Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Pred Bogojavljenje, veliki verski hrišćanski praznik, svake godine nevernici atakuju na sve, pa i na vernike pričama koje obećavaju jednostavan put do ispunjenje želja: „U ponoć izađi na prozor, podigni pogled ka nebu i zamisli želju jer se tada nebesa otvaraju.“ Takva uverenja zvuče primamljivo, ali nemaju nikakve veze sa pravoslavnim shvatanjem praznika.
Nebo se, po Jevanđelju, zaista otvorilo - ali nad rekom Jordan, u trenutku kada je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. Taj događaj nije bio znak za gatanje ili način da se ispune lične želje, već objava Boga ljudima, trenutak koji je promenio tok istorije. U slavu sećanja na taj događaj, 19. januara molitveno proslavljamo Bogojavljenje.
Teolog Marko Radaković objašnjava:
- "Poželi želju na bogojavljensku noć i ona će se ispuniti", ovakve i slične naslove često viđamo po novinama i društvenim mrežama. Navedeno verovanje nema nikakav osnov u hrišćanstvu. Može biti razonoda ili igra za decu, mada ni oni ne bi trebalo da budu budni u ponoć. Ukoliko nešto želimo, trudimo se da naše želje postanu stvarnost uz Božiju pomoć. Za ostvarenje je potreban naš napor, molitva i da ono što želimo bude na dobro naše i bližnjih. Bog nije bunar želja. Ako ga tako doživljavamo, naša vera je slaba - kaže Radaković u svom postu na Facebook nalogu i dodaje:
- Bog daruje ljude mnogim dobrima iako ih ne zaslužuju, ali pouzdati se u "moć" datuma ili sopstvene želje nezavisno od Božje volje više je sujeverje nego vera. Zato izgovaramo "da bude volja Tvoja" i sledimo Hristovu molitvu ‘ali ne kako ja hoću, nego Ti kako hoćeš’ (Mt. 26,39). Pomisao da će devojke ugledati budućeg supruga kroz otvorena nebesa je smešna. Ne bi trebalo pamtiti snove sa bogojavljenske noći – teško da ih je Bog poslao.
Teolog Marko Radaković na kraju apeluje:
- Ne čekajmo ponoć 18. januara da ‘otvorenim’ nebesima izgovorimo želje. Recimo ih Bogu kad god. On nas uvek čuje i odgovara u skladu sa našom verom, trudom i Svojom premudrošću.
Bogojavljenje stoga nije vreme za gatanje i pogađanje ili kreiranje budućnosti, već dan da se setimo trenutka kada se Bog ljudima objavio. Sve ostalo su priče koje možda nekome mogu zvučati zanimljivo, a nekom drugom i opasno jer odvraćaju pažnju od prave suštine vere.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”. Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje. Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju. Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Foto: Eparhija valjevska
Pravi smisao praznika
Sujeverje i vera
Bogojavljenje nije za gatanje
Duhovna riznica
20:38 | 16.01.2026
NAJVEĆA ZABLUDA UOČI BOGOJAVLJENJA: Veroučiteljka Andrea Kereš otkriva gde ljudi greše u "nekrštenim danima"
Praznici i sveci
10:12 | 18.01.2026
KAKO PRAVILNO OBELEŽITI KRSTOVDAN I BOGOJAVLJENJE: Evo šta je zaista važno, a šta nije obavezno u ove svete dane
Praznici i sveci
13:07 | 18.01.2026
VAŽNIJE OD OBIČAJA: Otac Jovica objašnjava zašto su Krstovdan, Bogojavljenje i praznik Svetog Jovana Krstitelja - jedna celina
Praznici i sveci
18:30 | 18.01.2026
SUTRA JE CRVENO SLOVO I JEDAN OD NAJVEĆIH PRAZNIKA: Slavimo Bogojavljenje - sećanje na dan kada se nebo otvorilo nad rekom i svakim domom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Protosinđel Jovan Milenković, duhovnik manastira Lešje, otkriva kako sveta voda donosi čudesa i zašto ispovest može biti najmoćniji lek protiv depresije i anksioznosti.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stotine plivača učestvovalo u ledenoj Dunavskoj vodi u tradicionalnom plivanju koje okuplja vernike i građane.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Na Zlatarskom jezeru jutros je zabeležen trenutak hrabrosti i vere – dok su hladni talasi škripali pod rukama plivača, publika je ispratila osmeh i odlučnost mladog pobednika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
