Razmišljanja Svetog Pajsija Atonskog o duhovnoj budnosti i smirenju vode nas ka dubljem razumevanju Hristovog Rođenja i poruke pastira koji su prvi ugledali Božansko svetlo.
Badnje veče u pravoslavlju nosi duboku simboliku i predstavlja trenutak kada se zemaljsko i nebesko susreću u iščekivanju Rođenja Hristovog. To je noć ispunjena svetlom vere, tišinom smirenja i molitvom koja nas priprema da dočekamo dolazak Spasitelja.
Tradicija i običaji Badnje večeri podsećaju nas na pastire koji su, bdijući u noći, prvi primili vest o rođenju Hrista. U isto vreme, ova sveta noć poziva svakog od nas na budnost srca i uma, kako bismo prepoznali Božanski trenutak i otvorili svoja srca za Njegovu ljubav i milost.
U ovakvom duhovnom raspoloženju nastavljamo razmišljanja Starca Pajsija, koji nas svojim rečima vodi ka dubljem razumevanju Božanskog Rođenja. Starac posebno ističe Bdenje na Badnje veče. On naglašava da je ova noć jedinstvena i da je ne treba provoditi u snu. Kao primer navodi pastire koji su bdeli na poljima čuvajući svoje ovce i koji su udostojeni da vide Hrista.
Shutterstock
Ova budnost, ne samo telesna nego i duhovna, omogućava nam da se približimo velikoj tajni Božanskog ovaploćenja. Reči njegove majke, „Večeras samo Jevreji spavaju,“ naglašavaju značaj duhovne budnosti i učešća u prazniku. Pastiri su bili prvi koji su doživeli Rođenje Hristovo jer su imali slobodan i otvoren duh za Božansko.
Starac Pajsije sa dubokim emocijama opisuje skromne uslove u kojima se rodio Hristos u pećini u Vitlejemu. Presveta Bogorodica i Josif nisu pronašli mesto u gostionicama, pa su završili u pećini, gde su životinje nalazile utočište. Vol i magarac svojim dahom zagrevali su Bogomladenca, pokazujući krajnje smirenje i jednostavnost koja obeležava dolazak Spasitelja na svet.
Starac podseća na reči proroka Isaije: „Bik poznaje vlasnika svoga i magarac jasle gospodara svoga,“ ističući da su čak i životinje prepoznale veličanstvo Božije, dok su mnogi ljudi ostali ravnodušni.
Badnje veče nas podseća da se Bog rađa u smirenju i tišini, daleko od raskoši ovoga sveta, i da samo budni duh može primiti veličanstvenu tajnu Njegovog dolaska. Zato neka naše duhovno bdjenje bude most između zemaljskog i nebeskog, da bismo, poput pastira, i mi postali dostojni da vidimo svetlost Hrista i oslušnemo pesmu anđela.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Povodom najradosnijeg praznika Božića sveštenik Marko Jeftić je za čitaoce portala religija.rs odgovorio je na najčešća pitanja sa kojima se susreći vernici.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor 79 Svetih apostola po starom kalendaru i Prepodobnog Antonija Velikog po novom, dok katolici proslavljaju Svetog Antuna (Antonija), a muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
