave Prvog beogradskog pevačkog društva, osnovanog na ovaj dan 1853. godine. Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve najpre je poželeo: „Na zdravlje i na spasenje molitva i sveto Pričešće“, a potom rekao:
- Neka je srećna i blagoslovena Nova godina koja je pred nama i neka nam Bog podari svima zdravlja i duše i tela, i unutrašnje i spoljašnje zdravlje, a to znači da nam Gospod da snage da živimo u vrlini, da se trudimo da ispunjavamo Njegov zakon i Njegove zapovesti baš onako kao što je sam Sin Božji, postavši jedan od nas, ispunio sve što zakon predviđa - rekao je patrijarh, a zatim podsetio na dublji smisao praznika Obrezanja.
"Obrezanje srca" kao suština hrišćanskog života
- Međutim, ne samo da se na Njemu ispunio i ostvario zakon, to jest sve ono što su proroci govorili, nego je On ispunio i sve ono što zakon predviđa, pa i samo obrezanje tela. Isto tako je pokazao da spoljašnje obrezanje, to jest spoljašnji izgled i spoljašnje ispunjavanje zakona, još uvek ništa ne znači, nego da treba iznutra sebe obrezati, srce svoje obrezati, a to znači u smirenju i ljubavi verom ispunjavati ono što predviđa Reč Božja. Neka Bog da da i mi iznutra duhovno držimo Reč Božju kao osnov, sadržaj i cilj svog života, kao pravilo svog života - istakao je patrijarh.
Foto: SPC
Patrijarh srpski Porfirije
U toj slici „obrezanja srca“ sažeta je cela drama i lepota hrišćanskog puta: čovek može ispuniti formu, ali bez unutrašnje promene ostaje samo spoljašnja ljuštura.
- Neka je srećna i blagoslovena slava Prvom beogradskom pevačkom društvu, da i njima Gospod da sve ono što svako od nas želi sebi i sve ono što je Gospod pripremio onima koji Ga ljube. Živeli!
Kada se molitva nastavlja kroz pesmu
Time se liturgijsko sabranje prirodno nastavilo u kulturni život grada. Prvo beogradsko pevačko društvo, najstarija muzička institucija u Srbiji, održaće večeras tradicionalni novogodišnji koncert u Kolarčevoj zadužbini sa početkom u 18 časova.
Svečanost će, posle molitve „Oče naš“, biti otvorena pozdravnim slovom, a zatim će nastupiti Mešoviti hor i Dečji hor pod dirigentskom palicom Bojana Stojčevića i Radmile Knežević, uz soliste Anu Cvetković Stojnić, Marka Živkovića i Đorđa Tomića. Na programu su dela Biničkog, Mokranjca, Rahmanjinova i drugih kompozitora. Ulaz je slobodan, a karte se mogu nabaviti na biletarnici Kolarčeve zadužbine.
Ipak, ono što će iz ovog dana ostati dublje od svake svečanosti jeste jednostavna, ali zahtevna poruka: hrišćanski život ne počinje na pragu hrama, niti se završava u ispunjenom rasporedu običaja. On počinje tamo gde se čovek usuđuje da u sopstvenom srcu napravi mesto za Boga - i da iz tog mesta, tihim, upornim radom, menja sebe i svet oko sebe.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.
Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika.
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfija po starom i Svetog Gerasima Jordanskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Kazimira, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema većeg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Hiljade vernika sa ikonama u rukama prošlo je ulicama grada, a iz Sabornog hrama odjeknule su reči koje podsećaju da se vera ne brani samo istorijom, već pogledom na čoveka kao živu sliku Božju.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Zapise svetih otaca i staraca ne treba čitati kao "vremenske prognoze", već kao zapažanja koja povezuju moralno i duhovno stanje naroda sa istorijskim događajima.
