Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Srpska pravoslavna crkva 15. januara molitveno se seća i proslavlja jednog od onih svetitelja čije ime i danas zvuči kao tiha opomena savremenom čoveku da brzina nije isto što i smisao. Prepodobni Serafim Sarovski, ruski podvižnik, čudotvorac i duhovnik, nije ostavio za sobom ni knjige ni velike građevine, ali je ostavio nešto trajnije - primer života koji se ne da lako zaboraviti.
Rođen je 1759. godine u Kursku kao Prohor, u imućnoj porodici. Mogao je da izabere lagodan put, ali je već sa 17 godina, po majčinom blagoslovu, krenuo u manastir. Na rastanku mu je poklonila mali krst, koji neće skidati do kraja života. Taj krst, nenametljiv i skroman, kao da je unapred nagovestio kakav će biti njegov put: tih, naporan, ali usmeren ka onome što ne prolazi.
Posle boravka u Kijevsko-pečerskoj lavri, starac Dositej ga upućuje u Sarovsku pustinju. Ni tamo se nije zadovoljio uobičajenim manastirskim životom. U slobodnim trenucima povlačio se duboko u šumu, tražeći samoću i molitvu. Postio je strogo: sredom i petkom nije jeo ništa, a ostalim danima tek jednom. Kada je 1786. godine primio monaški postrig i dobio ime Serafim, njegovi podvizi su postali još teži. Živeo je gotovo asketski: uvek u istoj odeći, zimi je skupljao granje, leti čuvao pčele i radio u maloj bašti. Mnogo je čitao, naročito Sveto pismo, i neprestano pojao crkvene pesme.
Jedan od njegovih najtežih podviga ostao je upamćen kao nešto što i danas zadivljuje: hiljadu dana i noći proveo je na kamenu, u neprestanoj molitvi, izgovarajući kratku, ali duboku rečenicu: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. To nije bila predstava za druge, već tiha, uporna borba sa samim sobom, sa strahovima, sumnjama i iskušenjima.
Vremenom, Serafim je postao poznat kao čovek kome se dolazi po utehu, savet i isceljenje. Nije on tražio ljude – ljudi su nalazili put do njega. Govori se da je dnevno dolazilo i po nekoliko hiljada onih koji su želeli da ga vide, da čuju reč ili dobiju blagoslov. Njegove reči nisu bile glasne ni patetične, ali su imale neku posebnu toplinu koja je umela da dotakne i najtvrđa srca. Lečio je, hrabrio, mirio i podsećao na ono što se često zaboravlja – da bez smirenja nema pravog mira.
Iako je bio slavljen i poštovan, sebe je nazivao „ubogi Serafim“. U toj jednoj rečenici staje čitava njegova životna filozofija: što je čovek bliži Bogu, to manje ima potrebu da sebe stavlja u prvi plan.
Preminuo je 1833. godine, na današnji dan, na način koji kao da zaokružuje njegov život. Pronađen je u svojoj keliji, klečeći pred ikonom Presvete Bogorodice „Umilenje“, sa prekrštenim rukama na grudima i malim krstom oko vrata. Otišao je tiho, kako je i živeo.
Za današnjeg vernika u Srbiji, koji često živi rastrzan između obaveza, briga i stalne žurbe, lik Prepodobnog Serafima Sarovskog ne deluje kao nedostižni ideal, već kao podsetnik da se snaga ne meri bukom, već istrajnošću u dobru. Njegov život ne traži od nas da svi odemo u šumu i stanemo na kamen, ali traži nešto teže – da u sopstvenoj svakodnevici nađemo mesto za molitvu, tišinu i malo više smirenja. A to je, možda, podvig primeren upravo našem vremenu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Reči blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla otkrivaju zašto sujeta i gordost dovode do nesporazuma i kako da sačuvamo unutrašnji mir čak i kada nas drugi provociraju.
Njihovo žitije govori o mladiću koji je želeo da osvoji Justinu po svaku cenu, ali i o preobražaju čoveka koji je napustio dotadašnji put i postao Hristov služitelj.
Sve je manje vernika na misama, a nedostatak sveštenika primorava nadbiskupiju na veliku reorganizaciju parohija.
Poglavar Rimokatoličke crkve oglasio se nakon operacije pluća u Rimu, zamolio vernike da nastave da se mole za njega.
Poglavar Srpske pravosalvne crkve pozvao vernike u Sidneju da čuvaju zajedništvo, praštaju i ne dozvole da ih mržnja razdvoji.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Njihov spomen vezivao se za obnovljeni hram u Jasenovcu osamdesetih godina i kalendare Slobodne mitropolije u Novoj Gračanici, a zatim je odlukom Svetog arhijerejskog sabora iz 2010. godine ustanovljen za celu Srpsku pravoslavnu crkvu.
Jedni su podizali i obnavljali svetinje, drugi se odricali visokih položaja i birali samoću, a jedan je zbog vere završio na vešalima, ostavljajući iza sebe priče koje i danas pamti Crkva.
Njihovo žitije govori o mladiću koji je želeo da osvoji Justinu po svaku cenu, ali i o preobražaju čoveka koji je napustio dotadašnji put i postao Hristov služitelj.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Pokrov Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu. Katolička crkva spominje Svetog Kalista Prvog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Iz Pres-službe Svete Stolice najavljeno je novo obaveštenje o oporavku poglavara Rimokatoličke crkve, koji se nalazi pod lekarskim nadzorom u rimskoj bolnici Đemeli.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
