Sačuvano je njegovo žitije, koje govori o brojnim delima isceljenja, pa i vaskrsenja iz mrtvih.
SPC danas slavi Prepodobnog Georgija Hozevita.
Rođen je na Kipru. Roditelji su mu bili blagočestivi i bogati. Njegov stariji brat Iraklid, još za života roditelja se zamonašio. Georgije je ostao uz roditelje i bio je vaspitavan u hrišćanskom duhu.
Posle smrti roditelja, pošto je bio mlad, zbog velikog nasledstva uzeo ga je k sebi neki njegov srodnik, koji je želeo da ga oženi za svoju ćerku. Ali, pošto mladi Georgije nije želeo da se ženi, pobegao je kod drugog svog srodnika koji je bio iguman u jednom manastiru želeći da se posveti monaškom životu, kao što je to učinio i njegov stariji brat.
Doznavši za to, čovek koji je želeo da ga oženi za svoju ćerku došao je u manastir da ga traži, i tu se posvađao sa igumanom koji nije želeo da mu vrati mladića.
"Niti sam ga ja doveo ovamo, niti ću ga ja oterati. On sam ima uzrast, neka izabere ono što mu koristi", rekao je iguman .
Kad je mladić saznao za ovu svađu, pobegao je u lavru Kalamon kod svoga brata.
"Kada ga brat vide onako mladog i golobradog, ne htede da ga zadrži u lavri, po zapovestima Svetih otaca, nego ga odvede u manastir Presvete Bogorodice, zvani Hozeva, i predavši ga tamo igumanu, vrati se natrag u svoju keliju. Iguman, videći nepokolebivost i monašku pobožnost Georgijevu, ubrzo ga postriže i odenu u monašku shimu, i predade ga jednom naprednom u podvižništvu starcu monahu kao pomoćnika u starčevom poslušanju", piše u žitijama.
Tamo je živeo asketskim životom u molitvi i postu. Sačuvano je njegovo žitije, koje govori o brojnim delima isceljenja, pa i vaskrsenja iz mrtvih.
Za ovozemaljskog života počeo je gradnju Manastira u Svetoj zemlji, odnosno Palestini, koji je kasnije nazvan Manastir Svetog Georgija Hozevitskog ili na arapskom Validkelt.
U sastavu manastira nalazi se i njegova najveća svetinja - pećina Svetog proroka Ilije. Po biblijskim zapisima, u ovoj pećini je 40 dana i noći u molitvi provela i Sveta Ana, majka Presvete Bogorodice, koja se Gospodu molila da joj da poroda. Iako već u poznim godinama, njena molba je uslišena i ona je na svet donela devojčicu Mariju, majku Isusa Hrista.
Zato danas mnoge žene koje nemaju poroda odlaze u manastire da bi se pomolile, a veruje se da će im ako sastružu i progutaju mrvu kamena sa zidina, to pomoći da imaju decu.
Rođen je u Rimu, gde mu je otac bio carski antipat.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom gledala je kako su ga ubijali i sve vreme se molila Bogu za Stefana.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Iza dileme koja deli vernike stoji jednostavno pravilo – važnije je srce sa kojim se molitva upućuje nego mesto na kojem se sveća pali.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca.
Posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji zauzima njegovo delo "Pastir", koje je nastalo prema otkrovenjima anđela Božjeg.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
