Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Neki praznici se ne pamte samo po datumu, nego po mirisu tamjana, hladnoći vazduha i osećaju da se nešto važno upravo tiho događa. Bogojavljenje je jedan od njih. U januaru, 19. po novom, a 6. po starom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Krštenja Isusa Hrista – događaj koji stoji na samom početku Njegove javne propovedi i koji je, po hrišćanskom verovanju, jedan od najsnažnijih trenutaka objave Boga ljudima.
Sećanje vodi na reku Jordan. Tamo je Hristos došao da primi krštenje od Jovana. U tom trenutku, kako svedoči crkveno Predanje, nebo se otvorilo: Duh Sveti javio se u vidu goluba, a glas Oca čuo se s visine: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.” Zato se ovaj praznik i zove Bogojavljenje - jer se Bog pokazao u punoći: kao Otac, Sin i Duh Sveti, Trojica jednosušna i nerazdeljiva. Nije to apstraktna teološka slika, nego događaj koji stoji u samom temelju hrišćanskog razumevanja sveta i čoveka.
U svim hramovima tog dana osvećuje se voda. Ljudi dolaze sa bocama i sudovima, strpljivo čekaju u redu i nose bogojavljensku vodicu svojim domovima. U toj jednostavnoj slici ima nečeg duboko ličnog: kao da svako želi da deo tog blagoslova sačuva u svojoj kući, na dohvat ruke, za dane kada zatreba snage, utehe ili nade.
U crkvenom iskustvu, ta voda se ne smatra običnom. Veruje se da ima isceliteljska svojstva i da, za razliku od obične vode, tokom cele godine ostaje sveža i osvećena. Čuva se u posebnim posudama, na mirnom i čistom mestu. Koristi se sa verom - u bolesti, u nevolji, u trenucima kada čovek oseti da mu je potreban oslonac koji prevazilazi svakodnevicu.
Postoji i tačno određen poredak u njenoj upotrebi. Na sam dan Bogojavljenja njome se može poprskati svaki kutak u kući, kao tiha molitva da dom bude mesto mira i sabranosti. U druge dane ne prska se, nego se čuva i uzima na poseban način. Zdravi ljudi, ako žele da je piju, prethodno se za to pripremaju postom i uzimaju je ujutru, sa poštovanjem, slično kao što se pristupa pričešću - ne kao navici, nego kao susretu sa svetinjom. Ali to nmikako ne znači da bogojavljenska vodica menja pričešće.
Bogojavljenje, zato, nije samo uspomena na jedan događaj od pre dve hiljade godina. To je praznik koji povezuje Jevanđelje i svakodnevni život: reku Jordan i kućni sto, hram i tišinu sopstvene sobe, veliku priču vere i male, lične borbe svakog čoveka. U tome i jeste njegova snaga - da podseti da se, čak i usred zime, može govoriti o novom početku.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Nakon što su Evtropije i Kleonik raspeti i izdahnuli 3. marta, Vasilisk je vraćen u tamnicu.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Trakice blagoslovene nad Pojasom Presvete Bogorodice uručene su pacijentima, lekarima i medicinskom osoblju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, donoseći im poruku vere, nade i duhovne podrške.
Grčki portali ističu da je Hram Svetog Save na Vračaru postao mesto "neprekidnog hodočašća", u kojem se danima smenjuju kolone vernika iz Srbije, regiona i dijaspore.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Nakon što su Evtropije i Kleonik raspeti i izdahnuli 3. marta, Vasilisk je vraćen u tamnicu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu i po starom i Svetog Lukilijana i sa njim postradale po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Karla Lvangenskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su zaustavljeni okrutni progoni hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari, kaže otac Aleksandar.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
