Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Neki praznici se ne pamte samo po datumu, nego po mirisu tamjana, hladnoći vazduha i osećaju da se nešto važno upravo tiho događa. Bogojavljenje je jedan od njih. U januaru, 19. po novom, a 6. po starom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Krštenja Isusa Hrista – događaj koji stoji na samom početku Njegove javne propovedi i koji je, po hrišćanskom verovanju, jedan od najsnažnijih trenutaka objave Boga ljudima.
Sećanje vodi na reku Jordan. Tamo je Hristos došao da primi krštenje od Jovana. U tom trenutku, kako svedoči crkveno Predanje, nebo se otvorilo: Duh Sveti javio se u vidu goluba, a glas Oca čuo se s visine: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.” Zato se ovaj praznik i zove Bogojavljenje - jer se Bog pokazao u punoći: kao Otac, Sin i Duh Sveti, Trojica jednosušna i nerazdeljiva. Nije to apstraktna teološka slika, nego događaj koji stoji u samom temelju hrišćanskog razumevanja sveta i čoveka.
U svim hramovima tog dana osvećuje se voda. Ljudi dolaze sa bocama i sudovima, strpljivo čekaju u redu i nose bogojavljensku vodicu svojim domovima. U toj jednostavnoj slici ima nečeg duboko ličnog: kao da svako želi da deo tog blagoslova sačuva u svojoj kući, na dohvat ruke, za dane kada zatreba snage, utehe ili nade.
U crkvenom iskustvu, ta voda se ne smatra običnom. Veruje se da ima isceliteljska svojstva i da, za razliku od obične vode, tokom cele godine ostaje sveža i osvećena. Čuva se u posebnim posudama, na mirnom i čistom mestu. Koristi se sa verom - u bolesti, u nevolji, u trenucima kada čovek oseti da mu je potreban oslonac koji prevazilazi svakodnevicu.
Postoji i tačno određen poredak u njenoj upotrebi. Na sam dan Bogojavljenja njome se može poprskati svaki kutak u kući, kao tiha molitva da dom bude mesto mira i sabranosti. U druge dane ne prska se, nego se čuva i uzima na poseban način. Zdravi ljudi, ako žele da je piju, prethodno se za to pripremaju postom i uzimaju je ujutru, sa poštovanjem, slično kao što se pristupa pričešću - ne kao navici, nego kao susretu sa svetinjom. Ali to nmikako ne znači da bogojavljenska vodica menja pričešće.
Bogojavljenje, zato, nije samo uspomena na jedan događaj od pre dve hiljade godina. To je praznik koji povezuje Jevanđelje i svakodnevni život: reku Jordan i kućni sto, hram i tišinu sopstvene sobe, veliku priču vere i male, lične borbe svakog čoveka. U tome i jeste njegova snaga - da podseti da se, čak i usred zime, može govoriti o novom početku.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
