Reči igumana manastira Podmaine o božićnom postu ruše privid sigurnosti i otvaraju pitanje izbora - između praznog života i života koji kroz pokajanje, Crkvu i duhovnu borbu dobija istinski smisao.
Post nije dijeta, nije moda, niti crkvena formalnost koja se „odradi“ po kalendaru. Post je pobuna protiv učmalosti, otpor prema ravnodušnosti, tihi, ali odlučni izlazak iz kolone koja ide nizbrdo. U jednoj snažnoj, gotovo vapijućoj besedi, iguman manastira Podmaine, jeromonah Rafailo, ogolio je pitanje posta do same kosti – kao egzistencijalno opredeljenje, a ne spoljašnji običaj.
. Kad te pitaju zašto postiš, a što postiš? Zamislite to pitanje: što postiš!? Takvog čoveka treba letvom klepiti po glavi, braćo i sestre! Takva drskost! Što postim? A sve umire, sve je pomrlo. Pogledaj bolesti, pogledaj ludilo, pogledaj narkomana, pogledaj sektaša, pogledaj magije – i crne i bele, i žute i crvene. Pogledaj detetu u sobu, zainteresuj se malo, kad si mu ulazio u sobu. Pogledaj šta gleda, pogledaj šta puši, pogledaj šta unosi u venu, pogledaj sa kim se druži, pogledaj televiziju, pročitaj štampu. I još me pitaš što postim!
Postim jer neću da se mirim sa tim, neću da se mirim sa trskom koju vetar povija. Neću u carske haljine i meke haljine, neću u carske dvorove, ispunjene živim leševima i demonskim plesovima! Hoću na poziv Svetoga Jovana da se odazovem. Hoću i ja sa njim, za njim, da dočekam Cara slave, Cara nebeskog… Hoću i ja da primim večni život!
Zato postim, zato u pokajanju živim, zato se ispovedam, zato klečim, zato metanišem, zato idem u Crkvu, zato čitam, zato ova brojanica, zato ovaj krst, zato ova poklonička putovanja, zato me više nema tamo, tamo, tamo i tamo, sa ovima i sa onima! Nije to potez u prazno, nego iz praznog u punotu života! Ne uzimam ja sebi ovim što postim, nego dodajem pravu vrednost! Dodajem novu dimenziju u mom životu! Osmišljavam do tada potpuno besmislen život. Život bez vaskrsloga Gospoda je bruka i sramota, braćo i sestre! To je ples sa mrtvima, to je dolina smrti! - kazao je otac Rafailo Boljević, iguman manastira Podmaine.
Pouka jeromonaha Rafaila svesno je gruba, gotovo oštra do bola, jer udara tamo gde čovek najradije sklanja pogled. U pravoslavnom učenju post nikada nije bio puka disciplina tela, već ispit savesti, otpor ravnodušnosti i pokušaj da se život ponovo postavi na prave temelje. Ove reči ne nude lagodnu utehu – one pozivaju na izbor. Između navike i borbe, između popuštanja i pokajanja, između života koji se troši i života koji se daje. Upravo u tom izboru, kako podseća iguman Rafailo, stoji linija razdvajanja između praznine i punoće, između privida i stvarnosti, između smrti i Vaskrsenja.
Onima koji poste, neka je blagosloven početak Božićnog posta.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
Sva trojica su bila ugledni građani Edeski koji su postradali zbog vere u Hrista.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
U besedi za 32. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotkost i strpljenje pretvaraju tišinu u nepobedivu snagu.
Pravoslavci danas proslavljaju Prepodobnu Melaniju Rimljanku po starom kalendaru i Svetе mučenikе Ermil i Stratonik po novom. Katolički vernici proslavljaju Svetog Hilarija iz Poatjea, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
Od Sampsona koji je pobedio hiljade neprijatelja, preko proroka Ilije koji je vaskrsavao mrtve, do Svetog Jovana Krstitelja – otkrijte tajnu četrdesetodnevnog posta i njegovu duhovnu snagu.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski uputio je iz manastira Mileševe arhipastirsku poruku vernom narodu na početku četrdesetodnevnog uzdržanja na putu kojim idemo u susret Božiću.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
U besedi za 32. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotkost i strpljenje pretvaraju tišinu u nepobedivu snagu.
Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Prema tvrdnjama ruske obaveštajne službe, Carigradska patrijaršija namerava da prizna nepriznatu crnogorsku strukturu, čime bi dodatno zamutila granicu između vere i geopolitike.
Svetogorski starac i veliki duhovnik 20. veka otkriva kako se prava ljubav u pravoslavlju pokazuje kroz rasuđivanje, strpljenje i molitvu, a ne kroz slepo popuštanje.
Fotografije koje se dele na društvenim mrežama prikazuju dva krsta na nebu iznad manastira kod Leposavića.
