Razmišljanja Svetog Pajsija Atonskog o duhovnoj budnosti i smirenju vode nas ka dubljem razumevanju Hristovog Rođenja i poruke pastira koji su prvi ugledali Božansko svetlo.
Badnje veče u pravoslavlju nosi duboku simboliku i predstavlja trenutak kada se zemaljsko i nebesko susreću u iščekivanju Rođenja Hristovog. To je noć ispunjena svetlom vere, tišinom smirenja i molitvom koja nas priprema da dočekamo dolazak Spasitelja.
Tradicija i običaji Badnje večeri podsećaju nas na pastire koji su, bdijući u noći, prvi primili vest o rođenju Hrista. U isto vreme, ova sveta noć poziva svakog od nas na budnost srca i uma, kako bismo prepoznali Božanski trenutak i otvorili svoja srca za Njegovu ljubav i milost.
U ovakvom duhovnom raspoloženju nastavljamo razmišljanja Starca Pajsija, koji nas svojim rečima vodi ka dubljem razumevanju Božanskog Rođenja. Starac posebno ističe Bdenje na Badnje veče. On naglašava da je ova noć jedinstvena i da je ne treba provoditi u snu. Kao primer navodi pastire koji su bdeli na poljima čuvajući svoje ovce i koji su udostojeni da vide Hrista.
Shutterstock
Ova budnost, ne samo telesna nego i duhovna, omogućava nam da se približimo velikoj tajni Božanskog ovaploćenja. Reči njegove majke, „Večeras samo Jevreji spavaju,“ naglašavaju značaj duhovne budnosti i učešća u prazniku. Pastiri su bili prvi koji su doživeli Rođenje Hristovo jer su imali slobodan i otvoren duh za Božansko.
Starac Pajsije sa dubokim emocijama opisuje skromne uslove u kojima se rodio Hristos u pećini u Vitlejemu. Presveta Bogorodica i Josif nisu pronašli mesto u gostionicama, pa su završili u pećini, gde su životinje nalazile utočište. Vol i magarac svojim dahom zagrevali su Bogomladenca, pokazujući krajnje smirenje i jednostavnost koja obeležava dolazak Spasitelja na svet.
Starac podseća na reči proroka Isaije: „Bik poznaje vlasnika svoga i magarac jasle gospodara svoga,“ ističući da su čak i životinje prepoznale veličanstvo Božije, dok su mnogi ljudi ostali ravnodušni.
Badnje veče nas podseća da se Bog rađa u smirenju i tišini, daleko od raskoši ovoga sveta, i da samo budni duh može primiti veličanstvenu tajnu Njegovog dolaska. Zato neka naše duhovno bdjenje bude most između zemaljskog i nebeskog, da bismo, poput pastira, i mi postali dostojni da vidimo svetlost Hrista i oslušnemo pesmu anđela.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Povodom najradosnijeg praznika Božića sveštenik Marko Jeftić je za čitaoce portala religija.rs odgovorio je na najčešća pitanja sa kojima se susreći vernici.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Pastor Mark Berns poručuje da uništavanje hramova nije samo politički čin, već i udar na samog Boga u ljudima, te poziva hrišćane širom sveta da se ujedine protiv zla koje razara Ukrajinu.
Dok policija istražuje ko je zapalio Reformatsku crkvu i ispisao jezive pretnje Mađarima, Viktor Orban šalje oštru poruku Kijevu, a vernici se pitaju da li će mir ikada zavladati ranjenim Zakarpatjem.
Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Uz molitvu, post, pokajanje i nesebičnu ljubav prema bližnjima, priprema za rođenje Hristovo postaje vreme duhovnog preobraženja i obnove vere. Otkrijte kako vam saveti duhovnih autoriteta mogu pomoći da ovaj dan dočekate sa radošću i mirom u srcu.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
Svetitelj koji je rođen nem, a progovorio je tek kada su ga pričestili, kasnije je postao jedan od najvećih branilaca pravoslavne vere i tvorac Velikog kanona Bogorodici.
Veliki ruski svetitelj osvetljava istinu koja menja sudbine: kako blagorodnost i unutrašnji mir mogu da izleče duše, obnove odnose i donesu snagu u najtežim trenucima života
Dvojica muškaraca ušla su u Sabornu crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Tuzli, pod izgovorom molitve, a iza sebe ostavili su sliku oskrnavljenih svetinja i dubokog bola među vernim narodom.
