Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Neki praznici se ne pamte samo po datumu, nego po mirisu tamjana, hladnoći vazduha i osećaju da se nešto važno upravo tiho događa. Bogojavljenje je jedan od njih. U januaru, 19. po novom, a 6. po starom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Krštenja Isusa Hrista – događaj koji stoji na samom početku Njegove javne propovedi i koji je, po hrišćanskom verovanju, jedan od najsnažnijih trenutaka objave Boga ljudima.
Sećanje vodi na reku Jordan. Tamo je Hristos došao da primi krštenje od Jovana. U tom trenutku, kako svedoči crkveno Predanje, nebo se otvorilo: Duh Sveti javio se u vidu goluba, a glas Oca čuo se s visine: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.” Zato se ovaj praznik i zove Bogojavljenje - jer se Bog pokazao u punoći: kao Otac, Sin i Duh Sveti, Trojica jednosušna i nerazdeljiva. Nije to apstraktna teološka slika, nego događaj koji stoji u samom temelju hrišćanskog razumevanja sveta i čoveka.
U svim hramovima tog dana osvećuje se voda. Ljudi dolaze sa bocama i sudovima, strpljivo čekaju u redu i nose bogojavljensku vodicu svojim domovima. U toj jednostavnoj slici ima nečeg duboko ličnog: kao da svako želi da deo tog blagoslova sačuva u svojoj kući, na dohvat ruke, za dane kada zatreba snage, utehe ili nade.
U crkvenom iskustvu, ta voda se ne smatra običnom. Veruje se da ima isceliteljska svojstva i da, za razliku od obične vode, tokom cele godine ostaje sveža i osvećena. Čuva se u posebnim posudama, na mirnom i čistom mestu. Koristi se sa verom - u bolesti, u nevolji, u trenucima kada čovek oseti da mu je potreban oslonac koji prevazilazi svakodnevicu.
Postoji i tačno određen poredak u njenoj upotrebi. Na sam dan Bogojavljenja njome se može poprskati svaki kutak u kući, kao tiha molitva da dom bude mesto mira i sabranosti. U druge dane ne prska se, nego se čuva i uzima na poseban način. Zdravi ljudi, ako žele da je piju, prethodno se za to pripremaju postom i uzimaju je ujutru, sa poštovanjem, slično kao što se pristupa pričešću - ne kao navici, nego kao susretu sa svetinjom. Ali to nmikako ne znači da bogojavljenska vodica menja pričešće.
Bogojavljenje, zato, nije samo uspomena na jedan događaj od pre dve hiljade godina. To je praznik koji povezuje Jevanđelje i svakodnevni život: reku Jordan i kućni sto, hram i tišinu sopstvene sobe, veliku priču vere i male, lične borbe svakog čoveka. U tome i jeste njegova snaga - da podseti da se, čak i usred zime, može govoriti o novom početku.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Sušene pečurke i nekoliko običnih namirnica, uz posebnu tehniku pripreme, daju jelu bogat ukus, a jedan detalj iz ruske manastirske kuhinje pravi najveću razliku.
Tokom svečanog bdenija dve iskušenice primile monaški postrig i započele novi životni put, posvećen Hristu i Crkvi.
U besedi za sredu 14. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako je zemlja nekadašnjih idola postala dom velikih monaha, mučenika i podvižnika čiji je podvig ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Samuila po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Mamant. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženih mučenika septembarskih progona iSvetog Salomona Leklerka, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Samuila po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Mamant. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženih mučenika septembarskih progona iSvetog Salomona Leklerka, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki praznici i dani posvećeni svetiteljima obeležiće početak jeseni, a evo šta vernici treba da znaju o svakom od njih.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Čudo koje je Hristos učinio na svadbi u Kani Galilejskoj krije važnu pouku za supružnike
Kore od oraha i raskošan fil čine je poslasticom kojoj ćete se uvek rado vraćati.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
