Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Vest o kraju ovozemaljskog puta prote Srboljuba Kaplarevića došla je tiho, onako kako obično dolaze vesti o ljudima koji su život proveli ne tražeći pažnju, već služeći. U nedelju 28. decembra 2025, u Gospodu se upokojio sveštenik čije je ime decenijama bilo u vezi s parohijama, hramovima i vernicima kojima je prilazio bez distance, s pastirskom odgovornošću i ljudskom blizinom.
Prota Srboljub Kaplarević rođen je 7. maja 1958. u Zlatarima kod Brusa, u porodici Miljojka i Milosave. Iz tog mirnog, planinskog kraja poneo je skromnost i postojanost, koje su kasnije postale prepoznatljive crte njegovog svešteničkog lika. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom mestu, a bogoslovski put započeo je u Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu, koju je, usled tadašnjih okolnosti, završio u Beogradu. Taj put, započet u Prizrenu, simbolično je odredio njegov životni smer: služenje Crkvi bez obzira na promene, iskušenja i selidbe.
U brak sa Slavicom Tasić stupio je 28. oktobra 1979, zasnovavši porodicu u kojoj se rodilo dvoje dece. Samo nekoliko nedelja kasnije, započeo je i svešteničku službu. U čin đakona rukopoložen je 11. novembra 1979. u Manastiru Sretenja Gospodnjeg u Ovčar Banji, a već narednog dana, 12. novembra, u Manastiru Žiča primio čin sveštenika rukom tadašnjeg episkopa žičkog Stefana. Taj brzi sled događaja svedočio je o spremnosti mladića koji je znao kome i čemu daje svoj život.
Prvu parohijsku službu obavljao je u Trnavi kod Raške, potom u Trnavcima kod Aleksandrovca. Godine 1995. kanonski je primljen u Eparhiju nišku i postavljen na prvu blačku parohiju, gde je ostavio dubok i trajan trag. Vernici su u njemu prepoznavali sveštenika koji je znao da sasluša, posavetuje bez osude i služi bez žurbe. Po blagoslovu episkopa niškog Jovana 1. jula 2014. premešten je na brestovačku parohiju, a od 2015. obavljao je i dužnost paroha velikoplanskog u Arhijerejskom namesništvu topličkom. Tu je službovao sve do 2022, kada odlazi u mirovinu, formalno se povukavši, ali nikada suštinski udaljivši se od Crkve.
Sveštenička služba prote Srboljuba odvijala se tamo gde se vera živi svakodnevno: u parohijskim hramovima, u domovima vernika, radostima krštenja i venčanja, ali i tišini opela i molitava za upokojene. Upravo u toj tišini ostaje i njegov trag.
Opelo novoupokojenom slugi Božjem biće služeno u utorak, 30. decembra 2025, u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Blacu, s početkom u 12 časova. Verni narod, rodbina i prijatelji oprostiće se od sveštenika koji je svoj život pretvorio u dugotrajnu, nenametljivu propoved - onu koja se ne pamti po rečima, već po delu.
Prof. dr Borivoj Anđelković radio je za Srpsku pravoslavnu crkvu kao za svoj drugi dom, ostavljajući velika dela koja će nadživeti svaku biografiju.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
Veroučitelj koga su deca obožavala, iznenada je usnuo u Gospodu – objavljeno kada će biti opelo i sahrana.
Blaženopočivši arhimandrit Kosma posvetio je svoj život obnovi manastira Stomio i očuvanju nasleđa Svetog Pajsija, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika širom sveta.
U manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice sabrali su se monaštvo, sveštenstvo i blagoverni narod da se poklone i pomole za dušu preminule monahinje, koja je svoj život posvetila veri, ljubavi i služenju Bogu.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Posle dugog čekanja i bezbrojnih obraćanja, gradska skupština je konačno donela odluku kojom je ispunjena višegodišnja želja stanovnika podgoričkog naselja Konik.
Porodice Manigoda i Kuribak dobijaju sredstva za obnovu kuća i alate, dok deo donacije rešava decenijski problem puta prema selu Dobrigošće.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Dok se jedni pravdaju da "samo prate", a drugi sa visine osuđuju, sveštenik razbija lažnu podelu i pokazuje kako rijaliti programi utiču na savest, navike i unutrašnji život.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
