Reči igumana manastira Podmaine o božićnom postu ruše privid sigurnosti i otvaraju pitanje izbora - između praznog života i života koji kroz pokajanje, Crkvu i duhovnu borbu dobija istinski smisao.
Post nije dijeta, nije moda, niti crkvena formalnost koja se „odradi“ po kalendaru. Post je pobuna protiv učmalosti, otpor prema ravnodušnosti, tihi, ali odlučni izlazak iz kolone koja ide nizbrdo. U jednoj snažnoj, gotovo vapijućoj besedi, iguman manastira Podmaine, jeromonah Rafailo, ogolio je pitanje posta do same kosti – kao egzistencijalno opredeljenje, a ne spoljašnji običaj.
. Kad te pitaju zašto postiš, a što postiš? Zamislite to pitanje: što postiš!? Takvog čoveka treba letvom klepiti po glavi, braćo i sestre! Takva drskost! Što postim? A sve umire, sve je pomrlo. Pogledaj bolesti, pogledaj ludilo, pogledaj narkomana, pogledaj sektaša, pogledaj magije – i crne i bele, i žute i crvene. Pogledaj detetu u sobu, zainteresuj se malo, kad si mu ulazio u sobu. Pogledaj šta gleda, pogledaj šta puši, pogledaj šta unosi u venu, pogledaj sa kim se druži, pogledaj televiziju, pročitaj štampu. I još me pitaš što postim!
Postim jer neću da se mirim sa tim, neću da se mirim sa trskom koju vetar povija. Neću u carske haljine i meke haljine, neću u carske dvorove, ispunjene živim leševima i demonskim plesovima! Hoću na poziv Svetoga Jovana da se odazovem. Hoću i ja sa njim, za njim, da dočekam Cara slave, Cara nebeskog… Hoću i ja da primim večni život!
Zato postim, zato u pokajanju živim, zato se ispovedam, zato klečim, zato metanišem, zato idem u Crkvu, zato čitam, zato ova brojanica, zato ovaj krst, zato ova poklonička putovanja, zato me više nema tamo, tamo, tamo i tamo, sa ovima i sa onima! Nije to potez u prazno, nego iz praznog u punotu života! Ne uzimam ja sebi ovim što postim, nego dodajem pravu vrednost! Dodajem novu dimenziju u mom životu! Osmišljavam do tada potpuno besmislen život. Život bez vaskrsloga Gospoda je bruka i sramota, braćo i sestre! To je ples sa mrtvima, to je dolina smrti! - kazao je otac Rafailo Boljević, iguman manastira Podmaine.
Pouka jeromonaha Rafaila svesno je gruba, gotovo oštra do bola, jer udara tamo gde čovek najradije sklanja pogled. U pravoslavnom učenju post nikada nije bio puka disciplina tela, već ispit savesti, otpor ravnodušnosti i pokušaj da se život ponovo postavi na prave temelje. Ove reči ne nude lagodnu utehu – one pozivaju na izbor. Između navike i borbe, između popuštanja i pokajanja, između života koji se troši i života koji se daje. Upravo u tom izboru, kako podseća iguman Rafailo, stoji linija razdvajanja između praznine i punoće, između privida i stvarnosti, između smrti i Vaskrsenja.
Onima koji poste, neka je blagosloven početak Božićnog posta.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
Sva trojica su bila ugledni građani Edeski koji su postradali zbog vere u Hrista.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
Od Sampsona koji je pobedio hiljade neprijatelja, preko proroka Ilije koji je vaskrsavao mrtve, do Svetog Jovana Krstitelja – otkrijte tajnu četrdesetodnevnog posta i njegovu duhovnu snagu.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski uputio je iz manastira Mileševe arhipastirsku poruku vernom narodu na početku četrdesetodnevnog uzdržanja na putu kojim idemo u susret Božiću.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Hiljade ljudi satima čekaju u tišini pred Časnim pojasom, stvarajući prizor koji menja sliku grada i otvara pitanje duhovne stvarnosti Srbije.
U besedi za petak 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na stvarnost u kojoj se ljudske osude preobražavaju, a ono što je poniženo dobija novo, uzvišenije značenje.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Krvnik je pokušavao da ga natera da uzvikne "Živio Pavelić", ali odgovor starca iz Hercegovine i danas se pamti kao jedna od najpotresnijih scena iz vremena logora smrti.
U besedi za petak 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na stvarnost u kojoj se ljudske osude preobražavaju, a ono što je poniženo dobija novo, uzvišenije značenje.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
