U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog mučenika Sevastijana.
Rodio se u Italiji, u Milanu.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Bio je pritajeni hrišćanin i redovnoo se molio Bogu. Bio je veoma častan, pravičan i milostiv pa su ga i vojnici koji je bio nadređeni, veoma voleli.
Kad god je mogao, spasavao je hrišćane, a kad mu to nije uspevalo, hrabrio ih je da ginu za Hrista.
"Dva brata Marka i Markelina, koji behu u tamnici zbog Hrista i već na ivici da se odreknu Hrista i poklone idolima, Sevastijan utvrdi u veri i ohrabri za mučeništvo. Kada im govoraše da se ne boje smrti za Hrista, lice njegovo prosvetli se i svi videše lice njegovo svetlo kao lice angela Božjeg", piše u žitijama.
Svoje reči, navodi se dalje u žitijama, potvrdi Sevastijan u čudesima: isceli od nemila Zou, ženu tamničara Nikostrata, nemu šest godina, i privede krštenju i nju i sav dom Nikostratov; isceli i dva bolesna sina Klavdija vojvode, i privede krštenju Klavdija i dom njegov; isceli od jedanaestogodišnje podagre i nogobolje Trankvilina, oca Markova i Markelinova, i privede ga krštenju, zajedno sa celim domom njegovim; isceli od iste bolesti i eparha rimskog Hromatija, i privede krštenju njega i sina njegovog Tivurtija.
Od svih njih, zbog vere u Hrista prva je postradala Sveta Zoa, koju su uhvatili na grobu apostola Petra gde se molila. Posle mučenja, bacili su je u reku Tibar. Tada Tivurtija uhvatiše, i sudija postavi pred njega žar govoreći mu, da izbere život ili smrt, to jest ili da baci tamjan i pokadi idolima, ili da sam stane bos na žar. Sveti Tivurtije prekrsti se i stade bosonog na žar, i osta nepovređen. Potom je posečen mačem;
Nikostrat je ubijen motkom, Trankvilijan potopljen u vodu, Marko i Markelin su mučeni i kopljima izbodeni.
Tada je Sevastijan izveden pred cara Dioklecijana. Car mu je zamerio za izdaju, no on reče:
- Ja se svagda molim Hristu mome za zdravlje tvoje i za mir carstva Rimskog.
Car je naredio da ga golog strelama streljaju. Vojnici su ga boli strelama sve dok mu celo telo nisu prekrili. I kad su svi pomislili da je mrtav, on se javio živ i potpuno zdrav. Tada su ga neznabošci ubili motkama. Postradao je 287. godine u vreme Dioklecijana.
Njegove čudotvorne mošti nalaze se na Krfu.
Rođen je u Rimu, gde mu je otac bio carski antipat.
Podsticao je Zorovavelja i Isusa sveštenika da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Bio je prinuđen da se od gonitelja krije čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama.
Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Atanasija Velikog po novom i Prepodobnog Pahomija Velikog po starom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Izidora, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Bio je prinuđen da se od gonitelja krije čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeremiju po starom i Svetog mučenika Isidora po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Spasovo (Spasovdan), dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Srce mladog sveštenika nije izdržalo postoperativni period.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
