Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
U danima koji prethode velikom prazniku Bogojavljenja, među čak obrazovanim i emancipovanim ljudima i dalje kruži čuvena praznoverna tvrdnja: „Nekršteni dani su od Božića do Bogojavljenja, kada niko ne treba da se krštava, jer u tom periodu Hristos nije bio kršten.“ Za vernika koji razmišlja logično, ovo zvuči besmisleno, ali strah i sujeverje ipak opstaju.
Teološkinja i veroučiteljka Andrea Kereš razbija ovu zabludu jasnim i smirenim objašnjenjem:
- To što 7. januara slavimo Božić, a 9. januara Hristovo krštenje, ne znači da su se tih datuma ti događaji i desili., samo ih obeležavamo tada. Između Hristovog rođenja i krštenja nije prošlo 12 dana, nego 33 godine.
Dakle, period između Božića i Bogojavljenja nije „zabranjeno vreme“ za krštenje niti magijsko razdoblje kada svet stane. On je jednostavno period obeležavanja dva odvojena, ali duboko povezana događaja u Hristovom životu.
Narodno verovanje u ovim danima često ide toliko daleko da tvrdi: „U ovim danima je zemlja otvorena, mrtvi izlaze, a zajedno sa njima i razni demoni koji vladaju od trenutka kada padne mrak.“ Ili: „Tokom ovog perioda preko noći nikako ne treba izlaziti iz kuće.“
Andrea Kereš na ove tvrdnje reaguje sarkastično:
- Treća smena, jeste li čuli? Po opravdanje možete ići u vlaške krajeve.
Njena ironija jasno ukazuje koliko su ovakve tvrdnje apsurdne i koliko odudara moderna racionalnost od praznoverja koje još opstaje u pojedinim krugovima.
Na još jednu čestu narodnu „sigurnosnu preporuku“ "Onaj ko se usudi da putuje posle zalaska sunca, kaže predanje, neće dobro proći. A ako neko baš mora da izlazi, trebalo bi da sa sobom nosi beli luk, krst, ili neki oštar predmet", Andrea ironično dodaje:
- Jer ćemo oštrim predmetom pobediti demone.
Njena duhovita kritika otkriva koliko je ovakvo verovanje više komično nego opasno, ali i koliko često strah od nepoznatog utiče na ponašanje ljudi, čak i u 21. veku.
Umesto da se plašimo nepostojećih sila ili da sledimo praznoverne običaje iz prošlosti, pravoslavlje nas uči da Bogojavljenje slavimo sa radošću i verom, razumevajući simboliku Hristovog krštenja i otkrivajući Božiju prisutnost u svetu. Strah od „zlih dana“ ne pripada veri, već sujeverju, i nema mesta među onima koji žele da žive hrišćanski život oslonjen na znanje i istinu.
U svojoj knjizi, Sveti Teofan Zatvornik razmatra bogatstvo duhovnih i teoloških značenja Bogojavljenja, pružajući uputstva za dublje shvatanje ove svetinje i njenog značenja za duhovni život svakog vernika. Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Privatna arhiva
Kako dočekati Bogojavljenje bez straha
Duhovna riznica
06:30 | 19.01.2025
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: Bogojavljenje osvetljava tajnu odnosa Lica Prasvete Trojice
Duhovna riznica
09:59 | 12.01.2026
EVO ZAŠTO SE BOŽIĆ SLAVI DO 17. JANUARA: U ovom periodu Crkva zabranjuje čak i venčanja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iz ljubavi prema Hristu, Dionisije se odrekao dotadašnjeg položaja i ostavio porodični život kako bi se u potpunosti posvetio služenju Bogu.
Mitropolija Grevene Grčke pravoslavne crkve razrešila ga je dužnosti nakon prijave 43-godišnje žene, dok on negira da je zloupotrebio njene intimne snimke.
Prepoznavanje sopstvenih slabosti, prema pravoslavlju, jedan je od koraka na putu ka njihovom prevazilaženju.
Šest jaja, šest kašika šećera i šest kašika brašna dovoljno je za mekan biskvit sa omiljenim voćnim filom, bez komplikovanog merenja i dugog zadržavanja u kuhinji.
Admiral Džordž M. Vikof i novi komandant KFOR-a Robert Vergori posetili su Gračanicu, gde je mitropolit raško-prizrenski govorio o bezbednosti Srba i zaštiti svetinja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od 10. januara do Bogojavljenja traje vreme koje narodna tradicija povezuje sa prisustvom nečistih sila, dok teolozi i sveštenici ukazuju na značaj božićne radosti i duhovnog smisla ovog perioda.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Obeležavanjem tri praznika 14. januara, koje narod obično naziva Mali Božić, završava se božićni ciklus, a započinje nova godina nade i blagoslova. Pravoslavni vernici se sećaju Obrezanja Gospodnjeg, slave Svetog Vasilija Velikog i mole za mir i ljubav u danima koji dolaze.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka isticao je da prava zaštita novorođenčeta dolazi kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i sveti čin krštenja, a ne kroz praznoverje i narodne običaje.
Mitropolija Grevene Grčke pravoslavne crkve razrešila ga je dužnosti nakon prijave 43-godišnje žene, dok on negira da je zloupotrebio njene intimne snimke.
Prepoznavanje sopstvenih slabosti, prema pravoslavlju, jedan je od koraka na putu ka njihovom prevazilaženju.
Tumačeći prvi psalam, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se mudrost ne meri samo znanjem i kako nas nesklad sa voljom Božjom može odvesti u greh.
Reči blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla otkrivaju zašto sujeta i gordost dovode do nesporazuma i kako da sačuvamo unutrašnji mir čak i kada nas drugi provociraju.
Iz ljubavi prema Hristu, Dionisije se odrekao dotadašnjeg položaja i ostavio porodični život kako bi se u potpunosti posvetio služenju Bogu.
Prepoznavanje sopstvenih slabosti, prema pravoslavlju, jedan je od koraka na putu ka njihovom prevazilaženju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Tumačeći prvi psalam, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se mudrost ne meri samo znanjem i kako nas nesklad sa voljom Božjom može odvesti u greh.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete Kiprijana Justinu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Lukijana Antiohijskog. Katolička crkva proslavlja Svetu Tereziju Avilsku, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Kanonsko pravo precizno uređuje prenos vlasti posle smrti ili ostavke pape, ali šta se događa kada poglavar Katoličke crkve privremeno nije u stanju da obavlja svoje dužnosti?
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
