Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Pred Bogojavljenje, veliki verski hrišćanski praznik, svake godine nevernici atakuju na sve, pa i na vernike pričama koje obećavaju jednostavan put do ispunjenje želja: „U ponoć izađi na prozor, podigni pogled ka nebu i zamisli želju jer se tada nebesa otvaraju.“ Takva uverenja zvuče primamljivo, ali nemaju nikakve veze sa pravoslavnim shvatanjem praznika.
Nebo se, po Jevanđelju, zaista otvorilo - ali nad rekom Jordan, u trenutku kada je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. Taj događaj nije bio znak za gatanje ili način da se ispune lične želje, već objava Boga ljudima, trenutak koji je promenio tok istorije. U slavu sećanja na taj događaj, 19. januara molitveno proslavljamo Bogojavljenje.
Teolog Marko Radaković objašnjava:
- "Poželi želju na bogojavljensku noć i ona će se ispuniti", ovakve i slične naslove često viđamo po novinama i društvenim mrežama. Navedeno verovanje nema nikakav osnov u hrišćanstvu. Može biti razonoda ili igra za decu, mada ni oni ne bi trebalo da budu budni u ponoć. Ukoliko nešto želimo, trudimo se da naše želje postanu stvarnost uz Božiju pomoć. Za ostvarenje je potreban naš napor, molitva i da ono što želimo bude na dobro naše i bližnjih. Bog nije bunar želja. Ako ga tako doživljavamo, naša vera je slaba - kaže Radaković u svom postu na Facebook nalogu i dodaje:
- Bog daruje ljude mnogim dobrima iako ih ne zaslužuju, ali pouzdati se u "moć" datuma ili sopstvene želje nezavisno od Božje volje više je sujeverje nego vera. Zato izgovaramo "da bude volja Tvoja" i sledimo Hristovu molitvu ‘ali ne kako ja hoću, nego Ti kako hoćeš’ (Mt. 26,39). Pomisao da će devojke ugledati budućeg supruga kroz otvorena nebesa je smešna. Ne bi trebalo pamtiti snove sa bogojavljenske noći – teško da ih je Bog poslao.
Teolog Marko Radaković na kraju apeluje:
- Ne čekajmo ponoć 18. januara da ‘otvorenim’ nebesima izgovorimo želje. Recimo ih Bogu kad god. On nas uvek čuje i odgovara u skladu sa našom verom, trudom i Svojom premudrošću.
Bogojavljenje stoga nije vreme za gatanje i pogađanje ili kreiranje budućnosti, već dan da se setimo trenutka kada se Bog ljudima objavio. Sve ostalo su priče koje možda nekome mogu zvučati zanimljivo, a nekom drugom i opasno jer odvraćaju pažnju od prave suštine vere.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”. Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje. Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju. Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Foto: Eparhija valjevska
Pravi smisao praznika
Sujeverje i vera
Bogojavljenje nije za gatanje
Duhovna riznica
20:38 | 16.01.2026
NAJVEĆA ZABLUDA UOČI BOGOJAVLJENJA: Veroučiteljka Andrea Kereš otkriva gde ljudi greše u "nekrštenim danima"
Praznici i sveci
10:12 | 18.01.2026
KAKO PRAVILNO OBELEŽITI KRSTOVDAN I BOGOJAVLJENJE: Evo šta je zaista važno, a šta nije obavezno u ove svete dane
Praznici i sveci
13:07 | 18.01.2026
VAŽNIJE OD OBIČAJA: Otac Jovica objašnjava zašto su Krstovdan, Bogojavljenje i praznik Svetog Jovana Krstitelja - jedna celina
Praznici i sveci
18:30 | 18.01.2026
SUTRA JE CRVENO SLOVO I JEDAN OD NAJVEĆIH PRAZNIKA: Slavimo Bogojavljenje - sećanje na dan kada se nebo otvorilo nad rekom i svakim domom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Knez Duklje bio je zarobljenik, suprug Samuilove kćeri i pravedan vladar koji je stradao zbog prevare, a njegovo ime i danas okuplja hiljade vernika pred moštima i svetinjama koje se vezuju za njegov život.
U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Jovana Vladimira, kneza srpskog, i Svetog mučenika Vasiliska po starom i Svetog Mitrofana po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetkovinu Presvetog Tela i Krvi Hristove, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Nakon što su Evtropije i Kleonik raspeti i izdahnuli 3. marta, Vasilisk je vraćen u tamnicu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Protosinđel Jovan Milenković, duhovnik manastira Lešje, otkriva kako sveta voda donosi čudesa i zašto ispovest može biti najmoćniji lek protiv depresije i anksioznosti.
U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Grčki portali ističu da je Hram Svetog Save na Vračaru postao mesto "neprekidnog hodočašća", u kojem se danima smenjuju kolone vernika iz Srbije, regiona i dijaspore.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari, kaže otac Aleksandar.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
