Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Srpska pravoslavna crkva 15. januara molitveno se seća i proslavlja jednog od onih svetitelja čije ime i danas zvuči kao tiha opomena savremenom čoveku da brzina nije isto što i smisao. Prepodobni Serafim Sarovski, ruski podvižnik, čudotvorac i duhovnik, nije ostavio za sobom ni knjige ni velike građevine, ali je ostavio nešto trajnije - primer života koji se ne da lako zaboraviti.
Rođen je 1759. godine u Kursku kao Prohor, u imućnoj porodici. Mogao je da izabere lagodan put, ali je već sa 17 godina, po majčinom blagoslovu, krenuo u manastir. Na rastanku mu je poklonila mali krst, koji neće skidati do kraja života. Taj krst, nenametljiv i skroman, kao da je unapred nagovestio kakav će biti njegov put: tih, naporan, ali usmeren ka onome što ne prolazi.
Posle boravka u Kijevsko-pečerskoj lavri, starac Dositej ga upućuje u Sarovsku pustinju. Ni tamo se nije zadovoljio uobičajenim manastirskim životom. U slobodnim trenucima povlačio se duboko u šumu, tražeći samoću i molitvu. Postio je strogo: sredom i petkom nije jeo ništa, a ostalim danima tek jednom. Kada je 1786. godine primio monaški postrig i dobio ime Serafim, njegovi podvizi su postali još teži. Živeo je gotovo asketski: uvek u istoj odeći, zimi je skupljao granje, leti čuvao pčele i radio u maloj bašti. Mnogo je čitao, naročito Sveto pismo, i neprestano pojao crkvene pesme.
Jedan od njegovih najtežih podviga ostao je upamćen kao nešto što i danas zadivljuje: hiljadu dana i noći proveo je na kamenu, u neprestanoj molitvi, izgovarajući kratku, ali duboku rečenicu: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. To nije bila predstava za druge, već tiha, uporna borba sa samim sobom, sa strahovima, sumnjama i iskušenjima.
Vremenom, Serafim je postao poznat kao čovek kome se dolazi po utehu, savet i isceljenje. Nije on tražio ljude – ljudi su nalazili put do njega. Govori se da je dnevno dolazilo i po nekoliko hiljada onih koji su želeli da ga vide, da čuju reč ili dobiju blagoslov. Njegove reči nisu bile glasne ni patetične, ali su imale neku posebnu toplinu koja je umela da dotakne i najtvrđa srca. Lečio je, hrabrio, mirio i podsećao na ono što se često zaboravlja – da bez smirenja nema pravog mira.
Iako je bio slavljen i poštovan, sebe je nazivao „ubogi Serafim“. U toj jednoj rečenici staje čitava njegova životna filozofija: što je čovek bliži Bogu, to manje ima potrebu da sebe stavlja u prvi plan.
Preminuo je 1833. godine, na današnji dan, na način koji kao da zaokružuje njegov život. Pronađen je u svojoj keliji, klečeći pred ikonom Presvete Bogorodice „Umilenje“, sa prekrštenim rukama na grudima i malim krstom oko vrata. Otišao je tiho, kako je i živeo.
Za današnjeg vernika u Srbiji, koji često živi rastrzan između obaveza, briga i stalne žurbe, lik Prepodobnog Serafima Sarovskog ne deluje kao nedostižni ideal, već kao podsetnik da se snaga ne meri bukom, već istrajnošću u dobru. Njegov život ne traži od nas da svi odemo u šumu i stanemo na kamen, ali traži nešto teže – da u sopstvenoj svakodnevici nađemo mesto za molitvu, tišinu i malo više smirenja. A to je, možda, podvig primeren upravo našem vremenu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Istočni petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Inocenta iz Tortone, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Istočni petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Inocenta iz Tortone, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetli četvrtak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Benedikta Žozefa Labra i Svete Bernadete Soubirous, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Od dolaska svetinje iz manastira Vatoped do litije i poklonjenja u Hramu Svetog Save - poznat je raspored događaja, kao i način na koji će vernici moći da priđu i dobiju blagoslov tokom njenog višednevnog boravka u prestonici.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.
