Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se.
Srpska pravoslavna crkva sutra se seća Prepodobnog Grigorija Dekapolita, hrišćanskog svetitelja iz 9. veka koji je širio hrišćanstvo u Vizantiji, Rimu i na gori Olimpijskoj.
Prepodobni Grigorije Dekapolit rođen je u Dekapolju Isavrijskom (današnji Dar es Salam). Roditelji su mu bili znameniti ljudi poznati po svojoj hrišćanskoj veri.
Roditelji su ga sa osam godina upisali u školu i rano je izučio Sveto pismo i "usrdno pohađaše crkvu radi molitve".
"Stremeći k nebeskom, on prezre sve zemaljsko: nije jeo ukusna jela, upotrebljavajući prostu i grubu hranu; nije hteo da nosi bogato i meko odelo; sam je izdržavao sebe svojim rukodeljem, razdajući ostatak sirotinji. Često se povlačio u usamljeničko molitveno tihovanje, i tamo se nasamo molio Bogu da ga udostoji biti vernim slugom njegovim", piše u žitijama.
Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se.
Živeo je na raznim mestima, kao u Vizantiji, u Rimu, na gori Olimpiskoj. Gde god je bio, svuda je oduševljavao ljude svojim podvizima i čudesima.
"Tako, jednom dođe k njemu jedna besomučna žena i moljaše od njega pomoć da obnovi svoju malu kućicu koja beše propala. U odgovor na njenu molbu svetitelj joj reče: Idi, počni posao, i Bog, otac sirotinje, poslaće ti pomoć. – Žena s verom ode i stade kopati zemlju da postavi temelj. I gle, sa tog mesta pokulja silna smola. Žena je prodade, i za dobijeni novac ne samo podiže kućicu, nego se još i izdržavaše od prodaje te smole, i zadovoljavaše druge svoje potrebe".
Dešavalo se da ga je ozaravala svetlost nebeska; da su mu se angeli Božji javljali.
"On je gledao krasotu angelsku i slušao umilno pojanje njihovo", piše u žitijama.
Poživeo dugo i bogougodno, i skončao mirno u IX stoleću u Carigradu.
Njegove poslednje reči su bile "Slava Bogu za sve!"
Sva trojica su bila ugledni građani Edeski koji su postradali zbog vere u Hrista.
Muči me još ljuće, da se vidi jasno tvoja bezčovečnost i moje trpljenje, molio je svetitelj svog mučitelja.
Ostavio je knjigu proročanstava o Carstvu gospodnjem.
Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Molitva nije rezervisana samo za teška vremena.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
U momentu kada je on razapet, otvorila se zemlja i progatula sudiju i mnoge druge neznabošce.
Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja.
On je po naređenju oca oslepljen, a po naređenju sina udavljen.
Kako je slepi starac iz bolničkog paraklisa postao najtraženiji duhovnik Atine i zašto su se ljudi hvatali za njegove reči kao za poslednju slamku spasa.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog proroka Avdiju po starom kalendaru, Svetog proroka Avakuma po novom, katolici nemaju svečani praznik, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Ostavio je knjigu proročanstava o Carstvu gospodnjem.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog mučenika Platona po starom kalendaru, Svetog proroka Nauma po novom, katolici proslavlja Svetog Šarla de Fukoa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
