Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Bogojavljenje, jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji ima duboko teološko i duhovno značenje.
Bogojavljenje se slavi u znak sećanja na krštenje Isusa Hrista u reci Jordan, kada se, prema hrišćanskom učenju, Bog prvi put javio ljudima u punoći Svete Trojice – glasom Boga oca, Sinom koji se krštava i Svetim duhom koji silazi u obliku goluba.
Praznik Bogojavljenja tradicionalno je povezan sa velikim osvećenjem vode (jednim od dva u toku godine), koja se smatra izvorom blagoslova i duhovnog očišćenja.
Upravo iz te simbolike proistekao je i običaj koji danas okuplja veliki broj vernika i posmatrača – plivanje za Časni krst.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
Iako se u javnosti često pogrešno tumači da će onoga ko prvi dopliva do krsta pratiti sreća tokom cele godine, teolozi ističu da suština ovog čina nema magijski karakter, već duboko duhovno značenje.
Teolog Marko Radaković objašnjava da plivanje za Časni krst ima svoje korene u ranoj hrišćanskoj tradiciji.
- Ranije su osobe koje su se spremale za krštenje, oglašeni, bile krštene na Krstovdan, kako bi se na Bogojavljenje pričestile. Plivanje za Časni krst podseća na prve hrišćane koji su krštavani u rekama, jezerima itd. - objasnio je Radaković na svom Fejsbuk profilu.
Prema njegovim rečima, plivanje predstavlja i mali, ali snažan prikaz hrišćanskog podviga.
- Za Krst je potrebna hrabrost i spremnost, odvažnost i sposobnost, ali pre svega ljubav i požrtvovanje. Svi hrišćani, kao krstonosci, pozvani su da pomeraju svoje granice naviše, ka Gore (Bogu p.a) - naglasio je on.
Zbog toga, dodaje Radaković, u ovom činu ne bi trebalo da učestvuju oni koji ne razumeju njegovu simboliku i duhovnu težinu.
Samim tim, neprimereno je da plivanje za Časni krst bude shvaćeno kao nadmetanje, tradicija bez sadržaja ili prilika za dokazivanje.
Vernici pravoslavnih pomesnih crkava koje su prihvatile novi kalendar danas su proslavili Bogojavljenje. Događaj je upotpunjen kulturno-umetničkim programom u kojem su nastupili članovi folklorne sekcije Narodne biblioteke Merošina, kao i izvođač Anđela Stanković sa izvornim narodnim pesmama. Veoma brzo je postalo jasno da je nešto krenulo po zlu, kada je njen muž u panici uskočio u vodu. Sveti Teofan podseća da je tajna odnosa među osobama Trojice upravo u ovoj tajni Bogojavljenja postala jasna. Bog Otac govori sa neba, Bog Sin je prisutan kroz svoje krštenje, a Bog Duh Sveti silazi na Njega. Ovaj trenutak je takođe potvrda da je spasenje moguće jedino kroz Gospoda Isusa Hrista, uz blagodat Svetog Duha i po volji Boga Oca.
Religija.rs
Duhovna riznica
23:41 | 06.01.2025
DOK SU SRBI SLAVILI BADNJI DAN, NEKI PRAVOSLAVCI SU PLIVALI ZA ČASNI KRST: Grci, Bugari, Rumuni, Kiprani… tradicionalno skakali u hladnu vodu
Praznici i sveci
10:06 | 20.01.2025
MLADIĆI I JEDNA DEVOJKA ČUVARI PRAVOSLAVNE TRADICIJE: Pripadnik Žandarmerije prvi doplivao do Časnog krsta na Oblačinskom jezeru
Praznici i sveci
09:35 | 22.01.2025
VELIKA TRAGEDIJA NA BOGOJAVLJENJE: Ana se udavila tokom tradicionalnog bogojavljenskog kupanja i to pred očima porodice
Duhovna riznica
07:00 | 29.01.2025
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Priđite, potecimo umom gore i pogružimo se u sagledavanje tajni našeg spasenja pevajući"
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
