Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Neki praznici se ne pamte samo po datumu, nego po mirisu tamjana, hladnoći vazduha i osećaju da se nešto važno upravo tiho događa. Bogojavljenje je jedan od njih. U januaru, 19. po novom, a 6. po starom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Krštenja Isusa Hrista – događaj koji stoji na samom početku Njegove javne propovedi i koji je, po hrišćanskom verovanju, jedan od najsnažnijih trenutaka objave Boga ljudima.
Sećanje vodi na reku Jordan. Tamo je Hristos došao da primi krštenje od Jovana. U tom trenutku, kako svedoči crkveno Predanje, nebo se otvorilo: Duh Sveti javio se u vidu goluba, a glas Oca čuo se s visine: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.” Zato se ovaj praznik i zove Bogojavljenje - jer se Bog pokazao u punoći: kao Otac, Sin i Duh Sveti, Trojica jednosušna i nerazdeljiva. Nije to apstraktna teološka slika, nego događaj koji stoji u samom temelju hrišćanskog razumevanja sveta i čoveka.
U svim hramovima tog dana osvećuje se voda. Ljudi dolaze sa bocama i sudovima, strpljivo čekaju u redu i nose bogojavljensku vodicu svojim domovima. U toj jednostavnoj slici ima nečeg duboko ličnog: kao da svako želi da deo tog blagoslova sačuva u svojoj kući, na dohvat ruke, za dane kada zatreba snage, utehe ili nade.
U crkvenom iskustvu, ta voda se ne smatra običnom. Veruje se da ima isceliteljska svojstva i da, za razliku od obične vode, tokom cele godine ostaje sveža i osvećena. Čuva se u posebnim posudama, na mirnom i čistom mestu. Koristi se sa verom - u bolesti, u nevolji, u trenucima kada čovek oseti da mu je potreban oslonac koji prevazilazi svakodnevicu.
Postoji i tačno određen poredak u njenoj upotrebi. Na sam dan Bogojavljenja njome se može poprskati svaki kutak u kući, kao tiha molitva da dom bude mesto mira i sabranosti. U druge dane ne prska se, nego se čuva i uzima na poseban način. Zdravi ljudi, ako žele da je piju, prethodno se za to pripremaju postom i uzimaju je ujutru, sa poštovanjem, slično kao što se pristupa pričešću - ne kao navici, nego kao susretu sa svetinjom. Ali to nmikako ne znači da bogojavljenska vodica menja pričešće.
Bogojavljenje, zato, nije samo uspomena na jedan događaj od pre dve hiljade godina. To je praznik koji povezuje Jevanđelje i svakodnevni život: reku Jordan i kućni sto, hram i tišinu sopstvene sobe, veliku priču vere i male, lične borbe svakog čoveka. U tome i jeste njegova snaga - da podseti da se, čak i usred zime, može govoriti o novom početku.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Ruski svetitelj u svojoj pouci podseća na hrišćanski smisao nošenja krsta i pokazuje kako se i kroz stradanje može sačuvati vera.
Iako je zbog svoje vere bila izložena mučenju i brojnim stradanjima, ostala je nepokolebljiva do poslednjeg trenutka života.
U naselju Šipurske Livade gradiće se crkva Rođenja Presvete Bogorodice. Svečanom činu osvećenja temelja prisustvovali su gradonačelnik Aleksandar Pajić, sveštenstvo, deca koja pohađaju veronauku i brojni vernici.
Poglavar Carigradske patrijaršije stigao je u Sofiju na poziv Bugarske pravoslavne crkve, ali su ga ispred njenog sedišta dočekali demonstranti sa teškim optužbama.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Jedna od posebnih osobina Bogojavljenske vode je i to što se ne kvari, pa može da se stalno koristi - bilo da se pije, kropi njome dom, posipaju deca ili koristi u molitvi.
Iako je zbog svoje vere bila izložena mučenju i brojnim stradanjima, ostala je nepokolebljiva do poslednjeg trenutka života.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Jeroteja po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog proroka Osiju. Katolička crkva proslavlja Svetog Ignjatija Antiohijskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veći verski praznik.
Nakon dugogodišnjeg propovedanja Jevanđelja i služenja Crkvi, Sveti Jerotej je krajem prvog veka postradao mučeničkom smrću za Hrista.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog mučenika Longina Stotnika. Katolička crkva spominje Svetu Hedvigu i Svetu Margaretu Mariju Alakok, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Svečanost je okupila učenike, roditelje i nastavnike, a poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je poruku o veri, obrazovanju i očuvanju srpskog identiteta među mladim generacijama u Australiji.
U Srbskom kuvaru iz 1855. godine sačuvan je recept za pripremu ovog jednostavnog obroka, koji se uz beli sir, beli luk i peršun može obogatiti i pretvoriti u još izdašnije jelo.
U besedi za subotu 20. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto najpre treba prepoznati sopstvene slabosti, kako ispraviti bližnjega bez povređivanja i zašto i opravdana ljutnja mora imati granicu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
