Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Pred Bogojavljenje, veliki verski hrišćanski praznik, svake godine nevernici atakuju na sve, pa i na vernike pričama koje obećavaju jednostavan put do ispunjenje želja: „U ponoć izađi na prozor, podigni pogled ka nebu i zamisli želju jer se tada nebesa otvaraju.“ Takva uverenja zvuče primamljivo, ali nemaju nikakve veze sa pravoslavnim shvatanjem praznika.
Nebo se, po Jevanđelju, zaista otvorilo - ali nad rekom Jordan, u trenutku kada je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. Taj događaj nije bio znak za gatanje ili način da se ispune lične želje, već objava Boga ljudima, trenutak koji je promenio tok istorije. U slavu sećanja na taj događaj, 19. januara molitveno proslavljamo Bogojavljenje.
Teolog Marko Radaković objašnjava:
- "Poželi želju na bogojavljensku noć i ona će se ispuniti", ovakve i slične naslove često viđamo po novinama i društvenim mrežama. Navedeno verovanje nema nikakav osnov u hrišćanstvu. Može biti razonoda ili igra za decu, mada ni oni ne bi trebalo da budu budni u ponoć. Ukoliko nešto želimo, trudimo se da naše želje postanu stvarnost uz Božiju pomoć. Za ostvarenje je potreban naš napor, molitva i da ono što želimo bude na dobro naše i bližnjih. Bog nije bunar želja. Ako ga tako doživljavamo, naša vera je slaba - kaže Radaković u svom postu na Facebook nalogu i dodaje:
- Bog daruje ljude mnogim dobrima iako ih ne zaslužuju, ali pouzdati se u "moć" datuma ili sopstvene želje nezavisno od Božje volje više je sujeverje nego vera. Zato izgovaramo "da bude volja Tvoja" i sledimo Hristovu molitvu ‘ali ne kako ja hoću, nego Ti kako hoćeš’ (Mt. 26,39). Pomisao da će devojke ugledati budućeg supruga kroz otvorena nebesa je smešna. Ne bi trebalo pamtiti snove sa bogojavljenske noći – teško da ih je Bog poslao.
Teolog Marko Radaković na kraju apeluje:
- Ne čekajmo ponoć 18. januara da ‘otvorenim’ nebesima izgovorimo želje. Recimo ih Bogu kad god. On nas uvek čuje i odgovara u skladu sa našom verom, trudom i Svojom premudrošću.
Bogojavljenje stoga nije vreme za gatanje i pogađanje ili kreiranje budućnosti, već dan da se setimo trenutka kada se Bog ljudima objavio. Sve ostalo su priče koje možda nekome mogu zvučati zanimljivo, a nekom drugom i opasno jer odvraćaju pažnju od prave suštine vere.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”. Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje. Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju. Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Foto: Eparhija valjevska
Pravi smisao praznika
Sujeverje i vera
Bogojavljenje nije za gatanje
Duhovna riznica
20:38 | 16.01.2026
NAJVEĆA ZABLUDA UOČI BOGOJAVLJENJA: Veroučiteljka Andrea Kereš otkriva gde ljudi greše u "nekrštenim danima"
Praznici i sveci
10:12 | 18.01.2026
KAKO PRAVILNO OBELEŽITI KRSTOVDAN I BOGOJAVLJENJE: Evo šta je zaista važno, a šta nije obavezno u ove svete dane
Praznici i sveci
13:07 | 18.01.2026
VAŽNIJE OD OBIČAJA: Otac Jovica objašnjava zašto su Krstovdan, Bogojavljenje i praznik Svetog Jovana Krstitelja - jedna celina
Praznici i sveci
18:30 | 18.01.2026
SUTRA JE CRVENO SLOVO I JEDAN OD NAJVEĆIH PRAZNIKA: Slavimo Bogojavljenje - sećanje na dan kada se nebo otvorilo nad rekom i svakim domom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Protosinđel Jovan Milenković, duhovnik manastira Lešje, otkriva kako sveta voda donosi čudesa i zašto ispovest može biti najmoćniji lek protiv depresije i anksioznosti.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
