Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Dok se praznični krug oko Bogojavljenja polako zatvara, Crkva verne još jednom zaustavlja pred znakom Krsta - ne kao simbolom, već kao događajem. O smislu Krstovdana, njegovom mestu u bogoslužbenom poretku i neraskidivoj vezi sa Bogojavljenjem i praznikom Svetog Jovana Preteče i Krstitelja govorio je sveštenik Jovica Vukasović, službenik Eparhijskog upravnog odbora Mitropolije crnogorsko-primorske, u Temi jutra Radija Svetigore.
Otac Jovica je istakao da se Krstovdan, Bogojavljenje i praznik Svetog Jovana ne mogu posmatrati odvojeno, već kao jedna praznična celina. Kako je naveo, u postbožićnom periodu bogoslužbena tematika prirodno prelazi sa događaja Hristovog rođenja na događaj Njegovog krštenja na Jordanu.
- Praznik Krstovdan nas uvodi u događaj Hristovog krštenja i u potpunosti je usmeren ka Bogojavljenju, ali istovremeno nas podseća i na glavne događaje Hristovog dolaska, Krst i Vaskrsenje - kazao je otac Jovica, pojašnjavajući da upravo iz tog razloga Crkva uoči Bogojavljenja proslavlja Krstovdan.
Govoreći o bogoslužbenoj praksi, on je objasnio da se na Krstovdan, po pravilu tipika, najčešće služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, osim u slučajevima kada crkveni poredak propisuje drugačije. Kada Božić ili Bogojavljenje padaju u nedelju ili ponedeljak, Liturgija Svetog Vasilija Velikog služi se na sam dan praznika, dok se uoči, na Badnji dan ili Krstovdan, služi Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog.
Posebnu pažnju sveštenik Vukasović je posvetio i carskim časovima, karakterističnim za praznik Krstovdana. Reč je o bogosluženju koje obuhvata čitanja iz Starog i Novog zaveta, Apostola i Jevanđelja. Naziv „carski“ potiče iz vizantijskog perioda, jer je zbog značaja ovih časova njima prisustvovao i sam car. Ove godine, prema tipiku, carski časovi služe se ranije, a ne na sam dan praznika.
Otac Jovica je podsetio da je Krstovdan dan strogog posta, bez obzira na to u koji dan sedmice pada. Razlog za to je što je praznik posvećen Krstu i stradanju Gospoda Isusa Hrista.
- Kao što su sreda i petak, od najstarijih dana, najstariji post kod hrišćana (u sredu zato što je Juda izdao Spasitelja, a u petak zbog Njegovog Raspeća), tako je i ovaj praznik obavezan za post, bez obzira na dan u nedelji - kazao je on.
U nastavku razgovora osvrnuo se na osvećenje vode na Krstovdan i Bogojavljenje, ističući da između krstovdanske i bogojavljenske vodice nema suštinske razlike, jer se u oba slučaja vrši čin velikog vodoosvećenja.
- Ono što je za nas najvažnije jeste da se voda osvećuje pre svega radi našeg osvećenja korišćenjem, kako se kaže u molitvi, bilo pomazivanjem, pijenjem ili kropljenjem. U samom činu osvećenja naglašava se čemu služi ta voda i kako se koristi - istakao je sveštenik Jovica Vukasović i dodao da vernici nakon velikog vodoosvećenja u svoje domove nose manju količinu svete vode, koja se može koristiti tokom cele godine.
Bogojavljenjska vodica može biti uteha vernicima koji, zbog bolesti ili drugih razloga, nisu u mogućnosti da se pričeste, ali nikada ne može biti zamena za Sveto Pričešće. Svetu vodicu mogu koristiti isključivo kršteni vernici koji nemaju crkvenu zabranu, a ona služi za pomazivanje bolnih mesta i povremeno kropljenje doma, ukoliko sveštenik nije u mogućnosti da dođe u poseti.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”. U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka. Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu. Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
mitropolija.com
Krstovdan kao dan posta i duhovnog usmerenja
Osvećenje vode i njena primena u domu
Duhovna riznica
20:38 | 16.01.2026
NAJVEĆA ZABLUDA UOČI BOGOJAVLJENJA: Veroučiteljka Andrea Kereš otkriva gde ljudi greše u "nekrštenim danima"
Praznici i sveci
00:00 | 18.01.2026
DANAS JE VELIKI PRAZNIK I STROGI POST: Srpska pravoslavna crkva slavi zimski Krstovdan i Svete Teopemta i Teona
Praznici i sveci
07:00 | 18.01.2026
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SLAVI ZIMSKI KRSTOVDAN: Evo kako se danas posti
Praznici i sveci
10:12 | 18.01.2026
KAKO PRAVILNO OBELEŽITI KRSTOVDAN I BOGOJAVLJENJE: Evo šta je zaista važno, a šta nije obavezno u ove svete dane
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
U besedi za Nedelju bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja moć razvezuje najteže okove i vraća izgubljeni mir duši.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Uspomena na najuzvišeniji trenutak u životu Gospoda, krštenje Isusa Hrista, ove godine obeležena je smanjenim brojem vernika, ali sa nezamenjivom verom koja ne prestaje da svetli, uprkos ratnim dešavanjima koja potresaju Bliski istok.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Članovi ove čestite porodice živeli su posvećeni Bogu sve do kraja svog života. Živeli su i upokojili se u Gospodu u V veku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Grigorija Bogoslova po starom i Svetog Parfenija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Blaženog papu Pija IX, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok nisu odobravali strast, ali nisu ni osuđivali čoveka - njihova poruka iz 6. veka razbija današnje krajnosti i otkriva put o kome se retko govori.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Sveštenik Bojan Krstanović ukazuje da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
