Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Srpska pravoslavna crkva 15. januara molitveno se seća i proslavlja jednog od onih svetitelja čije ime i danas zvuči kao tiha opomena savremenom čoveku da brzina nije isto što i smisao. Prepodobni Serafim Sarovski, ruski podvižnik, čudotvorac i duhovnik, nije ostavio za sobom ni knjige ni velike građevine, ali je ostavio nešto trajnije - primer života koji se ne da lako zaboraviti.
Rođen je 1759. godine u Kursku kao Prohor, u imućnoj porodici. Mogao je da izabere lagodan put, ali je već sa 17 godina, po majčinom blagoslovu, krenuo u manastir. Na rastanku mu je poklonila mali krst, koji neće skidati do kraja života. Taj krst, nenametljiv i skroman, kao da je unapred nagovestio kakav će biti njegov put: tih, naporan, ali usmeren ka onome što ne prolazi.
Posle boravka u Kijevsko-pečerskoj lavri, starac Dositej ga upućuje u Sarovsku pustinju. Ni tamo se nije zadovoljio uobičajenim manastirskim životom. U slobodnim trenucima povlačio se duboko u šumu, tražeći samoću i molitvu. Postio je strogo: sredom i petkom nije jeo ništa, a ostalim danima tek jednom. Kada je 1786. godine primio monaški postrig i dobio ime Serafim, njegovi podvizi su postali još teži. Živeo je gotovo asketski: uvek u istoj odeći, zimi je skupljao granje, leti čuvao pčele i radio u maloj bašti. Mnogo je čitao, naročito Sveto pismo, i neprestano pojao crkvene pesme.
Jedan od njegovih najtežih podviga ostao je upamćen kao nešto što i danas zadivljuje: hiljadu dana i noći proveo je na kamenu, u neprestanoj molitvi, izgovarajući kratku, ali duboku rečenicu: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. To nije bila predstava za druge, već tiha, uporna borba sa samim sobom, sa strahovima, sumnjama i iskušenjima.
Vremenom, Serafim je postao poznat kao čovek kome se dolazi po utehu, savet i isceljenje. Nije on tražio ljude – ljudi su nalazili put do njega. Govori se da je dnevno dolazilo i po nekoliko hiljada onih koji su želeli da ga vide, da čuju reč ili dobiju blagoslov. Njegove reči nisu bile glasne ni patetične, ali su imale neku posebnu toplinu koja je umela da dotakne i najtvrđa srca. Lečio je, hrabrio, mirio i podsećao na ono što se često zaboravlja – da bez smirenja nema pravog mira.
Iako je bio slavljen i poštovan, sebe je nazivao „ubogi Serafim“. U toj jednoj rečenici staje čitava njegova životna filozofija: što je čovek bliži Bogu, to manje ima potrebu da sebe stavlja u prvi plan.
Preminuo je 1833. godine, na današnji dan, na način koji kao da zaokružuje njegov život. Pronađen je u svojoj keliji, klečeći pred ikonom Presvete Bogorodice „Umilenje“, sa prekrštenim rukama na grudima i malim krstom oko vrata. Otišao je tiho, kako je i živeo.
Za današnjeg vernika u Srbiji, koji često živi rastrzan između obaveza, briga i stalne žurbe, lik Prepodobnog Serafima Sarovskog ne deluje kao nedostižni ideal, već kao podsetnik da se snaga ne meri bukom, već istrajnošću u dobru. Njegov život ne traži od nas da svi odemo u šumu i stanemo na kamen, ali traži nešto teže – da u sopstvenoj svakodnevici nađemo mesto za molitvu, tišinu i malo više smirenja. A to je, možda, podvig primeren upravo našem vremenu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Justina, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na dan kada je suočen sa pretnjom stradanja u vreloj vodi, Sveti Patrikije ostaje nepokolebljiv u veri, a zajedno sa svojim saborcima završava život kao mučenik, ne odričući se Hrista.
Miris zelenila i venčići od trave koje vernici nose kućama nisu samo deo praznične tradicije. Iza ovog običaja krije se sećanje na događaje koji povezuju Avrama, Mojsija i silazak Svetog Duha na apostole.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Sveto pričešće nije nagrada za besprekorne, nego lek i sila za one koji se bore, istakao je otac Dejan.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
