Razmišljanja Svetog Pajsija Atonskog o duhovnoj budnosti i smirenju vode nas ka dubljem razumevanju Hristovog Rođenja i poruke pastira koji su prvi ugledali Božansko svetlo.
Badnje veče u pravoslavlju nosi duboku simboliku i predstavlja trenutak kada se zemaljsko i nebesko susreću u iščekivanju Rođenja Hristovog. To je noć ispunjena svetlom vere, tišinom smirenja i molitvom koja nas priprema da dočekamo dolazak Spasitelja.
Tradicija i običaji Badnje večeri podsećaju nas na pastire koji su, bdijući u noći, prvi primili vest o rođenju Hrista. U isto vreme, ova sveta noć poziva svakog od nas na budnost srca i uma, kako bismo prepoznali Božanski trenutak i otvorili svoja srca za Njegovu ljubav i milost.
U ovakvom duhovnom raspoloženju nastavljamo razmišljanja Starca Pajsija, koji nas svojim rečima vodi ka dubljem razumevanju Božanskog Rođenja. Starac posebno ističe Bdenje na Badnje veče. On naglašava da je ova noć jedinstvena i da je ne treba provoditi u snu. Kao primer navodi pastire koji su bdeli na poljima čuvajući svoje ovce i koji su udostojeni da vide Hrista.
Shutterstock
Ova budnost, ne samo telesna nego i duhovna, omogućava nam da se približimo velikoj tajni Božanskog ovaploćenja. Reči njegove majke, „Večeras samo Jevreji spavaju,“ naglašavaju značaj duhovne budnosti i učešća u prazniku. Pastiri su bili prvi koji su doživeli Rođenje Hristovo jer su imali slobodan i otvoren duh za Božansko.
Starac Pajsije sa dubokim emocijama opisuje skromne uslove u kojima se rodio Hristos u pećini u Vitlejemu. Presveta Bogorodica i Josif nisu pronašli mesto u gostionicama, pa su završili u pećini, gde su životinje nalazile utočište. Vol i magarac svojim dahom zagrevali su Bogomladenca, pokazujući krajnje smirenje i jednostavnost koja obeležava dolazak Spasitelja na svet.
Starac podseća na reči proroka Isaije: „Bik poznaje vlasnika svoga i magarac jasle gospodara svoga,“ ističući da su čak i životinje prepoznale veličanstvo Božije, dok su mnogi ljudi ostali ravnodušni.
Badnje veče nas podseća da se Bog rađa u smirenju i tišini, daleko od raskoši ovoga sveta, i da samo budni duh može primiti veličanstvenu tajnu Njegovog dolaska. Zato neka naše duhovno bdjenje bude most između zemaljskog i nebeskog, da bismo, poput pastira, i mi postali dostojni da vidimo svetlost Hrista i oslušnemo pesmu anđela.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Povodom najradosnijeg praznika Božića sveštenik Marko Jeftić je za čitaoce portala religija.rs odgovorio je na najčešća pitanja sa kojima se susreći vernici.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Uz molitvu, post, pokajanje i nesebičnu ljubav prema bližnjima, priprema za rođenje Hristovo postaje vreme duhovnog preobraženja i obnove vere. Otkrijte kako vam saveti duhovnih autoriteta mogu pomoći da ovaj dan dočekate sa radošću i mirom u srcu.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
