Razmišljanja Svetog Pajsija Atonskog o duhovnoj budnosti i smirenju vode nas ka dubljem razumevanju Hristovog Rođenja i poruke pastira koji su prvi ugledali Božansko svetlo.
Badnje veče u pravoslavlju nosi duboku simboliku i predstavlja trenutak kada se zemaljsko i nebesko susreću u iščekivanju Rođenja Hristovog. To je noć ispunjena svetlom vere, tišinom smirenja i molitvom koja nas priprema da dočekamo dolazak Spasitelja.
Tradicija i običaji Badnje večeri podsećaju nas na pastire koji su, bdijući u noći, prvi primili vest o rođenju Hrista. U isto vreme, ova sveta noć poziva svakog od nas na budnost srca i uma, kako bismo prepoznali Božanski trenutak i otvorili svoja srca za Njegovu ljubav i milost.
U ovakvom duhovnom raspoloženju nastavljamo razmišljanja Starca Pajsija, koji nas svojim rečima vodi ka dubljem razumevanju Božanskog Rođenja. Starac posebno ističe Bdenje na Badnje veče. On naglašava da je ova noć jedinstvena i da je ne treba provoditi u snu. Kao primer navodi pastire koji su bdeli na poljima čuvajući svoje ovce i koji su udostojeni da vide Hrista.
Shutterstock
Ova budnost, ne samo telesna nego i duhovna, omogućava nam da se približimo velikoj tajni Božanskog ovaploćenja. Reči njegove majke, „Večeras samo Jevreji spavaju,“ naglašavaju značaj duhovne budnosti i učešća u prazniku. Pastiri su bili prvi koji su doživeli Rođenje Hristovo jer su imali slobodan i otvoren duh za Božansko.
Starac Pajsije sa dubokim emocijama opisuje skromne uslove u kojima se rodio Hristos u pećini u Vitlejemu. Presveta Bogorodica i Josif nisu pronašli mesto u gostionicama, pa su završili u pećini, gde su životinje nalazile utočište. Vol i magarac svojim dahom zagrevali su Bogomladenca, pokazujući krajnje smirenje i jednostavnost koja obeležava dolazak Spasitelja na svet.
Starac podseća na reči proroka Isaije: „Bik poznaje vlasnika svoga i magarac jasle gospodara svoga,“ ističući da su čak i životinje prepoznale veličanstvo Božije, dok su mnogi ljudi ostali ravnodušni.
Badnje veče nas podseća da se Bog rađa u smirenju i tišini, daleko od raskoši ovoga sveta, i da samo budni duh može primiti veličanstvenu tajnu Njegovog dolaska. Zato neka naše duhovno bdjenje bude most između zemaljskog i nebeskog, da bismo, poput pastira, i mi postali dostojni da vidimo svetlost Hrista i oslušnemo pesmu anđela.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Povodom najradosnijeg praznika Božića sveštenik Marko Jeftić je za čitaoce portala religija.rs odgovorio je na najčešća pitanja sa kojima se susreći vernici.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Srednjovekovni rukopis Srpske pravoslavne crkve, koji se više od šest vekova koristi u liturgiji, našao se u središtu spora nakon odluke Komisije BiH da ga proglasi državnom baštinom.
U čestitki povodom Obretenja moštiju Prepodobnog Sergija Radonješkog, patrijarh srpski istakao je njegov značaj kao duhovnog uzora i pozvao na jedinstvo, ljubav i prevazilaženje podela.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Atanasija Atonskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Emilijan. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bruna iz Segnija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na dan njegovog praznika vernici se sećaju svetitelja koji je kroz molitvu, smirenje i istrajnost osnovao Veliku Lavru na Svetoj Gori i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavnog monaštva.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
