Ostavio je knjigu proročanstava o Carstvu gospodnjem.
Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Svetog proroka Avdiju.
Sveti prorok Avdija bio je rodom iz sela Vitaharamska, od predela Sihemskih.
Živeo je na dvoru cara Ahava, ali kada se car poklonio idolima i počeo da se klanja Valu, "on je tajno služio Bogu otaca svojih koji je spasao Izrael iz Egipta i proveo ga kroz Crveno more".
Prorok Avdija bio je savremenik i učenik velikog proroka Ilije koga je veoma poštovao i sa kojim je zajedno propovedao dolazak sina Božjeg u carstvo zemaljsko.
Kada je carica Jezavelja, zbog Svetog proroka Ilije, podigla hajku na sve Božije proroke, Avdija ih je sve sakupio, njih stotinu, i sakrio u dve pećine gde ih je hranio i davao im vodu.
Ostavio je knjigu proročanstava o Carstvu gospodnjem. Živeo na 900 godina pre Isusa Hrista i upokojio se mirno. Kada je umro, sahranjen je sa svojim precima.
Beseda na današnji dan govori o proslavljenju Boga zbog Hrista Gospoda:
"Slava Bogu! Slava Bogu u crkvi! Slava Mu zbog Hrista Isusa! Slava Mu u sve naraštaje! Slava Mu va vijek vijeka! Nikome ne priliči slava kao Bogu. Niti iko slavi Boga kao crkva Božja. Hristos je otkrovitelj Boga; otuda sva slava Bogu mora ići kroz Hrista Gospoda. Crkva će trajati kroz sve rodove i naraštaje do kraja vremena; crkva je najčistije tijelo Hristovo, ispunjeno silom, mudrošću i čudotvorstvom; otuda se slava Bogu diže iz crkve – iz svetinje Svetome, iz čistote Čistome. Bogu je najmilije slavoslovije iz crkve još i zbog toga što je u crkvi mnogo duša i mnogo glasova, pa ipak jednodušnost i jednoglasnost. Neka se niko, dakle, ne izdvaja iz opšteg slavljenja Boga; i neka niko i ne pomisli, da je njegovo slavljenje Boga, u odvojenosti i zasebnosti, bolje nego li slavljenje Boga u jedinstvu i u cjelini svih vjernih. Nije istina, da se jedan član gubi u množini, te se njegov glas pred Bogom ne čuje."
Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja.
Sva trojica su bila ugledni građani Edeski koji su postradali zbog vere u Hrista.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Muči me još ljuće, da se vidi jasno tvoja bezčovečnost i moje trpljenje, molio je svetitelj svog mučitelja.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Proslavljanje ovog sveca, danas se preklopilo sa praznikom Cveti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim i po starom i po novom kalendaru, katolici slave Uskrs, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
