Sačuvano je njegovo žitije, koje govori o brojnim delima isceljenja, pa i vaskrsenja iz mrtvih.
SPC danas slavi Prepodobnog Georgija Hozevita.
Rođen je na Kipru. Roditelji su mu bili blagočestivi i bogati. Njegov stariji brat Iraklid, još za života roditelja se zamonašio. Georgije je ostao uz roditelje i bio je vaspitavan u hrišćanskom duhu.
Posle smrti roditelja, pošto je bio mlad, zbog velikog nasledstva uzeo ga je k sebi neki njegov srodnik, koji je želeo da ga oženi za svoju ćerku. Ali, pošto mladi Georgije nije želeo da se ženi, pobegao je kod drugog svog srodnika koji je bio iguman u jednom manastiru želeći da se posveti monaškom životu, kao što je to učinio i njegov stariji brat.
Doznavši za to, čovek koji je želeo da ga oženi za svoju ćerku došao je u manastir da ga traži, i tu se posvađao sa igumanom koji nije želeo da mu vrati mladića.
"Niti sam ga ja doveo ovamo, niti ću ga ja oterati. On sam ima uzrast, neka izabere ono što mu koristi", rekao je iguman .
Kad je mladić saznao za ovu svađu, pobegao je u lavru Kalamon kod svoga brata.
"Kada ga brat vide onako mladog i golobradog, ne htede da ga zadrži u lavri, po zapovestima Svetih otaca, nego ga odvede u manastir Presvete Bogorodice, zvani Hozeva, i predavši ga tamo igumanu, vrati se natrag u svoju keliju. Iguman, videći nepokolebivost i monašku pobožnost Georgijevu, ubrzo ga postriže i odenu u monašku shimu, i predade ga jednom naprednom u podvižništvu starcu monahu kao pomoćnika u starčevom poslušanju", piše u žitijama.
Tamo je živeo asketskim životom u molitvi i postu. Sačuvano je njegovo žitije, koje govori o brojnim delima isceljenja, pa i vaskrsenja iz mrtvih.
Za ovozemaljskog života počeo je gradnju Manastira u Svetoj zemlji, odnosno Palestini, koji je kasnije nazvan Manastir Svetog Georgija Hozevitskog ili na arapskom Validkelt.
U sastavu manastira nalazi se i njegova najveća svetinja - pećina Svetog proroka Ilije. Po biblijskim zapisima, u ovoj pećini je 40 dana i noći u molitvi provela i Sveta Ana, majka Presvete Bogorodice, koja se Gospodu molila da joj da poroda. Iako već u poznim godinama, njena molba je uslišena i ona je na svet donela devojčicu Mariju, majku Isusa Hrista.
Zato danas mnoge žene koje nemaju poroda odlaze u manastire da bi se pomolile, a veruje se da će im ako sastružu i progutaju mrvu kamena sa zidina, to pomoći da imaju decu.
Rođen je u Rimu, gde mu je otac bio carski antipat.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom gledala je kako su ga ubijali i sve vreme se molila Bogu za Stefana.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
U besedi za Nedelju bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja moć razvezuje najteže okove i vraća izgubljeni mir duši.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Članovi ove čestite porodice živeli su posvećeni Bogu sve do kraja svog života. Živeli su i upokojili se u Gospodu u V veku.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Članovi ove čestite porodice živeli su posvećeni Bogu sve do kraja svog života. Živeli su i upokojili se u Gospodu u V veku.
Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu.
Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.
Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Članovi ove čestite porodice živeli su posvećeni Bogu sve do kraja svog života. Živeli su i upokojili se u Gospodu u V veku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Grigorija Bogoslova po starom i Svetog Parfenija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Blaženog papu Pija IX, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Sveštenik Bojan Krstanović ukazuje da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
