Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Srpska pravoslavna crkva 15. januara molitveno se seća i proslavlja jednog od onih svetitelja čije ime i danas zvuči kao tiha opomena savremenom čoveku da brzina nije isto što i smisao. Prepodobni Serafim Sarovski, ruski podvižnik, čudotvorac i duhovnik, nije ostavio za sobom ni knjige ni velike građevine, ali je ostavio nešto trajnije - primer života koji se ne da lako zaboraviti.
Rođen je 1759. godine u Kursku kao Prohor, u imućnoj porodici. Mogao je da izabere lagodan put, ali je već sa 17 godina, po majčinom blagoslovu, krenuo u manastir. Na rastanku mu je poklonila mali krst, koji neće skidati do kraja života. Taj krst, nenametljiv i skroman, kao da je unapred nagovestio kakav će biti njegov put: tih, naporan, ali usmeren ka onome što ne prolazi.
Posle boravka u Kijevsko-pečerskoj lavri, starac Dositej ga upućuje u Sarovsku pustinju. Ni tamo se nije zadovoljio uobičajenim manastirskim životom. U slobodnim trenucima povlačio se duboko u šumu, tražeći samoću i molitvu. Postio je strogo: sredom i petkom nije jeo ništa, a ostalim danima tek jednom. Kada je 1786. godine primio monaški postrig i dobio ime Serafim, njegovi podvizi su postali još teži. Živeo je gotovo asketski: uvek u istoj odeći, zimi je skupljao granje, leti čuvao pčele i radio u maloj bašti. Mnogo je čitao, naročito Sveto pismo, i neprestano pojao crkvene pesme.
Jedan od njegovih najtežih podviga ostao je upamćen kao nešto što i danas zadivljuje: hiljadu dana i noći proveo je na kamenu, u neprestanoj molitvi, izgovarajući kratku, ali duboku rečenicu: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. To nije bila predstava za druge, već tiha, uporna borba sa samim sobom, sa strahovima, sumnjama i iskušenjima.
Vremenom, Serafim je postao poznat kao čovek kome se dolazi po utehu, savet i isceljenje. Nije on tražio ljude – ljudi su nalazili put do njega. Govori se da je dnevno dolazilo i po nekoliko hiljada onih koji su želeli da ga vide, da čuju reč ili dobiju blagoslov. Njegove reči nisu bile glasne ni patetične, ali su imale neku posebnu toplinu koja je umela da dotakne i najtvrđa srca. Lečio je, hrabrio, mirio i podsećao na ono što se često zaboravlja – da bez smirenja nema pravog mira.
Iako je bio slavljen i poštovan, sebe je nazivao „ubogi Serafim“. U toj jednoj rečenici staje čitava njegova životna filozofija: što je čovek bliži Bogu, to manje ima potrebu da sebe stavlja u prvi plan.
Preminuo je 1833. godine, na današnji dan, na način koji kao da zaokružuje njegov život. Pronađen je u svojoj keliji, klečeći pred ikonom Presvete Bogorodice „Umilenje“, sa prekrštenim rukama na grudima i malim krstom oko vrata. Otišao je tiho, kako je i živeo.
Za današnjeg vernika u Srbiji, koji često živi rastrzan između obaveza, briga i stalne žurbe, lik Prepodobnog Serafima Sarovskog ne deluje kao nedostižni ideal, već kao podsetnik da se snaga ne meri bukom, već istrajnošću u dobru. Njegov život ne traži od nas da svi odemo u šumu i stanemo na kamen, ali traži nešto teže – da u sopstvenoj svakodnevici nađemo mesto za molitvu, tišinu i malo više smirenja. A to je, možda, podvig primeren upravo našem vremenu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
U Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg Svetu arhijerejsku Liturgiju služili su vladike Kirilo i Jovan.
Dok rakete padaju širom Persijskog zaliva i region drhti pred eskalacijom sukoba, patrijarh moskovski i cele Rusije ističe važnost snage, vere i istrajnosti u trenucima neizmernog gubitka.
Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ga da mu javi da li su mu gresi oprošteni.
Hiljade vernika sa ikonama u rukama prošlo je ulicama grada, a iz Sabornog hrama odjeknule su reči koje podsećaju da se vera ne brani samo istorijom, već pogledom na čoveka kao živu sliku Božju.
Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ga da mu javi da li su mu gresi oprošteni.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teodora Tirona po starom i Svetog Teodota Kirinejskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Čada od Mercije, muslimani su u svetom mesecu ramazanu, dok u judaizmu započinje Purim.
Njemu se dok je tamnovao, prema predanju, lično javio Isus Hristos.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 3. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Nakon akcije u Suvom Grlu, Crkva upozorava da se malobrojne zajednice dovode na ivicu izdržljivost i apeluje da se spreči produbljivanje straha među porodicama koje su odlučile da ostanu na svojim ognjištima.
Od jednostavnog testa i sezonskog povrća do mirisa bosiljka iz rerne - donosimo detaljan recept za lagano, zdravo jelo bez mrsnih namirnica koje se priprema brzo, a nestaje sa stola još brže.
Tumačeći događaj iz Jevanđelja o Jairovoj kćeri, veliki srpski duhovnik govori o veri koja razbija sumnju, o zabludi onih koji se podsmevaju Hristovim rečima i o jedinoj sigurnosti koja nadživljuje grob.
