“ČOVEK JE ČOVEKU VUK”: Upozorenje vladike Sergija na početku Božićnog posta

Početak Božićnog posta svake godine donosi isti kalendarski datum, ali nikada istu unutrašnju spremnost ljudi da ga dočekaju. Negde između umora, brzine i preopterećenosti svakodnevicom, post često dočekujemo kao obavezu, a ne kao priliku. Upravo na tom mestu, gde čovek najčešće posustane, u poruci episkopa bihaćko-petrovačkog i rmanjskog Sergija pojavljuje se poziv na zaustavljanje, sabiranje rasutog bića i povratak onome što je suštinsko.

- Dočekujući početak posta koji nas nenametljivo uvodi u tajnu Rođenja Hristovog, otvorimo dveri sopstvenog srca za sve one od kojih su nas odvojili vreme, obaveze i raznorazni životni putevi i stranputice, kako bismo bar malo zastali, osvrnuli se iza sebe i oko sebe, da bismo ugledali Lik Hristov u sebi i bližnjima - istakao je vladika Sergije.

Nemanja Pančić

 

U ovim rečenicama vladika ne govori samo o crkvenom kalendaru, već o unutrašnjem rasporedu čoveka. Post, kako ga on vidi, nije izdvojeni period uzdržanja, već trenutak u kojem se prekida trka i otvara prostor za susret sa sobom i sa drugima. To je poziv da se obnovi ono što je potrošeno i izgubljeno u neumoljivoj svakodnevici.

Kada se trka zaustavi i pogled podigne ka Nebu

- Teško je, čini se, u vremenu koje nas nemilosrdno gazi, uspraviti oči k Nebu, zastati i pomoliti se, oslušnuti vapaj onih koji pate i postati rame za plakanje i ruka koja daje onima kojima treba, jer dani u kojima trajemo vode nas, sve zajedno, u jednu drugu izopačenu stvarnost u kojoj je čovek čoveku vuk - kazao je vladika.

Episkop bez ulepšavanja govori o atmosferi u kojoj ljudi žive, o pritisku, otuđenju i surovosti odnosa. U takvim okolnostima podvig posta ne postaje lakši, ali upravo zato dobija svoju posebnu težinu: jer se odvija uprkos svemu što čoveka gura u suprotnom pravcu.

"Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi"

- Hristos nam, u Jevanđelju po Mateju, poručuje: Evo, ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. Zato budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi (Mt 10, 16). Budimo mudri da bismo spoznali zamke u koje nas uvlači svet koji je obojen ratovima, pohlepom i gordošću, ali u svojoj dečjoj bezazlenosti sačuvajmo ljubav prema Bogu i svedočimo je u odnosu sa bližnjima - istakao je vladika Sergije.

Ova jevanđelska slika nije samo upozorenje, već i putokaz. Čovek je pozvan da vidi opasnosti sveta u kojem živi, ali i da u njemu ne izgubi čistoću srca. Mudrost i bezazlenost ovde stoje zajedno kao dva stuba hrišćanskog života.

SPC/Eparhija bihaćko-petrovačka

 

Post nije dijeta, već unutrašnji preobražaj

- Post je najmanje uzdržavanje od mrsne hrane, a njegova suština ogleda se u želji i sposobnosti svakog od nas da postane bolji i Bogu bliži nego što je do juče bio. Post je put popločan trudom i ukrašen ljubavlju, bez koje ovaj svet nije ništa drugo do tamnica naših darova.

Vladika jasno razdvaja spoljašnje i unutrašnje. Tanjir bez mrsne hrane ne znači mnogo ako srce ostaje tvrdo. Post bez ljubavi ostaje samo forma bez sadržaja.

Ruke Hristove uvek su širom raširene

- Rođeni smo da volimo, da budemo voljeni, da dajemo i da primamo, ali i da se kroz dela milosrđa i bratske ljubavi približimo jedni drugima; da se potrudimo, kao istinska braća, da izmireni sa sobom i sa onima oko sebe krenemo u susret Onome koji se radi nas i radi našeg spasenja ovaplotio i postao Čovek, da bismo Njime vaskrsnuli u Poslednji dan.

Ove reči vraćaju post u sferu odnosa, odnosa koji se obnavljaju, popravljaju i spasavaju. Dolazak Hristov ovde je prikazan kao lični poziv svakom čoveku na promenu načina postojanja.

- Ruke Hristove za nas su uvek širom raširene, Gospod nas čeka kao otac bludnog sina, da se pokajemo i krenemo Mu u susret i zagrljaj koji ne menja samo život pojedinca već čitav svet. U tom zagrljaju počiva naše spasenje, naš prelazak iz vremena u večnost, iz zla ovog sveta u večno dobro Višnjeg Jerusalima - rekao je episkop bihaćko-petrovački.

Ovaj deo poruke nosi snažnu utehu, ništa nije trajno izgubljeno dok postoji spremnost na povratak. Pokajanje se ne tumači kao slabost, već kao početak istinske slobode.

YT/ Телевизија Храм

 

- Vreme još uvek stoji pred nama, a post otvara dveri pokajanja. I zato iskoristimo četrdeset dana da se istinski pokajemo, da zamolimo za oprost one koje smo možda povredili ili razočarali, ali i da obiđemo one koji su ostavljeni i sami, da pomognemo onima kojima će naša pomoć biti dragocena, kao i da se obnove narušeni porodični odnosi.

"Ne čekajmo da se promene ljudi i okolnosti - menjajmo sebe"

Post ovde dobija sasvim konkretnu dimenziju: pomirenja, povratke, razgovore koji su predugo odlagani, tiha dela koja niko ne vidi, a sve menjaju.

- Ako ne znamo kojim putem treba da idemo, važno je prepoznati znakove pored puta, a tome nas uči Jevanđelje. Zato se iznova vratimo njegovim spasonosnim istinama, da bismo Bogomladenca Hrista dočekali kao Onoga čija je žrtvena ljubav jedini spas za čoveka i čovečanstvo.

Bez tog povratka izvoru, svi putokazi lako postaju pogrešni, a smer kretanja neprimetno vodi u prazninu.

- Ne čekajmo da se promene ljudi i okolnosti. Menjajmo sebe i time ćemo ispuniti ono što Gospod od nas očekuje.

U toj jednoj rečenici sabrana je cela logika hrišćanske odgovornosti: svet počinje da se menja tek onda kada čovek prestane da čeka druge.

Na kraju, episkop Sergije svoju poruku zaokružuje pastirskim blagoslovom:

- Želeći svima srećne, plodonosne i blagoslovene dane Božićnog posta, bratski, sinovski i očinski pozdravljam svu braću i sestre u Hristu Gospodu iz drevnog manastira Rmnja, u kojem stoluje ljubav Svetog oca Nikolaja, našeg nebeskog zaštitnika i pokrovitelja.

Iz ovih reči ne ostaje samo poruka o postu, već i jasna slika duhovnog puta koji ne počinje u jelovniku, već u srcu. Božićni post se, u ovoj poruci, pokazuje kao vreme povratka smislu, obnove odnosa i tihog, ali odlučnog okretanja ka dobru koje još uvek čeka da bude izabrano.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara