DANAS SU POČELI NEKRŠTENI DANI: Treba li se sada posebno čuvati zlih sila ili se radovati?

Danas su započeli nekršteni dani, period koji traje od 10. januara do Bogojavljenja i vekovima unazad nosi sa sobom specifičnu mešavinu narodnih verovanja, crkvenih učenja i kulturnih tradicija. Ovo vreme se, prema narodnom predanju, smatra periodom posebne duhovne pažnje, ali i velikog opreza.

Etnolog Jelena Milićević iz Centra za negovanje tradicije objašnjava značaj ovog perioda iz perspektive narodnih običaja:

- Ušli smo u nekrštene dane, oni traju posle trećeg dana Božića, odnosno od 10. januara, pa sve do Bogojavljenja. To su izuzetno tabuisani dani, kada Isus nije bio kršten i po narodnom verovanju skupljaju se razne nečiste sile, pa se iz tog razloga ne izlazi napolje po mraku.

RINA

 

Međutim, teološki pogled na Nekrštene dane dodaje drugačiji kontekst. Teolog Nebojša Lazić istakao je da je ovaj period više povezan s narodnim običajima nego sa zvaničnim crkvenim učenjima. Teolog Nebojša Lazić osvetljava ovu temu sa crkvenog aspekta i daje širu sliku:

- U pitanju je period godine kada, po narodnom verovanju, Isus Hristos još uvek nije bio kršten, pa je tako nastao naziv Nekršteni dani. To se više vezuje za etimologiju i običaje nego za crkvena učenja. Postoje narodna i crkvena učenja. Mada, naravno, sva narodna učenja na našim prostorima imaju svoju osnovu negde u hrišćanstvu - istakao je Lazić i dodao da je više reč o sujeverju nego o osnovnim postulatima vere:

- Gospod Isus Hristos nije kršten desetog dana života, već u svojoj tridesetoj godini, kako nam kaže Jevanđelje. Krstio ga je Sveti Jovan Krstitelj.

Printscreen/TV Happy

 

Sam naziv nekršteni dani, prema rečima teologa, potiče od narodnog verovanja i specifičnih okolnosti života naših predaka:

- Naši preci su u ovom periodu godine mahom bili zavejani u kući, dan je kraći. Sve to ima jedan psihološki osnov, gde se kod ljudi razvio osećaj da postoje demoni. Narod je zbog tih specifičnih okolnosti života ustalio verovanje da se tokom nekrštenih dana demoni skupljaju po grobljima - zaključuje teolog Lazić

Sveštenik crkve Svetog Ilije u Mirjevu, otac Borislav Petrić, nudi duhovni pogled na ovo vreme, ukazujući na njegovu posebnost i radost.

- Proslavili smo Božić kroz tri dana praznovanja i sada nastupa period do Bogojavljenja koji je zapravo produžena radost. Zbog toga nekim privatnim stvarima ne bismo trebali da pomutimo ovu veliku radost koju Crkva proslavlja - kaže otac Borislav i dodaje:

- U ovim danima koji predstoje ne možemo da vršimo krštenja i venčanja bez posebne molbe. U tom smislu su ovi dani „nekršteni“. Oni su posebni i zbog toga što se ovim danima ne posti, što ukazuje na produžetak božićne radosti. Kada je reč o „Nekrštenim danima“, sve ostalo je vezano za naše običaje koji su nekada lepi, kao za Badnje veče ili Vaskrs, a nekada su čudni, pa čak i teški. Nekada i nerazumljivi.

Printscreen/Youtube/Republika News

 

Otac Borislav dalje kaže da je u svakom verovanju postojalo nešto što je za ljude tog vremena bilo istinito:

- Međutim, mi danas više ne živimo tim životom i nema potrebe da se vraćamo običajima koji su potpuno nelogični, teški, pa i štetni. Ne treba se opterećivati onim šta se piše po nekim portalima, nego treba živeti život pun radosti i tako dočekati Bogojavljenje - poručuje otac Borislav.

Ova različita tumačenja jasno pokazuju kako nekršteni dani stoje na raskrsnici narodnog predanja i duhovnih učenja. Dok jedni naglašavaju tabuizirane običaje i sujeverja, Crkva nas poziva da ovaj period doživimo kao vreme produžene božićne radosti i duhovne pažnje. Nekršteni dani nas podsećaju na bogatstvo srpske tradicije, ali i na potrebu da duhovnu suštinu uvek stavimo ispred običajnih formi.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara