Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Srpska pravoslavna crkva 15. januara molitveno se seća i proslavlja jednog od onih svetitelja čije ime i danas zvuči kao tiha opomena savremenom čoveku da brzina nije isto što i smisao. Prepodobni Serafim Sarovski, ruski podvižnik, čudotvorac i duhovnik, nije ostavio za sobom ni knjige ni velike građevine, ali je ostavio nešto trajnije - primer života koji se ne da lako zaboraviti.
Rođen je 1759. godine u Kursku kao Prohor, u imućnoj porodici. Mogao je da izabere lagodan put, ali je već sa 17 godina, po majčinom blagoslovu, krenuo u manastir. Na rastanku mu je poklonila mali krst, koji neće skidati do kraja života. Taj krst, nenametljiv i skroman, kao da je unapred nagovestio kakav će biti njegov put: tih, naporan, ali usmeren ka onome što ne prolazi.
Posle boravka u Kijevsko-pečerskoj lavri, starac Dositej ga upućuje u Sarovsku pustinju. Ni tamo se nije zadovoljio uobičajenim manastirskim životom. U slobodnim trenucima povlačio se duboko u šumu, tražeći samoću i molitvu. Postio je strogo: sredom i petkom nije jeo ništa, a ostalim danima tek jednom. Kada je 1786. godine primio monaški postrig i dobio ime Serafim, njegovi podvizi su postali još teži. Živeo je gotovo asketski: uvek u istoj odeći, zimi je skupljao granje, leti čuvao pčele i radio u maloj bašti. Mnogo je čitao, naročito Sveto pismo, i neprestano pojao crkvene pesme.
Jedan od njegovih najtežih podviga ostao je upamćen kao nešto što i danas zadivljuje: hiljadu dana i noći proveo je na kamenu, u neprestanoj molitvi, izgovarajući kratku, ali duboku rečenicu: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. To nije bila predstava za druge, već tiha, uporna borba sa samim sobom, sa strahovima, sumnjama i iskušenjima.
Vremenom, Serafim je postao poznat kao čovek kome se dolazi po utehu, savet i isceljenje. Nije on tražio ljude – ljudi su nalazili put do njega. Govori se da je dnevno dolazilo i po nekoliko hiljada onih koji su želeli da ga vide, da čuju reč ili dobiju blagoslov. Njegove reči nisu bile glasne ni patetične, ali su imale neku posebnu toplinu koja je umela da dotakne i najtvrđa srca. Lečio je, hrabrio, mirio i podsećao na ono što se često zaboravlja – da bez smirenja nema pravog mira.
Iako je bio slavljen i poštovan, sebe je nazivao „ubogi Serafim“. U toj jednoj rečenici staje čitava njegova životna filozofija: što je čovek bliži Bogu, to manje ima potrebu da sebe stavlja u prvi plan.
Preminuo je 1833. godine, na današnji dan, na način koji kao da zaokružuje njegov život. Pronađen je u svojoj keliji, klečeći pred ikonom Presvete Bogorodice „Umilenje“, sa prekrštenim rukama na grudima i malim krstom oko vrata. Otišao je tiho, kako je i živeo.
Za današnjeg vernika u Srbiji, koji često živi rastrzan između obaveza, briga i stalne žurbe, lik Prepodobnog Serafima Sarovskog ne deluje kao nedostižni ideal, već kao podsetnik da se snaga ne meri bukom, već istrajnošću u dobru. Njegov život ne traži od nas da svi odemo u šumu i stanemo na kamen, ali traži nešto teže – da u sopstvenoj svakodnevici nađemo mesto za molitvu, tišinu i malo više smirenja. A to je, možda, podvig primeren upravo našem vremenu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Obrezanje Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog po starom kalendaru i Svetog Savu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Feliksa iz Nole, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
