Posvetimo se stoga, molitvi, jer je velika njena sila.
Sveti Jovan Zlatousti kaže: "Molitva je voda živa, kojom duša gasi žeđ", i još je rekao sledeće:
"Svi ljudi imaju potrebu za molitvom, više nego što drveće ima potrebu za vodom. Zato što niti drveće može da daje plodove ukoliko ne upija vodu kroz korenje, niti ćemo mi moći da donosimo skupocene plodove pobožnosti ukoliko se ne napajamo molitvom.
Zato treba i kada ustanemo iz postelje da preduhitrimo sunce službom Bogu i kada sedimo za stolom radi obeda i kada se spremamo za počinak. Ili bolje rečeno - svakog časa treba da uznosimo molitvu Bogu, prelazeći tako pomoću molitve jedan put koji je jednak dužini dana."
Molitva Presvetoj Bogorodici, koju grčki vernici izgovaraju u trenucima kada im je potrebna uteha puna je topline, a mi vam je donosimo.
Raduj se, Presveta Djevo, Blagodatna i Velika!
Ti lečiš srce svako što od bola pati jako.
Uvek Tvoju blagodat s verom prizivam,
Tebe, Slatku Majku, mole da se iscele i ojačaju.
Ti si Majka puna milosti, što ne zna za zlobu,
Carica nad Caricama - Lekarko, Bogorodice.
Seti se i sluge Tvog (ime), koji Ti ikonu naslika,
Ako je nevešt, Ti mu daj mudrost i znanje.
Ja sam Lekarka, tako me narod zove - Marija,
O, Presveta Lekarko, mila Majko naša!
Anđeli Tvoje reči slušaju i odmah ih ispunjavaju.
Daruj zdravlje telu svakom ko Te priziva,
I mir u duši svakome ko Ti se moli.
Sav svet pita gde je spas - gde naći izbavljenje,
U školi Lekarke gde Tvoj blagoslov teče.
Ta škola biće u svetu najslavnija,
I molitvom velikom dajemo svakom ono što mu srce ište.
Prečista i Bezgrešna, Lekarko Bogorodice,
Daruj svakom bolesnom zdravlje telu i duši.
Amin.
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Ovaj duboko emotivan trenutak zabeležen je u manastiru Svete Ane u Toledu, u Španiji, gde se monahinja, tihim glasom i celivajući kip Bogorodice, obratila Majci Božijoj molitvom punom poverenja, nežnosti i svetosti.
Na stotine korisnika Instagrama odmah je požurilo u komentare da podele kako se Devica Marija pojavila u njihovim životima.
Kavizel, koji je duboko posvećen katoličkoj veri, pripisuje svoj glumački uspeh upravo zagovorništvu Majke Božije.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna neobična pouka o kanti punoj vode otkriva zašto veliki broj ljudi dolazi pred Boga sa molbama, ali malo njih sa iskrenim pokajanjem.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta zbog privođenja Srba nakon Vidovdana i traži istragu navoda o prekoračenju ovlašćenja i ugrožavanju prava vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Molitveni tekst u kome se kroz prizivanje milosti, oproštaja i blagodatnog delovanja Duha Svetoga otkriva slojevita pobožnost vernih i njihovo obraćanje Majci Hristovoj kao posrednici i utehi.
Akatist je jedan od prepoznatljivih oblika bogoslužbene i lične molitve u pravoslavnoj tradiciji.
Vernici ne bi trebalo svetiteljima da se obraćaju kao nekome ko ispunjava prolazne želje, već kao nebeskim zastupnicima pred Gospodom.
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna neobična pouka o kanti punoj vode otkriva zašto veliki broj ljudi dolazi pred Boga sa molbama, ali malo njih sa iskrenim pokajanjem.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta zbog privođenja Srba nakon Vidovdana i traži istragu navoda o prekoračenju ovlašćenja i ugrožavanju prava vernika.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
