Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Zima ulazi tiho, kao senka koja se spušta na polja i ulice. Dani postaju kraći, noći sve duže, a čovek u sebi oseća nasušnu potrebu za svetlošću koja nije od ovoga sveta. U tom ritmu prirode Crkva nam daruje Božićni post – vreme koje nije strogo, ali je duboko. On nije težak podvig, već nežna priprema, kao kada domaćin polako čisti i ukrašava kuću za dolazak dragocenog gosta.
Božićni post je put kroz tišinu ka radosti. On nas uči da u hladnoći zime pronađemo toplinu duše, da u tami dana otkrijemo Svetlost koja se rađa u pećini Vitlejema. Nije to post koji lomi, već post koji gradi. Umesto da ga posmatramo kao niz zabrana, možemo ga razumeti kao umetnost pripreme duše za susret sa Hristom. Kao što se u tišini doma čuje korak koji najavljuje dolazak, tako i u tišini posta osećamo korak Hrista Koji dolazi.
Za razliku od Velikog posta, koji je strog i izrazito pokajnički, Božićni post nosi posebnu nežnost. Njegova pravila su pomoćna sredstva koja služe glavnoj svrsi – unutrašnjem miru i usredsređivanju, a ne cilj sama po sebi. Ovaj post nas poziva da usporimo i utišamo se kako bismo mogli da čujemo dolazak Hristov. Božićni post je predvorje radosti, prostor u kome se već naslućuje pesma anđela, još tiho, kao kroz vrata koja se tek odškrinjuju.
Ako je post umetnost, onda se njegova najveća lepota danas otkriva upravo u 21. veku. Naša najveća glad više nije glad za hranom, već glad za tišinom. Zato se prava priprema meri postom uma i srca. Dok spoljašnji svet naglo ubrzava zbog prednovogodišnje komercijalne groznice, Božićni post nas poziva na svesno usporavanje – a to je možda i najveći podvig našeg vremena.
Uzdržavanje se ne tiče samo hrane; ono podrazumeva i uzdržavanje od mentalnog prejedanja: beskrajnog skrolovanja, bujice vesti i neprestanog prosuđivanja tuđih života na društvenim mrežama. Digitalni post oslobađa prostor u duši da u nju može da uđe nešto veće. Ipak, najveći post je u odricanju od osude, jer osuda najteže ranjava. Mnogo su važniji ljubav koja prašta i milost koja zagreva od skromne trpeze. Crkva nas uči da Bog ne traži spoljašnji podvig, već čoveka ispunjenog dobrotom i milosrđem.
Posna trpeza ima svoj miris – miris sušenog voća, tamjana i drveta badnjaka – miris koji tiho nagoveštava da je Gost već blizu. A novac koji uštedimo na delikatesima pretvaramo u milosrđe: u topao obrok za nekoga kome je hladno, u igračku detetu kome je praznik inače prazan. Tako post prestaje da bude samo lični podvig i postaje ljubav prema bližnjem – najlepši ukras unutrašnje odaje čovekove duše.
Božićni post nije nastao slučajno. On je deo drevnog liturgijskog ritma koji nas vraća u vreme kada je celo čovečanstvo – od Adama pa do poslednjeg starozavetnog pravednika – iščekivalo Svetlost sveta.
Tokom ovih četrdeset dana i bogosluženja su ispunjena proročkim glasovima koji najavljuju Emanuila. U tišini posta slušamo Isaiju, Jeremiju, Danila… Slušamo žeđ praotaca za Mesijom. Post je hodočašće kroz Sveto pismo – vreme dubljeg čitanja i razmišljanja o obećanjima koja se ispunjavaju u Vitlejemskoj pećini.
Zato post i završavamo rečima proroka Isaije: „Narod koji hodi u tami videće svetlost veliku“ (Is. 9,2). Post nije teret, već svetiljka koja vodi kroz zimsku noć.
Vrhunac ove umetnosti pripreme jeste Badnji dan, 6. januar. To je najstroži dan posta – dan gotovo potpunog uzdržanja, dan kada se na nebu čeka prva zvezda.
Ta jednodnevna strogost nije slučajna. Ona je poslednja svesna priprema duše da bi radost Božića mogla da bude doživljena u punom obimu. Badnji dan simbolično vraća čoveka u hladnoću i siromaštvo Vitlejemske pećine, ali istovremeno pokazuje da se upravo u toj ogoljenosti rađa najveća toplina sveta.
Neka Badnji dan bude bajka i za najmlađe. Govorimo im o zvezdi koju čekamo, o badnjaku koji se najpre loži u čoveku, o tome kako i oni mogu da pripreme svoje malo biće za najlepši dolazak. Tako Božićni post postaje porodična umetnost i uči da je čekanje samo po sebi dar koji priprema za ispunjenje.
Božićni post je, dakle, mnogo više od pravila. On je stvaranje prostora za radost koja dolazi. U njegovoj nežnosti otkrivamo da duhovni život nije uvek borba, već ponekad i mirno iščekivanje.
Post se završava onda kada iščekivanje preraste u susret. Kada se tišina pretvori u anđeosku pesmu: „Slava na visini Bogu…“, kada hladnoća ustupi mesto toplini jasala, tada znamo da je umetnost pripreme uspela.
Jer istinski Božić počinje onda kada se Dete ne rodi samo u Vitlejemu pre dve hiljade godina, već i danas – u tišini čovekove nutrine.
Od Sampsona koji je pobedio hiljade neprijatelja, preko proroka Ilije koji je vaskrsavao mrtve, do Svetog Jovana Krstitelja – otkrijte tajnu četrdesetodnevnog posta i njegovu duhovnu snagu. Mitropolit mileševski ističe kako Hristovo učenje pomaže vernicima da prevaziđu pohlepu, sukobe i svakodnevne izazove. U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi. : Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Shutterstock
Badnji dan – trenutak kad se nebo čeka otvorenih očiju
Duhovna riznica
09:57 | 28.11.2025
NAJVEĆA ČUDA KOJA SU SE DEŠAVALA POSLE POSTA: Evo kako je kroz istoriju hrišćanstva uzdržanje pretvaralo obične ljude u junake
Aktuelno iz SPC
17:11 | 28.11.2025
“PRED NAMA JE VAŽAN ZADATAK”: Poruka vladike Atanasije na početku Božićnog posta
Duhovna riznica
09:35 | 29.11.2025
KAKO JE I KADA NASTAO BOŽIĆNI POST: Otac Slobodan otkriva kako je petodnevno uzdržanje preraslo u četrdesetodnevni post
Aktuelno iz SPC
20:05 | 29.11.2025
“ČOVEK JE ČOVEKU VUK”: Upozorenje vladike Sergija na početku Božićnog posta
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Kako pravilno doživeti Božićni post i kroz molitve, pokajanje i dobra dela doći do unutrašnjeg mira – paroh mladenovački, otac Marko nudi duhovnu podršku vernicima pred predstojeći praznik.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Sveto pričešće nije nagrada za besprekorne, nego lek i sila za one koji se bore, istakao je otac Dejan.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
