Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Dok se praznični krug oko Bogojavljenja polako zatvara, Crkva verne još jednom zaustavlja pred znakom Krsta - ne kao simbolom, već kao događajem. O smislu Krstovdana, njegovom mestu u bogoslužbenom poretku i neraskidivoj vezi sa Bogojavljenjem i praznikom Svetog Jovana Preteče i Krstitelja govorio je sveštenik Jovica Vukasović, službenik Eparhijskog upravnog odbora Mitropolije crnogorsko-primorske, u Temi jutra Radija Svetigore.
Otac Jovica je istakao da se Krstovdan, Bogojavljenje i praznik Svetog Jovana ne mogu posmatrati odvojeno, već kao jedna praznična celina. Kako je naveo, u postbožićnom periodu bogoslužbena tematika prirodno prelazi sa događaja Hristovog rođenja na događaj Njegovog krštenja na Jordanu.
- Praznik Krstovdan nas uvodi u događaj Hristovog krštenja i u potpunosti je usmeren ka Bogojavljenju, ali istovremeno nas podseća i na glavne događaje Hristovog dolaska, Krst i Vaskrsenje - kazao je otac Jovica, pojašnjavajući da upravo iz tog razloga Crkva uoči Bogojavljenja proslavlja Krstovdan.
Govoreći o bogoslužbenoj praksi, on je objasnio da se na Krstovdan, po pravilu tipika, najčešće služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, osim u slučajevima kada crkveni poredak propisuje drugačije. Kada Božić ili Bogojavljenje padaju u nedelju ili ponedeljak, Liturgija Svetog Vasilija Velikog služi se na sam dan praznika, dok se uoči, na Badnji dan ili Krstovdan, služi Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog.
Posebnu pažnju sveštenik Vukasović je posvetio i carskim časovima, karakterističnim za praznik Krstovdana. Reč je o bogosluženju koje obuhvata čitanja iz Starog i Novog zaveta, Apostola i Jevanđelja. Naziv „carski“ potiče iz vizantijskog perioda, jer je zbog značaja ovih časova njima prisustvovao i sam car. Ove godine, prema tipiku, carski časovi služe se ranije, a ne na sam dan praznika.
Otac Jovica je podsetio da je Krstovdan dan strogog posta, bez obzira na to u koji dan sedmice pada. Razlog za to je što je praznik posvećen Krstu i stradanju Gospoda Isusa Hrista.
- Kao što su sreda i petak, od najstarijih dana, najstariji post kod hrišćana (u sredu zato što je Juda izdao Spasitelja, a u petak zbog Njegovog Raspeća), tako je i ovaj praznik obavezan za post, bez obzira na dan u nedelji - kazao je on.
U nastavku razgovora osvrnuo se na osvećenje vode na Krstovdan i Bogojavljenje, ističući da između krstovdanske i bogojavljenske vodice nema suštinske razlike, jer se u oba slučaja vrši čin velikog vodoosvećenja.
- Ono što je za nas najvažnije jeste da se voda osvećuje pre svega radi našeg osvećenja korišćenjem, kako se kaže u molitvi, bilo pomazivanjem, pijenjem ili kropljenjem. U samom činu osvećenja naglašava se čemu služi ta voda i kako se koristi - istakao je sveštenik Jovica Vukasović i dodao da vernici nakon velikog vodoosvećenja u svoje domove nose manju količinu svete vode, koja se može koristiti tokom cele godine.
Bogojavljenjska vodica može biti uteha vernicima koji, zbog bolesti ili drugih razloga, nisu u mogućnosti da se pričeste, ali nikada ne može biti zamena za Sveto Pričešće. Svetu vodicu mogu koristiti isključivo kršteni vernici koji nemaju crkvenu zabranu, a ona služi za pomazivanje bolnih mesta i povremeno kropljenje doma, ukoliko sveštenik nije u mogućnosti da dođe u poseti.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”. U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka. Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu. Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
mitropolija.com
Krstovdan kao dan posta i duhovnog usmerenja
Osvećenje vode i njena primena u domu
Duhovna riznica
20:38 | 16.01.2026
NAJVEĆA ZABLUDA UOČI BOGOJAVLJENJA: Veroučiteljka Andrea Kereš otkriva gde ljudi greše u "nekrštenim danima"
Praznici i sveci
00:00 | 18.01.2026
DANAS JE VELIKI PRAZNIK I STROGI POST: Srpska pravoslavna crkva slavi zimski Krstovdan i Svete Teopemta i Teona
Praznici i sveci
07:00 | 18.01.2026
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SLAVI ZIMSKI KRSTOVDAN: Evo kako se danas posti
Praznici i sveci
10:12 | 18.01.2026
KAKO PRAVILNO OBELEŽITI KRSTOVDAN I BOGOJAVLJENJE: Evo šta je zaista važno, a šta nije obavezno u ove svete dane
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete sveštenomučenike Makaveje po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Mihej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Maksimilijana Marije Kolbea, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetogorski starac govorio je o trenutku kada teret postane prevelik, a izlaz se ne traži u bekstvu, već u smirenju, veri i poverenju u Boga.
U vreme cara Antioha IV Epifana, porodica je odbila da prihvati idolopoklonstvo, a njihovo svedočanstvo vekovima ostaje primer istrajnosti, hrabrosti i poverenja u Boga.
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Poglavar Carigradske patrijaršije kritikovao Moskvu zbog delovanja u Africi, a patrijarha Porfirija zbog izostanka posete Carigradskoj patrijaršiji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Uspomena na najuzvišeniji trenutak u životu Gospoda, krštenje Isusa Hrista, ove godine obeležena je smanjenim brojem vernika, ali sa nezamenjivom verom koja ne prestaje da svetli, uprkos ratnim dešavanjima koja potresaju Bliski istok.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete sveštenomučenike Makaveje po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Mihej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Maksimilijana Marije Kolbea, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vreme cara Antioha IV Epifana, porodica je odbila da prihvati idolopoklonstvo, a njihovo svedočanstvo vekovima ostaje primer istrajnosti, hrabrosti i poverenja u Boga.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evdokima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Ipolit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Poncijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
