Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Neki praznici se ne pamte samo po datumu, nego po mirisu tamjana, hladnoći vazduha i osećaju da se nešto važno upravo tiho događa. Bogojavljenje je jedan od njih. U januaru, 19. po novom, a 6. po starom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Krštenja Isusa Hrista – događaj koji stoji na samom početku Njegove javne propovedi i koji je, po hrišćanskom verovanju, jedan od najsnažnijih trenutaka objave Boga ljudima.
Sećanje vodi na reku Jordan. Tamo je Hristos došao da primi krštenje od Jovana. U tom trenutku, kako svedoči crkveno Predanje, nebo se otvorilo: Duh Sveti javio se u vidu goluba, a glas Oca čuo se s visine: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.” Zato se ovaj praznik i zove Bogojavljenje - jer se Bog pokazao u punoći: kao Otac, Sin i Duh Sveti, Trojica jednosušna i nerazdeljiva. Nije to apstraktna teološka slika, nego događaj koji stoji u samom temelju hrišćanskog razumevanja sveta i čoveka.
U svim hramovima tog dana osvećuje se voda. Ljudi dolaze sa bocama i sudovima, strpljivo čekaju u redu i nose bogojavljensku vodicu svojim domovima. U toj jednostavnoj slici ima nečeg duboko ličnog: kao da svako želi da deo tog blagoslova sačuva u svojoj kući, na dohvat ruke, za dane kada zatreba snage, utehe ili nade.
U crkvenom iskustvu, ta voda se ne smatra običnom. Veruje se da ima isceliteljska svojstva i da, za razliku od obične vode, tokom cele godine ostaje sveža i osvećena. Čuva se u posebnim posudama, na mirnom i čistom mestu. Koristi se sa verom - u bolesti, u nevolji, u trenucima kada čovek oseti da mu je potreban oslonac koji prevazilazi svakodnevicu.
Postoji i tačno određen poredak u njenoj upotrebi. Na sam dan Bogojavljenja njome se može poprskati svaki kutak u kući, kao tiha molitva da dom bude mesto mira i sabranosti. U druge dane ne prska se, nego se čuva i uzima na poseban način. Zdravi ljudi, ako žele da je piju, prethodno se za to pripremaju postom i uzimaju je ujutru, sa poštovanjem, slično kao što se pristupa pričešću - ne kao navici, nego kao susretu sa svetinjom. Ali to nmikako ne znači da bogojavljenska vodica menja pričešće.
Bogojavljenje, zato, nije samo uspomena na jedan događaj od pre dve hiljade godina. To je praznik koji povezuje Jevanđelje i svakodnevni život: reku Jordan i kućni sto, hram i tišinu sopstvene sobe, veliku priču vere i male, lične borbe svakog čoveka. U tome i jeste njegova snaga - da podseti da se, čak i usred zime, može govoriti o novom početku.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Kada se Justinijan upokojio, nasledio ga je Justin, koji je vratio Evtihija opet na presto patrijaraški, na kome je ovaj svetitelj ostao do smrti
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tominu nedelju po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Lava IX, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tominu nedelju po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Lava IX, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
