U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog mučenika Sevastijana.
Rodio se u Italiji, u Milanu.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Bio je pritajeni hrišćanin i redovnoo se molio Bogu. Bio je veoma častan, pravičan i milostiv pa su ga i vojnici koji je bio nadređeni, veoma voleli.
Kad god je mogao, spasavao je hrišćane, a kad mu to nije uspevalo, hrabrio ih je da ginu za Hrista.
"Dva brata Marka i Markelina, koji behu u tamnici zbog Hrista i već na ivici da se odreknu Hrista i poklone idolima, Sevastijan utvrdi u veri i ohrabri za mučeništvo. Kada im govoraše da se ne boje smrti za Hrista, lice njegovo prosvetli se i svi videše lice njegovo svetlo kao lice angela Božjeg", piše u žitijama.
Svoje reči, navodi se dalje u žitijama, potvrdi Sevastijan u čudesima: isceli od nemila Zou, ženu tamničara Nikostrata, nemu šest godina, i privede krštenju i nju i sav dom Nikostratov; isceli i dva bolesna sina Klavdija vojvode, i privede krštenju Klavdija i dom njegov; isceli od jedanaestogodišnje podagre i nogobolje Trankvilina, oca Markova i Markelinova, i privede ga krštenju, zajedno sa celim domom njegovim; isceli od iste bolesti i eparha rimskog Hromatija, i privede krštenju njega i sina njegovog Tivurtija.
Od svih njih, zbog vere u Hrista prva je postradala Sveta Zoa, koju su uhvatili na grobu apostola Petra gde se molila. Posle mučenja, bacili su je u reku Tibar. Tada Tivurtija uhvatiše, i sudija postavi pred njega žar govoreći mu, da izbere život ili smrt, to jest ili da baci tamjan i pokadi idolima, ili da sam stane bos na žar. Sveti Tivurtije prekrsti se i stade bosonog na žar, i osta nepovređen. Potom je posečen mačem;
Nikostrat je ubijen motkom, Trankvilijan potopljen u vodu, Marko i Markelin su mučeni i kopljima izbodeni.
Tada je Sevastijan izveden pred cara Dioklecijana. Car mu je zamerio za izdaju, no on reče:
- Ja se svagda molim Hristu mome za zdravlje tvoje i za mir carstva Rimskog.
Car je naredio da ga golog strelama streljaju. Vojnici su ga boli strelama sve dok mu celo telo nisu prekrili. I kad su svi pomislili da je mrtav, on se javio živ i potpuno zdrav. Tada su ga neznabošci ubili motkama. Postradao je 287. godine u vreme Dioklecijana.
Njegove čudotvorne mošti nalaze se na Krfu.
Rođen je u Rimu, gde mu je otac bio carski antipat.
Podsticao je Zorovavelja i Isusa sveštenika da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sveti Tirs se javio u viziji carici Pulheriji i preporučio joj, da sahrani mošti čerdeset mučenika do njegovih.
Kao mudar i duhovan čovek, Sveti Danilo je imao i politički uticaj, a naročito ga je poštovao car Lav koji je naredio da se napravi krov na stubu na kome je obitavao, kako bi ga spasao od smrzavanja.
Sva trojica su pogubljenja mačem.
Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Ageja po starom kalendaru, Sećanje na 14.000 nevine dece po novom. Katolici slave Svetog Tomu Beketa, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Podsticao je Zorovavelja i Isusa sveštenika da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
