Dok joj se anđeli klanjaju, demoni pred njom ustuknu, jer u njoj vide pobedu čoveka nad zlom.
U pravoslavlju, lik Presvete Bogorodice zauzima jedinstveno mesto. Ona je, kako u liturgijskom predanju tako i u svakodnevnoj pobožnosti, doživljena kao most između neba i zemlje, kao ona kroz koju se Bog ovaplotio i kroz koju je ljudski rod dobio put ka spasenju.
U pravoslavnoj duhovnosti, Bogorodica nije samo sveta zaštitnica, već i neprestana pomoćnica - majka koja razume ljudsku patnju i koja neprestano posreduje pred svojim sinom.
Pravoslavna teologija naglašava da je Bogorodica "časnija od heruvima i neuporedivo slavnejša od serafima", što znači da anđelski svet na nju gleda s poštovanjem kakvo ne pripada nijednom drugom stvorenju.
U isto vreme, duhovna tradicija svedoči da demonske sile prema Presvetoj Bogomajci gaje prezir, strah i nemoć. Ona je, prema žitijima i asketskim svedočanstvima, "postidna za demone", jer je svojim smirenjem, čistotom i poslušnošću Bogu razorila njihovu gordost.
Dok joj se anđeli klanjaju, demoni pred njom ustuknu, jer u njoj vide pobedu čoveka nad zlom i dokaz da se Božija ljubav ne može potamniti. Prema predanju, demonske sile ne mogu podneti njeno ime, njenu blagodat i naročito molitvu onoga koji joj se iskreno predaje.
Upravo zbog toga, mnogi duhovnici kroz vekove naglašavali su da je odnos čoveka prema Bogorodici merilo njegove duhovne budnosti. Kad je hrišćanin blizak Bogorodici, on stoji na čvrstom temelju; kad se udalji, postaje podložniji obeshrabrenju i napadima tame. Presveta Bogomajka, nije samo zastupnica, nego i živi štit - onaj koji ne dopušta da se ljudska duša izgubi ako joj se sa verom predaje.
Tu dubinu odnosa najlepše izražavaju reči svetitelja koje ostaju zapisane u duhovnoj baštini. Tako i Ava Justin Ćelijski, govoreći o sili Bogorodice i snazi vernika koji se njoj poverava, ostavlja svedočanstvo koje i danas nosi posebnu težinu:
"Znate li kad smo najmoćniji, znate li kad je hrišćanin svemoćan? Kada je sav prosut u molitvi pred Presvetom Bogomajkom, kada je sav poveren njoj, kada svom dušom svojom ide za njom i služi njoj. Onda ti si moć i sila i svesila! Nema smrti koja te može oteti iz naručja Presvete Bogomajke. Nema đavola koji može da se približi tebi kad si ti predan Presvetoj Bogomajci."
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
U dubokom tumačenju jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva nevidljivu istoriju anđela i smisao njihove borbe za dobro.
Dok joj se anđeli klanjaju, demoni pred njom ustuknu, jer u njoj vide pobedu čoveka nad zlom.
Jednostavan, dekorativan i hranljiv recept koji spaja prirodne ukuse i kreativnost u danima posta.
Liturgija se služi da bi se vernici pričestili, tačnije, da bi se s Bogom sjedinili, istakao je otac Goran.
Rođen kao Johen Bunge, odrastao bez žive vere, danas živi povučeno u italijanskom delu Švajcarske, noseći u sebi put koji je započeo među ratnim zgarištima i rimskim katakombama.
U besedi za 26. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se verom otkriva prisustvo koje preobražava srce i otvara neiscrpnu širinu Božje dobrote, iskustvo koje nadmašuje svaku ljudsku predstavu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
U besedi za 20. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički pokazuje kako vera daruje ljudima vlast nad zlom i otkriva snagu koja nadilazi svaku opasnost.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Zlo se ne identifikuje isključivo s ljudima, već sa duhovnim stanjima i demonskim silama koje čoveka navode na gordost, mržnju, ogovaranje...
Liturgija se služi da bi se vernici pričestili, tačnije, da bi se s Bogom sjedinili, istakao je otac Goran.
Rođen kao Johen Bunge, odrastao bez žive vere, danas živi povučeno u italijanskom delu Švajcarske, noseći u sebi put koji je započeo među ratnim zgarištima i rimskim katakombama.
U besedi za 26. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se verom otkriva prisustvo koje preobražava srce i otvara neiscrpnu širinu Božje dobrote, iskustvo koje nadmašuje svaku ljudsku predstavu.
Svetitelj nas podseća da nijedna duša nije izgubljena, a tajna duhovnog mira leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospoda.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Svetitelj nas podseća da nijedna duša nije izgubljena, a tajna duhovnog mira leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospoda.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 12. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dok svet prati simboličan korak ka miru i dijalogu, deo pravoslavlja izražava rezerve zbog brzog približavanja Rimu i straha od ustupaka u veri i tradiciji.
