Reči igumana manastira Podmaine o božićnom postu ruše privid sigurnosti i otvaraju pitanje izbora - između praznog života i života koji kroz pokajanje, Crkvu i duhovnu borbu dobija istinski smisao.
Post nije dijeta, nije moda, niti crkvena formalnost koja se „odradi“ po kalendaru. Post je pobuna protiv učmalosti, otpor prema ravnodušnosti, tihi, ali odlučni izlazak iz kolone koja ide nizbrdo. U jednoj snažnoj, gotovo vapijućoj besedi, iguman manastira Podmaine, jeromonah Rafailo, ogolio je pitanje posta do same kosti – kao egzistencijalno opredeljenje, a ne spoljašnji običaj.
. Kad te pitaju zašto postiš, a što postiš? Zamislite to pitanje: što postiš!? Takvog čoveka treba letvom klepiti po glavi, braćo i sestre! Takva drskost! Što postim? A sve umire, sve je pomrlo. Pogledaj bolesti, pogledaj ludilo, pogledaj narkomana, pogledaj sektaša, pogledaj magije – i crne i bele, i žute i crvene. Pogledaj detetu u sobu, zainteresuj se malo, kad si mu ulazio u sobu. Pogledaj šta gleda, pogledaj šta puši, pogledaj šta unosi u venu, pogledaj sa kim se druži, pogledaj televiziju, pročitaj štampu. I još me pitaš što postim!
Postim jer neću da se mirim sa tim, neću da se mirim sa trskom koju vetar povija. Neću u carske haljine i meke haljine, neću u carske dvorove, ispunjene živim leševima i demonskim plesovima! Hoću na poziv Svetoga Jovana da se odazovem. Hoću i ja sa njim, za njim, da dočekam Cara slave, Cara nebeskog… Hoću i ja da primim večni život!
Zato postim, zato u pokajanju živim, zato se ispovedam, zato klečim, zato metanišem, zato idem u Crkvu, zato čitam, zato ova brojanica, zato ovaj krst, zato ova poklonička putovanja, zato me više nema tamo, tamo, tamo i tamo, sa ovima i sa onima! Nije to potez u prazno, nego iz praznog u punotu života! Ne uzimam ja sebi ovim što postim, nego dodajem pravu vrednost! Dodajem novu dimenziju u mom životu! Osmišljavam do tada potpuno besmislen život. Život bez vaskrsloga Gospoda je bruka i sramota, braćo i sestre! To je ples sa mrtvima, to je dolina smrti! - kazao je otac Rafailo Boljević, iguman manastira Podmaine.
Pouka jeromonaha Rafaila svesno je gruba, gotovo oštra do bola, jer udara tamo gde čovek najradije sklanja pogled. U pravoslavnom učenju post nikada nije bio puka disciplina tela, već ispit savesti, otpor ravnodušnosti i pokušaj da se život ponovo postavi na prave temelje. Ove reči ne nude lagodnu utehu – one pozivaju na izbor. Između navike i borbe, između popuštanja i pokajanja, između života koji se troši i života koji se daje. Upravo u tom izboru, kako podseća iguman Rafailo, stoji linija razdvajanja između praznine i punoće, između privida i stvarnosti, između smrti i Vaskrsenja.
Onima koji poste, neka je blagosloven početak Božićnog posta.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
Sva trojica su bila ugledni građani Edeski koji su postradali zbog vere u Hrista.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
Od Sampsona koji je pobedio hiljade neprijatelja, preko proroka Ilije koji je vaskrsavao mrtve, do Svetog Jovana Krstitelja – otkrijte tajnu četrdesetodnevnog posta i njegovu duhovnu snagu.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski uputio je iz manastira Mileševe arhipastirsku poruku vernom narodu na početku četrdesetodnevnog uzdržanja na putu kojim idemo u susret Božiću.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
